https://sputnikportal.rs/20261011/naucnici-izdvojili-485-hemikalija-iz-pesticida-koje-bi-mogle-biti-povezane-sa-rakom-dojke-1204315061.html
Научници издвојили 485 хемикалија из пестицида које би могле бити повезане са раком дојке
Научници издвојили 485 хемикалија из пестицида које би могле бити повезане са раком дојке
Sputnik Србија
Хемијске супстанце које улазе у састав пестицида могле би представљати већи ризик по здравље него што се раније претпостављало. Ново истраживање америчког... 11.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-11T13:00+0200
2026-10-11T13:00+0200
2026-10-11T13:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
рак дојке
пестициди
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/15/1198381274_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_d7e1827754beb2e132eb4947738e71f1.jpg
Посебну пажњу привукли су помоћни састојци, који често не пролазе једнако детаљне безбедносне провере као активне супстанце, наводи СајТек Дејли.Резултати, објављени у научном часопису Инвајорментал Хелт Перспективс, указују на недостатке у процени безбедности пестицида и отварају питање изложености хемикалијама које могу доспети у храну, воду и производе за свакодневну употребу.Научници су се ослонили на ранију анализу у којој је издвојено више од 900 хемикалија које би могле бити повезане са настанком рака дојке. На тој листи нашле су се супстанце које су у експериментима на животињама изазивале туморе млечних жлезда или утицале на хормоне и друге биолошке процесе значајне за настанак ове болести.Инертни састојциУ новом истраживању упоредили су постојеће налазе са подацима из више од десет америчких државних база и издвојили 485 једињења која се користе у пестицидним препаратима, а чији могући утицај на настанак рака дојке захтева додатно испитивање.Међу њима је 145 активних супстанци регистрованих код америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА). Оне су намењене сузбијању инсеката, корова, гљивица и других организама који могу нанети штету пољопривредним културама.Ипак, истраживаче су посебно заинтересовали такозвани инертни, односно помоћни састојци. Они се додају пестицидима како би побољшали њихову стабилност, растворљивост, распоређивање по третираној површини или друга својства.Назив „инертни“ може створити погрешан утисак да су ове материје безопасне. У прописима о пестицидима он означава састојке који нису намењени непосредном сузбијању штетних организама, а не супстанце за које је доказано да не могу негативно утицати на здравље.Управо у томе научници виде важан недостатак постојећег система контроле. Док се безбедност активних састојака детаљније процењује, помоћним материјама не посвећује се увек једнака пажња, иако им људи могу бити изложени заједно са главном супстанцом.Водећи аутор истраживања, др Џенифер Кеј из института Силент Спринг, упозорава да се приликом процене безбедности мора узети у обзир читав састав пестицидног препарата, а не само његов активни састојак. Поједине помоћне материје могу имати биолошке ефекте који још нису довољно испитани.Забринутост повећава и чињеница да се нека од идентификованих једињења користе и изван пољопривреде. Могу се наћи у различитим производима широке потрошње, фармацеутским препаратима и грађевинским материјалима, док је њихово присуство забележено и у храни и води.То значи да људи могу долазити у додир са истим супстанцама из више извора. Ипак, њихово присуство у одређеном производу не значи аутоматски да је изложеност довољно велика да изазове здравствене проблеме.Научници су пронашли и показатеље да контакт са појединим једињењима није само теоријска могућност. Према америчким подацима о анализама биолошких узорака становништва, 84 хемикалије са издвојене листе већ су откривене у људском организму.Посебно се издвајају органофосфатни пестициди, група којој припада и малатион, инсектицид који се користи у пољопривреди. Подаци о праћењу изложености становништва указују на то да су показатељи контакта са овим једињењима забележени код више од 90 одсто америчке популације обухваћене одговарајућим проценама.Посебно је занимљив пример ДДТ-а, некада широко коришћеног инсектицида чија је употреба у Сједињеним Америчким Државама забрањена пре више деценија. Упркос томе, трагови овог постојаног једињења или производа његовог разлагања забележени су код више од 40 одсто становништва обухваћеног одговарајућим анализама.