00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Ко заиста влада светом: Политичке елите су на бини, али стварну моћ држе они — иза завесе /видео/

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / Светски моћници - илустрација.
Светски моћници - илустрација. - Sputnik Србија, 1920, 12.10.2026
Пратите нас
Да ли се кључне одлуке доносе у светским престоницама или се стварна моћ налази у рукама оних који контролишу новац, енергију, технологију и токове капитала? Новинар и социолог Слободан Рељић оцењује да се савремена доминација све мање заснива искључиво на војној сили, а све више на финансијској зависности и контроли економских процеса.
Политички лидери јесу видљива лица власти, али њихове одлуке често зависе од економских околности, доступности капитала и односа са центрима финансијске моћи. У таквом систему, сматра саговорник емисије радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“, није довољно имати политички мандат ако држава нема могућност самостално да финансира развој, обезбеди енергенте и заштити сопствену привреду.
„Ко данас влада светом? Одговор не може да се пронађе само у политичким институцијама, јер је савремени систем моћи много сложенији од онога што се види у јавности. Светом управља цивилизација новца, а то су заправо људи који одржавају токове новца“, каже саговорник, указујући на значај финансијских институција и система преко којих се обавља међународна трговина.

Долар као инструмент глобалног утицаја

У средишту Рељићевог виђења светског поретка налази се међународни финансијски систем, а посебно улога америчког долара. Његов аргумент је да државе које зависе од доларског финансирања и међународних платних канала имају ограничен простор за самостално одлучивање.
„Главни инструменти Американца су Федералне резерве и банка за поравнања у Базелу у Швајцарској, јер могу да утичу на повећање и смањење камата. Док је била веома популарна „зелена агенда“ могли сте да добијете кредит само уколико се пројекат финансирања односио на ту област. Тако се управља светом и поставља контрола. Трансхуманизам нас води у то да немамо ништа своје – све паре ће бити електронске и биће контролисане. Та технологија омогућава да се контролишу појединци иако је њихов број заиста велики, мада мислим да се то никада неће обистинити али треба подвући да присуствујемо покушају колонизација контролом новца“, рекао је Рељић.

Кина и Русија као изазов постојећем поретку

Наш саговорник Кину представља као државу чији се економски и политички модел разликује од западног система финансијске доминације. Сматра да кинеска привреда располаже сопственим инструментима управљања и да због тога има већи простор да се супротстави притисцима споља.
„Кинеска привреда није у том делу где Федералне резерве било шта одређују. Они имају свој централни комитет, своју скупштину, а њихове банке раде у координисаном систему који је налик ономе што је имала и СФРЈ i СССР“, наводи Рељић.
Кина, додаје он, заиста има снажну улогу државе у банкарском систему, индустријској политици и усмеравању инвестиција. Њена економска снага, велики производни капацитети и технолошки развој чине је једним од главних конкурената Сједињеним Америчким Државама.
„Русија, с друге стране, располаже значајним енергетским ресурсима, војним капацитетима и нуклеарним арсеналом. Међутим, санкције уведене након рата у Украјини показале су да финансијска инфраструктура може да постане средство међународног притиска“, рекао је наш саговорник.
Прецизније, поједине руске банке искључене су из система SWIFT, који служи за размену финансијских порука, док су уведена и друга ограничења. SWIFT сам по себи није систем који поседује или преноси сав новац, али ограничавање приступа међународној финансијској инфраструктури може знатно да отежа прекогранична плаћања.

Од скупих ракета до јефтиних дронова

У осврту на вест да је председник Француске Емануел Макрон присуствовао лансирању интерконтиненталне балистичке ракете М51 Рељић указује и на промене у начину ратовања, посебно на све већи значај релативно јефтиних беспилотних летелица. Према његовом мишљењу, традиционална војна надмоћ, заснована на скупим системима наоружања, више не гарантује предност какву је некада пружала.
„Читави начини ратовања су се променили. Можемо као пример да наведемо иранске беспилотне летелице „Шахед“ и руске „Герањ“. Њихова важност, огледа се у томе што релативно јефтини системи могу да приморају противника да троши знатно скупље ракете и друге одбрамбене ресурсе. Тај пример показује како технолошка промена може да утиче на расподелу војне моћи. Међутим, није реч о томе да су скупе ракете и савремени борбени авиони постали бескорисни, већ да је однос трошкова, ефикасности и одбране постао много сложенији. У савременим сукобима важни су и производни капацитети, електронско ратовање, обавештајни подаци и могућност брзог прилагођавања”, оценио је наш саговорник.
Европа, додаје он, у тој промени заостаје и да све више зависи од америчких војних капацитета и спољне технолошке подршке. „Европа је потпуно инфериорна. Она ту учествује само као помоћник. У њој се производи то оружје које се даје Украјини и нарушава руску надмоћ на украјинском фронту“, оцењује Слободан Рељић.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала