Вештачка интелигенција неопходна у СВО, али без човека може однети невине животе
© Sputnik / Alexey Maishev
/ Пратите нас
Информациона компонента постала је саставни део савременог ратовања, а количина података на бојном пољу толика је да човек не може све да обједини и анализира, чак ни ако је изузетан војсковођа, рекао је за Спутњик војни аналитичар Алексеј Леонков, коментаришући развој неуронских мрежа за војну употребу у Русији.
Према његовим речима, противник, који тренутно помаже Украјини у вођењу рата, већ покушава да прилагоди ове системе војне вештачке интелигенције употреби на бојном пољу. Тестира их у различитим сукобима, против Ирана, као и против нас, током копнених и ваздушних операција, додао је он.
Реч је о компанијама „Палантир“ и „Антропик“, које су обезбедиле своје системе. Противник их тренутно користи на бојном пољу, на различитим ратиштима. Не само да их тестира већ покушава и да их усаврши. Они то називају машинским учењем. Такви системи, наравно, пружају предност на бојном пољу, нарочито приликом доношења одлука, прецизирао је аналитичар.
„Русија, стога, није могла да остане по страни. У принципу, већ смо радили у том правцу. Истина, тада се то називало аутоматизованим системом управљања трупама. Међутим, поједини елементи који спадају у домен вештачке интелигенције почели су да се уводе, а рад на развоју система за употребу у војсци већ се приближио завршној фази. Тај систем се називао СВОД и већ је делимично почео да се користи на бојном пољу“, истакао је Леонков.
Како је навео војни аналитичар, основни задатак ових система јесте обрада обавештајних података. То подразумева препознавање војне технике на мору, копну и у ваздуху, као и прецизно издвајање и идентификовање циљева.
„Циљ није само да се они брзо и тачно открију и униште већ и да се информације о њима распоређују међу различитим средствима за уништавање, у зависности од нивоа претње коју представљају. На тај начин могуће је унапредити ефикасност различитих одбрамбених система, од противваздушне одбране и обалских одбрамбених комплекса до одбране копнених снага током оружаних сукоба. Најважније је, дакле, поуздано и прецизно препознавање циљева“, указао је Леонков.
База визуелних образаца, како се то раније називало, почела је да се формира још пре много година. Међутим, специјална војна операција значајно је проширила њен обим. Прикупљени обрасци су дигитализовани, а затим стављени на располагање системима вештачке интелигенције. Једна од главних предности ових система у односу на човека јесте способност да у веома кратком року препознају циљеве, нагласио је Леонков.
„У оквиру борбених дејстава која се воде у зони специјалне војне операције, људи тренутно имају улогу тестера и контролора система. Током обучавања проверавају да ли је вештачка интелигенција правилно идентификовала одређени објекат, да ли је реч о тенку, добро скривеном пољском утврђењу или бункеру, као и да ли се у ваздуху налази једна беспилотна летелица или више њих. Када човек потврди препознавање, систем бележи те податке и користи их у даљем обучавању. Провере се обављају у условима који су што сличнији стварним, јер се систем тестира током активних борбених дејстава“, објаснио је војни аналитичар.
Противник непрестано мења тактику и користи различите методе како би отежао откривање својих беспилотних летелица и крстарећих ракета. И такве промене представљају важан део процеса обучавања система, који се одвија упоредо са борбеним активностима, непрекидно, 24 часа дневно, седам дана у недељи, напоменуо је он.
Како је истакао, тренутно је главна улога вештачке интелигенције да помаже људима који доносе одлуке. Човек, у одређеним околностима, може да одобри аутоматско доношење одлука и деловање система. Слична могућност већ је постојала у појединим противваздушним ракетним системима, у којима је ова опција била позната као аутоматско гађање, додао је стручњак.
Када се истовремено појави велики број циљева, а оператер процени да не може самостално да прати сваки од њих и појединачно активира лансирање ракета, може да укључи аутоматски режим рада. Систем тада самостално прати и уништава циљеве. Нећу наводити конкретне моделе ракетних система, али реч је о савременим руским системима противваздушне одбране, казао је Леонков.
О улози вештачке интелигенције
Способност руских трупа да се прилагођавају променама на бојном пољу већ привлачи пажњу западних стручњака, а примена вештачке интелигенције додатно убрзава тај процес.
Уколико противник, на пример, направи нову беспилотну летелицу, систем вештачке интелигенције може брзо да је препозна захваљујући функцијама идентификације и анализе. Притом, није неопходно чак ни познавати њен назив, јер систем може да предвиди њене тактичко-техничке карактеристике. На основу тих података затим се осмишљава одговарајућа тактика за њено уништавање, рекао је Леонков.
Такво прилагођавање може да се обави за неколико сати, а сада се тај период додатно скраћује, време се већ мери сатима, отприлике једним до два, а можда чак и минутима.
То утиче и на сам начин извођења операција, јер омогућава повећање њиховог обима у случају да и противник прошири своје активности, навео је стручњак.
То утиче и на сам начин извођења операција, јер омогућава повећање њиховог обима у случају да и противник прошири своје активности, навео је стручњак.
Према речима експерта, операција уништавања инфраструктуре која омогућава терористичке нападе на нашу територију, укључујући уништавање складишта и поморских терминала, као и противваздушна одбрана која одбија интензивне нападе из Украјине, представљају два елемента једне велике стратешке операције у којој вештачка интелигенција има једну од кључних улога.
Када је реч о потпуно аутономним дроновима, питање аутономности ограничено је чињеницом да човек, приликом доношења одлуке о употреби оружја, не процењује само податке добијене различитим средствима извиђања већ узима у обзир и многе друге факторе које вештачка интелигенција можда неће узети у обзир, прецизирао је он.
„Ако је потребно погодити копнени циљ у чијој се близини налазе цивилни објекти у којима живе људи, човек ће вероватно изабрати начин напада којим ће се смањити штета на тим објектима и ризик по становништво. Вештачка интелигенција, међутим, могла би да изабере било које одговарајуће средство које сматра најефикаснијим. То би могло да доведе до ненамерних, а можда и намерних људских жртава“, закључио је војни аналитичар.
Погледајте и:
