https://sputnikportal.rs/20261012/zemljotres-u-kijevu-zelenski-naljutio-trampa-rusija-olivera-ikodinovic-1204364943.html
Земљотрес у Кијеву: Зеленски наљутио Трампа
Земљотрес у Кијеву: Зеленски наљутио Трампа
Sputnik Србија
Владимир Зеленски избегава одржавање председничких избора како би сачувао власт, иако је њихово спровођење технички могуће, а кључни предуслов представља... 12.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-12T22:22+0200
2026-10-12T22:22+0200
2026-10-12T22:22+0200
специјална операција у украјини
специјална војна операција у украјини – вести
русија
русија – политика
свет
свет – политика
сад
украјина
европска унија (еу)
владимир зеленски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/15/1182879592_0:162:3067:1887_1920x0_80_0_0_1af9a2f6f60415dd02538f6674860858.jpg
Ову оцену изнео је Јуриј Орлов, директор руског Института за проучавање проблема савремене политике, након што је Доналд Трамп затражио расписивање нових избора у Украјини, поручивши да је тој земљи потребан нови председник „који може да постигне договор са Русијом о окончању рата“.Трамп је истовремено критиковао Владимира Зеленског због удара на руске рафинерије нафте, оптужујући га да ти напади утичу на снабдевање светског тржишту и подстичу раст цена тог горива, стварајући проблеме америчким пољопривредницима.Након Трампових критика, Зеленски је изнео услове за одржавање избора у Украјини и предложио 60-дневно потпуно примирје са Русијом како би Украјина могла да организује председничке изборе.Орлов указује на противречност у изјавама украјинског лидера, који је раније тврдио да легитимни избори нису могући у ратним условима, између осталог и због тога што девет милиона Украјинаца живи ван земље, док сада поручује да је спреман да их одржи уколико Русија пристане на двомесечно примирје.Он је изразио уверење да Кремљ схвата намеру Зеленског и да Москва неће прихватити његове услове.Кремљ је саопштио да је Путин спреман да нареди обуставу удара на Украјину током изборног дана, уколико Кијев заиста жели да одржи изборе, што управо указује да Москва неће пристати да буде увучена у игру Зеленског.На питање какав сигнал Трамп шаље Путину јавним критикама Зеленског, Орлов подсећа да амерички председник ни раније није штедео украјинског лидера, називајући га „највећим трговцем међу политичарима“.Орлов такође оцењује да Трамп тиме шаље сигнал Путину да Вашингтон остаје привржен ранијим договорима и да је спреман да унапређује односе са Москвом, упркос Макроновој тврдњи да су САД стале на страну Европе, при чему као потврду Трампове спремности за сарадњу са Русијом наводи укидање санкција на руски дизел и настојање да оствари економске и политичке интересе.„То је главна порука коју Доналд Трамп шаље Русији. Осим тога, овог пута је реторика америчког председника против Зеленског била оштрија него раније. То говори да се Трамп заиста озбиљно наљутио на украјинског лидера и да више не жели да има посла с њим, нити жели са њим било какве нове договоре. Разлог је то што Зеленски није лојалан актуелној америчкој администрацији. Он је тренутно оријентисан на Брисел и америчку Демократску странку, а не на Републиканску“, објашњава експерт.САД и Русија траже заједничке интересе, Европа брани ЗеленскогНаизглед неочекивани енергетски договор Трампа и Путина уприличен је истог дана док су у Мајамију украјинска делегација и европски савезници водили осмочасовне преговоре са америчким преговарачима. Том приликом Стив Виткоф, специјални изасланик америчког председника, и Џаред Кушнер, зет америчког лидера, подсетили су саговорнике да САД снабдевају Кијев муницијом и пружају одговарајуће обавештајне податке, те да Украјина „не би требало да предузима акције које погађају америчке потрошаче”, што значи да би Украјина требало да престане да гађа рафинерије нафте широм Русије.Договор Руса и Американаца о испоруци дизел-горива задао је ударац Кијеву, а Зеленски је тај споразум назвао „поклоном Путину и улагањем у рат“.Орлов објашњава да су Трампу, уочи новембарских избора за Конгрес, приоритет амерички национални и економски интереси, оцењујући да је спремност на сарадњу са Русијом у области испоруке дизел-горива показатељ да Вашингтон сопствене интересе ставља испред подршке Украјини.Дакле, Трамп користи украјинско питање за решавање унутрашњих проблема, пре свега за борбу против високих цена горива уочи избора.„Подсетићу вас да МАГА - покрет на чијем је челу Доналд Трамп - у први план ставља националне интересе - животни стандард грађана, безбедност и квалитет живота Американаца, испред свих других циљева. Зато је Трамп још једном послао поруку свом бирачком телу, пре свега оном највернијем делу - присталицама покрета МАГА. Друго, треба имати на уму да Американце, у суштини, украјински сукоб уопште не занима, нимало. Њих брину цене нафте, безбедност и миграције, а све што се дешава у иностранству углавном не занима Трампове бираче и гласаче Републиканске странке. Дакле, Доналд Трамп, поступајући у складу са својим предизборним обећањима, заправо ради у интересу сопственог електората када доноси одлуке попут укидања санкција на руски дизел“, сматра Орлов.