Европа кључа – идућа година пресудна
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Узаврела унутрашња политика у европским земљама
Пратите нас
Политика коју воде државе ЕУ говори да оне не умеју да функционишу у кризама што је разлог да је у Немачкој влада канцелара Мерца упитна, да је Шпанија пред ванредним изборима, а протести у Францускојна праћени озбиљним инцидентим. Све је то последица погрешне политике Брисела, каже бивши амбасадор Милисав Паић уз упозорење да проблеми тек следе.
У кључним државама Европске уније попут Немачке, Француске и Шпаније политичка ситуација буквално кључа.
У Немачкој је канцелар Фридрих Мерц најслабије икад котиран у анкетама, а није немогуће ни да оде са власти јер га АфД побеђује на покрајинским изборима. Брисел зато већ разматра сценарио шта ако Мерц оде са власти.
Шпански премијер Педро Санчез распустио је парламент и расписао ванредне изборе за 29. новембар 2026. године. Влада је пала након што је парламент одбацио кључне декрете о стамбеном питању. Свему су претходили масовни протести грађана због стамбене кризе и високих цена некретнина, као и корупционашки скандали у премијеровом блиском окружењу.
Француску је буквално паралисао масовни и насилни бунт ученика и студената који протестују због лоших услова у школама, недостатка професора и резова у буџету за образовање. Ситуација је ескалирала у озбиљно улично насиље. Због барикада, паљења и сукоба са полицијом, француске власти су биле принуђене да потпуно или делимично затворе између 400 и 500 средњих школа широм земље, док је број ухапшених премашио 5.000.
Ситуација у Европи лоша – а тек следе изазови
Идућа година биће још гора, каже бивши амбасадор Милисав Паић, председник Српског спољнополитичког круга.
„Треба очекивати да у наредном периоду у свим европским земљама, са изузетком Шпаније која је комплексна, јачају суверенистичка снаге што значи преиспитивање укупне садашње политике Брисела, па и кад је реч о односу према Русији. Очигледно да земље Европе не могу да функционишу без нормализације политичких, економских и енергетских са Русијом. Тако да се чини да долази период озбиљне неизвесности,“ верује Паић.
Како каже, идућа година ће бити година великих изазова за Европу и можемо очекивати да ће доћи до озбиљне прерасподеле политичких снага у тим земљама, а шта ће то донети - видети.
На питање о узроцима кризе и да ли то земље ЕУ пролазе кроз сопствени „5. октобар“ Паић каже да ситуација у европским државама нису изненађујуће.
ЕУ функционише само кад су добра времена
„Тај процес је почео од ковид кризе 2020. године. Још онда се показало какве су у ствари те европске интеграције, односно да Европска унија добро функционише само кад су времена добра. Наравно да су поједине земље, пре свега Немачка и Француска, заговарале већи степен интеграције Европске уније после Мастрихта, јер се практично из једне економске асоциације прешло у политичку организацију. А од избијања сукоба у Украјини ЕУ је постала великим делом и војна организација али и запала у кризу. Сад се у Европи преплиће више проблема, а један од највећих је мигрантска узрокована великом приливом миграната из земља које су биле захваћене ратним сукобима, као што је био Ирак, Сирија, Либија...“ подсећа Паић.
У једном моменту се у великом броју европских земља због старења становништа указала потреба да се радна снага попуњава из земаља трећег света, посебно из оних које су биле захваћене унутрашњим сукобима и спољним интервенцијама, тада је додаје Паић, дошло је до прилива великог броја миграната које економије држава ЕУ нису биле у стању да прихвате.
"С друге стране, почетак Специјалне војне операције Русије у Украјини и кратковида политика европских земаља које су уводећи бројене санкције Москви Европу је оставила без јефтиних енергената које је махом добијала из Русије. Наравно да је то изазвало велике проблеме у тим земљама, прво у индустрији која је због поскупљења енергента изгубилаконкурентност, посебно аутомобилска, која је доживела велику кризу,“ подсећа наш саговорник.
Мигрантска питање
Паић додаје и моменат да велики број миграната, којих највише има у Немачкој, Холандији и Британији, мада је та држава ван ЕУ али је део Европе, максимално користио социјална давања тих држава што иритира тамошње становништво.
„Велики број тих миграната у ствари је избегао запошљавање јер су могли угодно да живе од те помоћи боље у односу на ситуацију у земљама из којих су дошли. Наравно да је у таквој ситуацији дошло до тога да поједине друштвене службе, пре свега образовање и здравство, више нису могле у таквој ситуације да нормално функционишу што се одразила и на прилике у које је запала Француска. Тамо је дошла до сада већ доста велике побуне ученика средњих школа због услова школовања који су испод сваког стандарда у цивилизованим земљама,“ објашњава Паић.
Што се тиче Немачке, она је оптерећена, додаје наш саговорник, великим бројем неадаптираних миграната, за разлику од људи који долазе са простора Балкана који се релативно лако уклапају у тамошње животне стандарде
„Велики део ових мигранта остаје на маргинама друштва где се показало да су пусте жеље да се адаптирају и ускладе свој живот са законима и нормама западних земаља. То опет доводи до повећања криминала, односно друштвене несигурности и то је један проблем који се у Немачкој одразио између осталог и у томе што су две традиционално највеће партије ЦДУ и СДП, посебно ове године на покрајинским изборима нагло почеле да губе популарност. С друге стране, АфД, суверенистичка партија која заговара строже услове за имиграцију, озбиљно је у порасту и сада је на путу да у целој Немачкој израсте у водећу партију. Јер Немци желе да у својој земљи живе као и раније. Све то доводи до унутрашње нестабилности,“ истиче Паић.
Талас суверенизма
Ништа боље није ни у Шпанији, каже он, где је економска ситуација доста тешка.
„Шпанија је имала владу социјалиста на челу са Педром Санчезом, имала је танку већину. Неке партије из шпанских покрајина попут Каталоније повукле су подршку Санчезу, тако да у Шпанији такође имамо озбиљну ситуацију и велике унутрашње поделе. Слична ситуација је у Великој Британији, где међу Британцима почиње после неколико деценија поново да се појављује талас суверенизма. А Велс, Шкотска и Северна Ирска на коју се односи тај суверенизам за разлику од раније сада под притиском миграције и слабљења унутрашње безбедности размишљају о покретању референдума за излазак из заједнице,“ констатује он.
Паић каже да се мало говори о проблемима које има Холандија и неке друге земље које пролазе кроз озбиљне унутрашње политичке и социјалне кризе и у којим је све јасније да власти немају довољно ауторитета ни снаге да ситуацију измене.