Ови налази указују на дуготрајно присуство појединих хемикалија у животној средини и људском организму. Међутим, њихово откривање у крви или другим узорцима не значи да ће особа развити одређену болест.Сложено обољењеРак дојке је сложено обољење на чији настанак утичу бројни фактори, укључујући године, наследне предиспозиције, хормонске промене и животне навике. Све више пажње посвећује се и могућој улози загађујућих материја из животне средине, нарочито оних које могу пореметити нормално деловање хормона.Поједина једињења могу утицати на хормонску равнотежу и процесе у ћелијама млечне жлезде. Ипак, за утврђивање њиховог доприноса развоју рака код људи потребна су додатна истраживања која ће обухватити количину хемикалија, трајање изложености и њихово могуће заједничко деловање.Важно је нагласити да нова студија није пратила учесталост рака дојке међу становништвом нити је доказала да свих 485 издвојених једињења изазива ово обољење. Истраживачи су идентификовали супстанце за које постоје лабораторијски или други научни показатељи да би могле имати значај у његовом развоју.Аутори зато сматрају да процене безбедности пестицида треба проширити како би обухватиле све састојке препарата. Посебну пажњу требало би посветити пољопривредним радницима и становништву подручја у којима се пестициди интензивно користе, јер ове групе могу бити више изложене појединим хемикалијама.Рутан Рудел, директор истраживања у институту Силент Спринг и једна од ауторки студије, истиче потребу да се могући утицај пестицида на рак дојке озбиљније разматра приликом одобравања нових производа. Праћење присуства потенцијално штетних материја и смањивање непотребне изложености важни су кораци у заштити јавног здравља.Резултати истраживања зато представљају упозорење да се безбедност пестицида не може процењивати само на основу њихових активних састојака. И помоћне супстанце захтевају пажљиво испитивање, посебно када постоје научни показатељи да могу утицати на процесе повезане са настанком озбиљних болести.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, рак дојке, пестициди
наука и технологија, медицина, рак дојке, пестициди
Научници издвојили 485 хемикалија из пестицида које би могле бити повезане са раком дојке
Хемијске супстанце које улазе у састав пестицида могле би представљати већи ризик по здравље него што се раније претпостављало. Ново истраживање америчког института Сајлент Спринг идентификовало је 485 једињења присутних у пестицидним препаратима за која постоје научни налази који указују на могућу повезаност са раком дојке.
Посебну пажњу привукли су помоћни састојци, који често не пролазе једнако детаљне безбедносне провере као активне супстанце, наводи СајТек Дејли.
Резултати, објављени у научном часопису Инвајорментал Хелт Перспективс, указују на недостатке у процени безбедности пестицида и отварају питање изложености хемикалијама које могу доспети у храну, воду и производе за свакодневну употребу.
Научници су се ослонили на ранију анализу у којој је издвојено више од 900 хемикалија које би могле бити повезане са настанком рака дојке. На тој листи нашле су се супстанце које су у експериментима на животињама изазивале туморе млечних жлезда или утицале на хормоне и друге биолошке процесе значајне за настанак ове болести.
У новом истраживању упоредили су постојеће налазе са подацима из више од десет америчких државних база и издвојили 485 једињења која се користе у пестицидним препаратима, а чији могући утицај на настанак рака дојке захтева додатно испитивање.
Међу њима је 145 активних супстанци регистрованих код америчке Агенције за заштиту животне средине (ЕПА). Оне су намењене сузбијању инсеката, корова, гљивица и других организама који могу нанети штету пољопривредним културама.
Ипак, истраживаче су посебно заинтересовали такозвани инертни, односно помоћни састојци. Они се додају пестицидима како би побољшали њихову стабилност, растворљивост, распоређивање по третираној површини или друга својства.
Назив „инертни“ може створити погрешан утисак да су ове материје безопасне. У прописима о пестицидима он означава састојке који нису намењени непосредном сузбијању штетних организама, а не супстанце за које је доказано да не могу негативно утицати на здравље.