Велика Британија, Немачка и Пољска јавно су потврдиле подршку Зеленском, док је Каја Калас оценила да укидање санкција на руски дизел представља „помоћ војној машинерији Кремља“. Поред тога, шефица европске дипломатије тврди да избори у Украјини не могу да се одрже док трају борбена дејства, па сматра да међународни притисак пре свега треба усмерити на Русију како би се приморала да оконча рат.Орлов оцењује да се између Вашингтона и ратоборних европских престоница продубљује јаз у ставовима о Кијеву и подршци Зеленском, на шта указују и све израженије разлике у приступу решавању сукоба и будућности Украјине. Ипак, експерт је уверен да ће одлучујућу реч о будућности Украјине имати Вашингтон, пре свега због кључне улоге америчке војне и обавештајне помоћи Кијеву, коју европске земље не могу у потпуности да надоместе.„Ствар је у томе што већина европских лидера, будимо искрени, не воли Доналда Трампа. Он је потпуно стран европским вредностима које Брисел данас заступа. Међутим, с обзиром на то да су САД традиционално старији брат Европе, Европска унија је принуђенада узима у обзир САД као водећу светску економску силу. Што се тиче подршке Украјини, уверен сам да ће одлучујућу улогу имати управо Сједињене Америчке Државе, пошто је америчка размена обавештајних података са Украјином данас од пресудног значаја. Ако САД престану да деле обавештајне податке са Украјином украјинске оружане снаге практично ће одмах ‘ослепети’. То би додатно погоршало ионако тешко стање украјинских оружаних снага на фронту. Подсетићу вас да Украјина тренутно има проблема са ракетама за системе ‘патриот’, а да је противваздухопловна одбрана у целини у веома тешком положају. Ако Украјинци уз то изгубе и приступ обавештајним подацима са сателита и систему ‘Старлинк’ Илона Маска ситуација ће бити још гора. Зато ће одлучујућу улогу, наравно, имати САД, а не Европа. Европа само одржава Кијев на површини и долива уље на ватру како би себи купила време и омогућила поновно наоружавање. Европа је у овом случају веома себична“, оцењује Орлов.Орлов сматрада би избори у Украјини могли бити одржани тек уколико Зеленски потпуно изгуби подршку САД и Европе, али упозорава да се то неће догодити ускоро, јер ће се европске земље томе опирати до последњег тренутка.Као други могући окидач наводи драматично погоршање животних услова услед рата и даље урушавање енергетске инфраструктуре, што би могло да изазове масовно незадовољство и подстакне становништво да затражи смену власти и договор са Москвом. Према његовој оцени, уколико ситуација постане потпуно неиздржива, а живот готово немогућ, до одржавања избора могло би да дође и у блиској будућности.„У принципу, то би се могло догодити прилично брзо, с обзиром на то да се енергетска инфраструктура Украјине већ налази на ивици колапса. Воде нема редовно, а грејање је такође нестабилно. Ако се ситуација додатно погорша, становништво ће, највероватније, захтевати од својих власти да постигну договор са Руском Федерацијом. Тада би могли да буду одржани избори“, додао је експерт.Док Украјинци гину, Европа се милитаризујеОрлов истиче да је тешко предвидети да ли би промена власти у Украјини довела до заокрета у политичком курсу Кијева и отворила пут миру, јер би то пре свега зависило од личности новог лидера, његове спремности на преговоре са Москвом и услова под којима би преузео власт, као и подршке коју има од грађана Украјине.„Нажалост, веома је тешко предвидети како ће се догађаји одвијати. Све зависи од тога у којој мери ће политичар који дође на власт бити конфронтационо настројен и колико ће бити спреман или неспреман за преговоре. Као што видимо, Зеленски апсолутно није спреман за договоре. Штавише, веома је тврдоглав и не жели да преговара са Русијом, нити да оконча борбена дејства. Када дође нови човек, мислим да ће он, у сваком случају, бити разумнији у погледу успостављања односа са Руском Федерацијом…Поред тога, треба узети у обзир и какав ће бити мировни споразум и шта ће он обухватати. Ако сви захтеви Руске Федерације буду испуњени, руским властима и руском руководству у сваком случају биће лакше да разговарају са новим политичким лидером Украјине него што им је то сада случај. У сваком случају, мислим да би било која нова политичка фигура била погоднија за Русију од актуелног председника Украјине“, каже Орлов.Орлов сматра да Зеленски настоји да задржи власт по сваку цену, чак и по цену жртвовања сопственог народа и сопствене земље.Орлов је сигуран да Зеленски не би успео да освоји нови мандат чак ни према најповољнијим анкетама, у којима заузима треће место, док се у другим истраживањима налази тек на седмој позицији рејтинг листе. Он сматра да је страх од губитка власти један од разлога због којих украјински лидер наставља рат, упркос све тежој ситуацији у земљи, оцењујући да украјински војници гину док европске земље добијају време за јачање војних капацитета и пренаоружавање.
