https://sputnikportal.rs/20261012/u-srbiji-sedam-od-deset-zaposlenih-ima-strah-od-gubitka-posla-1204349895.html
У Србији седам од десет запослених има страх од губитка посла
У Србији седам од десет запослених има страх од губитка посла
Sputnik Србија
У Србији седам од десет запослених има страх од губитка посла и своје радно место сматра угроженим, саопштио је данас Инфостуд. 12.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-12T10:45+0200
2026-10-12T10:45+0200
2026-10-12T10:45+0200
друштво
друштво
србија – друштво
живот
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/18/1186061254_0:0:2688:1512_1920x0_80_0_0_e6262b395f3b7e9fd26df510ab0cc287.png
Запослени међу бенефитима највише цене слободно време и флексибилност, док вештачка интелигенција (АИ) већ утиче на број радних места у појединим индустријама, показује истраживање које су спровели Осигураник, Инфостуд, Резилиент и ТИМ Центар, на узорку од чак 3.452 запослених и 842 доносиоца одлука у компанијама у Србији.Сваки шести запослени страхује за своје радно место, а три четвртине компанија већ је увело мере штедње или појачаног притиска на запослене.Такође, тек сваки четврти запослени сматра да менаџмент отворено комуницира о стању у компанији, наводи Инфостуд.На питање да ли страхују да би у наредних 12 месеци могли да остану без посла, 16 одсто запослених одговорило је да је веома забринуто и да сматра своје радно место угроженим.Како је наведено, 55 одсто испитаника навело је да осећа мању забринутост, иако не сматра да је директно угрожено.Преосталих 29 одсто нема страх од губитка посла.Неизвесност се види и кроз потезе које компаније предузимају.Према одговорима запослених, 74 одсто компанија увело је неку меру као одговор на пословну и друштвену неизвесност током претходних годину дана.Најчешћа мера коју послодавци предузимају је повећање притиска на продуктивност, које наводи 44 одсто запослених.Замрзавање плата или повишица истакло је 32 одсто радника, обустављање нових запошљавања 28 одсто, отпуштања 27 одсто, а укидање бенефиција 23 одсто запослених.Неке компаније су више мера примењивале истовремено.У таквим околностима изузетно је важна и комуникација са запосленима.Само 26 одсто испитаника навело је да менаџмент током кризе отворено говори и о добрим и о лошим резултатима.Више од половине, односно 51 одсто испитаника истакло је да информације добија селективно, док је 23 одсто испитаника нагласило да комуникације нема и да су препуштени нагађањима.Одговори показују да осећај сигурности запослених зависи и од тога колико разумеју стање у компанији и одлуке које могу да утичу на њихов посао.Када је реч о погодностима које запослени највише цене, на врху су додатни слободни дани, које је међу најважније бенефиције сврстало 41 одсто испитаника.Како је наведено, четвородневна радна недеља и флексибилно радно време били су важни за по 40 одсто, а могућност рада од куће за 37 одсто запослених.Међутим, постоји приметан јаз између жеља и онога што је запосленима тренутно доступно.Флексибилно радно време и додатне слободне дане има по 29 одсто запослених, а могућност рада од куће 27 одсто.Занимљив контраст види се и код тим билдинг активности.Иако их има 22 одсто запослених, свега шест одсто их сврстава међу бенефите који су им лично важни.То је добар показатељ колико је битно да компаније при избору бенефиција разумеју шта њихови запослени заиста вреднују.Добровољно здравствено осигурање издваја се као најважнија плаћена бенефиција, и то је истакло 30 одсто запослених, док овакав бенефит има 27 одсто запослених у компанијама.Плаћене додатне едукације и тренинзи били су важни за 23 одсто испитаника.Према одговорима представника компанија, већина њих није значајно мењала пакет бенефиција у односу на прошлу годину.Чак 61 одсто њих је задржало исти пакет, 28 одсто је запосленима понудило више погодности, док је 11 одсто компанија смањило пакет бенефиција.Међу компанијама које су смањивале број бенефиција, прве на удару су се нашле тим билдинг активности, додатне едукације и тренинзи, спортске активности и флексибилно радно време.Иако постоји забринутост за сигурност посла, запослени имају јасне преференце када је реч о развоју знања и вештина.Учењу кроз посао предност је дало 72 одсто запослених, док је менторство изабрало 41 одсто, а групне тренинге уживо 36 одсто.Међу дигиталним форматима најпожељнији су онлине курсеви, које је издвојило 22 одсто испитаника, док је АИ алате као пожељан начин учења навело тек седам одсто.Вештачка интелигенција (АИ) већ утиче на радна места, али већина компанија нема јасан приступ.Док 67 одсто представника компанија види то као прилику за већу продуктивност, исто мишљење дели свега 32 одсто запослених.Занимљив је и податак да међу запосленима 30 одсто сматра да је значај АИ прецењен, док 31 одсто каже да их не дотиче утицај.Смањење броја запослених због увођења вештачке интелигенције до сада је пријавило свега два одсто компанија које су обухваћене овим истраживањем.Ипак, тај удео знатно је већи у појединим секторима: у ИТ-ју износи 13 одсто, а у финансијама, банкарству и осигурању 10 одсто.То показује да утицај вештачке интелигенције није исти у свим индустријама.Када је реч о очекивањима компанија, у ИТ-ју и финансијама по 24 одсто њихових представника процењује да би примена вештачке интелигенције у наредном периоду могла да утиче на смањење броја запослених.Ипак, реч је о очекивањима, а не о већ донетим одлукама или најављеним отпуштањима.Истовремено, само 15 одсто компанија системски подстиче коришћење АИ алата.Како је наведено, 30 одсто дозвољава њихову употребу без јасне стратегије, док чак 52 одсто нема дефинисан став.Само три одсто ограничава или забрањује коришћење вештачке интелигенције.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, живот
друштво, србија – друштво, живот
У Србији седам од десет запослених има страх од губитка посла
У Србији седам од десет запослених има страх од губитка посла и своје радно место сматра угроженим, саопштио је данас Инфостуд.
Запослени међу бенефитима највише цене слободно време и флексибилност, док вештачка интелигенција (АИ) већ утиче на број радних места у појединим индустријама, показује истраживање које су спровели Осигураник, Инфостуд, Резилиент и ТИМ Центар, на узорку од чак 3.452 запослених и 842 доносиоца одлука у компанијама у Србији.
Сваки шести запослени страхује за своје радно место, а три четвртине компанија већ је увело мере штедње или појачаног притиска на запослене.
Такође, тек сваки четврти запослени сматра да менаџмент отворено комуницира о стању у компанији, наводи Инфостуд.
На питање да ли страхују да би у наредних 12 месеци могли да остану без посла, 16 одсто запослених одговорило је да је веома забринуто и да сматра своје радно место угроженим.
Како је наведено, 55 одсто испитаника навело је да осећа мању забринутост, иако не сматра да је директно угрожено.
Преосталих 29 одсто нема страх од губитка посла.
Неизвесност се види и кроз потезе које компаније предузимају.
Према одговорима запослених, 74 одсто компанија увело је неку меру као одговор на пословну и друштвену неизвесност током претходних годину дана.
Најчешћа мера коју послодавци предузимају је повећање притиска на продуктивност, које наводи 44 одсто запослених.
Замрзавање плата или повишица истакло је 32 одсто радника, обустављање нових запошљавања 28 одсто, отпуштања 27 одсто, а укидање бенефиција 23 одсто запослених.
Неке компаније су више мера примењивале истовремено.
У таквим околностима изузетно је важна и комуникација са запосленима.
Само 26 одсто испитаника навело је да менаџмент током кризе отворено говори и о добрим и о лошим резултатима.
Више од половине, односно 51 одсто испитаника истакло је да информације добија селективно, док је 23 одсто испитаника нагласило да комуникације нема и да су препуштени нагађањима.
Одговори показују да осећај сигурности запослених зависи и од тога колико разумеју стање у компанији и одлуке које могу да утичу на њихов посао.
Када је реч о погодностима које запослени највише цене, на врху су додатни слободни дани, које је међу најважније бенефиције сврстало 41 одсто испитаника.
Како је наведено, четвородневна радна недеља и флексибилно радно време били су важни за по 40 одсто, а могућност рада од куће за 37 одсто запослених.
Међутим, постоји приметан јаз између жеља и онога што је запосленима тренутно доступно.
Флексибилно радно време и додатне слободне дане има по 29 одсто запослених, а могућност рада од куће 27 одсто.
Занимљив контраст види се и код тим билдинг активности.
Иако их има 22 одсто запослених, свега шест одсто их сврстава међу бенефите који су им лично важни.
То је добар показатељ колико је битно да компаније при избору бенефиција разумеју шта њихови запослени заиста вреднују.
Добровољно здравствено осигурање издваја се као најважнија плаћена бенефиција, и то је истакло 30 одсто запослених, док овакав бенефит има 27 одсто запослених у компанијама.
Плаћене додатне едукације и тренинзи били су важни за 23 одсто испитаника.
Према одговорима представника компанија, већина њих није значајно мењала пакет бенефиција у односу на прошлу годину.
Чак 61 одсто њих је задржало исти пакет, 28 одсто је запосленима понудило више погодности, док је 11 одсто компанија смањило пакет бенефиција.
Међу компанијама које су смањивале број бенефиција, прве на удару су се нашле тим билдинг активности, додатне едукације и тренинзи, спортске активности и флексибилно радно време.
Иако постоји забринутост за сигурност посла, запослени имају јасне преференце када је реч о развоју знања и вештина.
Учењу кроз посао предност је дало 72 одсто запослених, док је менторство изабрало 41 одсто, а групне тренинге уживо 36 одсто.
Међу дигиталним форматима најпожељнији су онлине курсеви, које је издвојило 22 одсто испитаника, док је АИ алате као пожељан начин учења навело тек седам одсто.
Вештачка интелигенција (АИ) већ утиче на радна места, али већина компанија нема јасан приступ.
Док 67 одсто представника компанија види то као прилику за већу продуктивност, исто мишљење дели свега 32 одсто запослених.
Занимљив је и податак да међу запосленима 30 одсто сматра да је значај АИ прецењен, док 31 одсто каже да их не дотиче утицај.
Смањење броја запослених због увођења вештачке интелигенције до сада је пријавило свега два одсто компанија које су обухваћене овим истраживањем.
Ипак, тај удео знатно је већи у појединим секторима: у ИТ-ју износи 13 одсто, а у финансијама, банкарству и осигурању 10 одсто.
То показује да утицај вештачке интелигенције није исти у свим индустријама.
Када је реч о очекивањима компанија, у ИТ-ју и финансијама по 24 одсто њихових представника процењује да би примена вештачке интелигенције у наредном периоду могла да утиче на смањење броја запослених.
Ипак, реч је о очекивањима, а не о већ донетим одлукама или најављеним отпуштањима.
Истовремено, само 15 одсто компанија системски подстиче коришћење АИ алата.
Како је наведено, 30 одсто дозвољава њихову употребу без јасне стратегије, док чак 52 одсто нема дефинисан став.
Само три одсто ограничава или забрањује коришћење вештачке интелигенције.