Управо у томе научници виде важан недостатак постојећег система контроле. Док се безбедност активних састојака детаљније процењује, помоћним материјама не посвећује се увек једнака пажња, иако им људи могу бити изложени заједно са главном супстанцом.
Водећи аутор истраживања, др Џенифер Кеј из института Силент Спринг, упозорава да се приликом процене безбедности мора узети у обзир читав састав пестицидног препарата, а не само његов активни састојак. Поједине помоћне материје могу имати биолошке ефекте који још нису довољно испитани.
Забринутост повећава и чињеница да се нека од идентификованих једињења користе и изван пољопривреде. Могу се наћи у различитим производима широке потрошње, фармацеутским препаратима и грађевинским материјалима, док је њихово присуство забележено и у храни и води.
То значи да људи могу долазити у додир са истим супстанцама из више извора. Ипак, њихово присуство у одређеном производу не значи аутоматски да је изложеност довољно велика да изазове здравствене проблеме.
Научници су пронашли и показатеље да контакт са појединим једињењима није само теоријска могућност. Према америчким подацима о анализама биолошких узорака становништва, 84 хемикалије са издвојене листе већ су откривене у људском организму.
Посебно се издвајају органофосфатни пестициди, група којој припада и малатион, инсектицид који се користи у пољопривреди. Подаци о праћењу изложености становништва указују на то да су показатељи контакта са овим једињењима забележени код више од 90 одсто америчке популације обухваћене одговарајућим проценама.
Посебно је занимљив пример ДДТ-а, некада широко коришћеног инсектицида чија је употреба у Сједињеним Америчким Државама забрањена пре више деценија. Упркос томе, трагови овог постојаног једињења или производа његовог разлагања забележени су код више од 40 одсто становништва обухваћеног одговарајућим анализама.
Ови налази указују на дуготрајно присуство појединих хемикалија у животној средини и људском организму. Међутим, њихово откривање у крви или другим узорцима не значи да ће особа развити одређену болест.
Рак дојке је сложено обољење на чији настанак утичу бројни фактори, укључујући године, наследне предиспозиције, хормонске промене и животне навике. Све више пажње посвећује се и могућој улози загађујућих материја из животне средине, нарочито оних које могу пореметити нормално деловање хормона.
Поједина једињења могу утицати на хормонску равнотежу и процесе у ћелијама млечне жлезде. Ипак, за утврђивање њиховог доприноса развоју рака код људи потребна су додатна истраживања која ће обухватити количину хемикалија, трајање изложености и њихово могуће заједничко деловање.
Један од проблема јесте и то што се рак дојке може развијати годинама, па је тешко прецизно утврдити којим је материјама особа била изложена током живота и у којој мери су оне могле допринети настанку болести.
Важно је нагласити да нова студија није пратила учесталост рака дојке међу становништвом нити је доказала да свих 485 издвојених једињења изазива ово обољење. Истраживачи су идентификовали супстанце за које постоје лабораторијски или други научни показатељи да би могле имати значај у његовом развоју.
Аутори зато сматрају да процене безбедности пестицида треба проширити како би обухватиле све састојке препарата. Посебну пажњу требало би посветити пољопривредним радницима и становништву подручја у којима се пестициди интензивно користе, јер ове групе могу бити више изложене појединим хемикалијама.
Рутан Рудел, директор истраживања у институту Силент Спринг и једна од ауторки студије, истиче потребу да се могући утицај пестицида на рак дојке озбиљније разматра приликом одобравања нових производа. Праћење присуства потенцијално штетних материја и смањивање непотребне изложености важни су кораци у заштити јавног здравља.
Резултати истраживања зато представљају упозорење да се безбедност пестицида не може процењивати само на основу њихових активних састојака. И помоћне супстанце захтевају пажљиво испитивање, посебно када постоје научни показатељи да могу утицати на процесе повезане са настанком озбиљних болести.