https://sputnikportal.rs/20261012/oglasio-se-kremlj-o-energetskom-primirju-moskve-i-kijeva-1204352757.html
сад
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
специјална војна операција у украјини – вести, русија, русија – политика, свет, свет – политика, сад, украјина, европска унија (еу), владимир зеленски, енергетика, мировни преговори, сукоб, рат, доналд трамп, владимир путин, анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести, русија, русија – политика, свет, свет – политика, сад, украјина, европска унија (еу), владимир зеленски, енергетика, мировни преговори, сукоб, рат, доналд трамп, владимир путин, анализе и мишљења
Земљотрес у Кијеву: Зеленски наљутио Трампа
Владимир Зеленски избегава одржавање председничких избора како би сачувао власт, иако је њихово спровођење технички могуће, а кључни предуслов представља политичка воља. Међутим, слабљење америчке подршке Украјини могло би да доведе до промене власти у Кијеву и отвори простор за преговоре са Русијом и окончање рата.
Ову оцену изнео је Јуриј Орлов, директор руског Института за проучавање проблема савремене политике, након што је Доналд Трамп затражио расписивање нових избора у Украјини, поручивши да је тој земљи потребан нови председник „који може да постигне договор са Русијом о окончању рата“.
Трамп је истовремено критиковао Владимира Зеленског због удара на руске рафинерије нафте, оптужујући га да ти напади утичу на снабдевање светског тржишту и подстичу раст цена тог горива, стварајући проблеме америчким пољопривредницима.
Након Трампових критика, Зеленски је изнео услове за одржавање избора у Украјини и
предложио 60-дневно потпуно примирје са Русијом како би Украјина могла да организује председничке изборе.
„Сумњам да избори у Украјини могу да буду одржани у овом тренутку, не зато што их је технички тешко организовати, јер ако постоји воља све то може да се изведе. Подсетићу вас да је и Руска Федерација у септембру одржала изборе широм земље, укључујући и нове територије, упркос борбеним дејствима. Дакле, и Украјина може да одржи изборе. За то су потребни политичка воља и сагласност европских савезника Украјине, односно Брисела. То што Зеленски захтева 60-дневно примирје како би се одржали избори код мене изазива одређене сумње, јер у томе видим намеру Зеленског да купи време и ништа више од тога“, каже експерт.
Орлов указује на противречност у изјавама украјинског лидера, који је раније тврдио да легитимни избори нису могући у ратним условима, између осталог и због тога што девет милиона Украјинаца живи ван земље, док сада поручује да је спреман да их одржи уколико Русија пристане на двомесечно примирје.
Он је изразио уверење да Кремљ схвата намеру Зеленског и да Москва неће прихватити његове услове.
Кремљ је саопштио да је Путин спреман да нареди обуставу удара на Украјину током изборног дана, уколико Кијев заиста жели да одржи изборе, што управо указује да Москва неће пристати да буде увучена у игру Зеленског.
На питање какав сигнал Трамп шаље Путину јавним критикама Зеленског, Орлов подсећа да амерички председник ни раније није штедео украјинског лидера, називајући га „највећим трговцем међу политичарима“.
Орлов такође оцењује да Трамп тиме шаље сигнал Путину да Вашингтон остаје привржен ранијим договорима и да је спреман да унапређује односе са Москвом, упркос Макроновој тврдњи да су САД стале на страну Европе, при чему као потврду Трампове спремности за сарадњу са Русијом наводи укидање санкција на руски дизел и настојање да оствари економске и политичке интересе.
„То је главна порука коју Доналд Трамп шаље Русији. Осим тога, овог пута је реторика америчког председника против Зеленског била оштрија него раније. То говори да се Трамп заиста озбиљно наљутио на украјинског лидера и да више не жели да има посла с њим, нити жели са њим било какве нове договоре. Разлог је то што Зеленски није лојалан актуелној америчкој администрацији. Он је тренутно оријентисан на Брисел и америчку Демократску странку, а не на Републиканску“, објашњава експерт.
САД и Русија траже заједничке интересе, Европа брани Зеленског
Наизглед неочекивани енергетски договор Трампа и Путина уприличен је истог дана док су у Мајамију украјинска делегација и европски савезници водили осмочасовне преговоре са америчким преговарачима. Том приликом Стив Виткоф, специјални изасланик америчког председника, и Џаред Кушнер, зет америчког лидера, подсетили су саговорнике да САД снабдевају Кијев муницијом и пружају одговарајуће обавештајне податке, те да Украјина „не би требало да предузима акције које погађају америчке потрошаче”, што значи да би Украјина требало да престане да гађа рафинерије нафте широм Русије.
Договор Руса и Американаца о испоруци дизел-горива задао је ударац Кијеву, а Зеленски је тај споразум назвао „поклоном Путину и улагањем у рат“.
Орлов објашњава да су Трампу, уочи новембарских избора за Конгрес, приоритет амерички национални и економски интереси, оцењујући да је спремност на сарадњу са Русијом у области испоруке дизел-горива показатељ да Вашингтон сопствене интересе ставља испред подршке Украјини.
Дакле, Трамп користи украјинско питање за решавање унутрашњих проблема, пре свега за борбу против високих цена горива уочи избора.
„Подсетићу вас да МАГА - покрет на чијем је челу Доналд Трамп - у први план ставља националне интересе - животни стандард грађана, безбедност и квалитет живота Американаца, испред свих других циљева. Зато је Трамп још једном послао поруку свом бирачком телу, пре свега оном највернијем делу - присталицама покрета МАГА. Друго, треба имати на уму да Американце, у суштини, украјински сукоб уопште не занима, нимало. Њих брину цене нафте, безбедност и миграције, а све што се дешава у иностранству углавном не занима Трампове бираче и гласаче Републиканске странке. Дакле, Доналд Трамп, поступајући у складу са својим предизборним обећањима, заправо ради у интересу сопственог електората када доноси одлуке попут укидања санкција на руски дизел“, сматра Орлов.
Велика Британија, Немачка и Пољска јавно су потврдиле подршку Зеленском, док је Каја Калас оценила да укидање санкција на руски дизел представља „помоћ војној машинерији Кремља“. Поред тога, шефица европске дипломатије тврди да избори у Украјини не могу да се одрже док трају борбена дејства, па сматра да међународни притисак пре свега треба усмерити на Русију како би се приморала да оконча рат.
Орлов оцењује да се између Вашингтона и ратоборних европских престоница продубљује јаз у ставовима о Кијеву и подршци Зеленском, на шта указују и све израженије разлике у приступу решавању сукоба и будућности Украјине. Ипак,
експерт је уверен да ће одлучујућу реч о будућности Украјине имати Вашингтон, пре свега због кључне улоге
америчке војне и обавештајне помоћи Кијеву, коју европске земље не могу у потпуности да надоместе.
„Ствар је у томе што већина европских лидера, будимо искрени, не воли Доналда Трампа. Он је потпуно стран европским вредностима које Брисел данас заступа. Међутим, с обзиром на то да су САД традиционално старији брат Европе, Европска унија је принуђенада узима у обзир САД као водећу светску економску силу. Што се тиче подршке Украјини, уверен сам да ће одлучујућу улогу имати управо Сједињене Америчке Државе, пошто је америчка размена обавештајних података са Украјином данас од пресудног значаја. Ако САД престану да деле обавештајне податке са Украјином украјинске оружане снаге практично ће одмах ‘ослепети’. То би додатно погоршало ионако тешко стање украјинских оружаних снага на фронту. Подсетићу вас да Украјина тренутно има проблема са ракетама за системе ‘патриот’, а да је противваздухопловна одбрана у целини у веома тешком положају. Ако Украјинци уз то изгубе и приступ обавештајним подацима са сателита и систему ‘Старлинк’ Илона Маска ситуација ће бити још гора. Зато ће одлучујућу улогу, наравно, имати САД, а не Европа. Европа само одржава Кијев на површини и долива уље на ватру како би себи купила време и омогућила поновно наоружавање. Европа је у овом случају веома себична“, оцењује Орлов.
Орлов сматрада би избори у Украјини могли бити одржани тек уколико Зеленски потпуно изгуби подршку САД и Европе, али упозорава да се то неће догодити ускоро, јер ће се европске земље томе опирати до последњег тренутка.
Као други могући окидач наводи драматично погоршање животних услова услед рата и даље урушавање енергетске инфраструктуре, што би могло да изазове масовно незадовољство и подстакне становништво да затражи смену власти и договор са Москвом. Према његовој оцени, уколико ситуација постане потпуно неиздржива, а живот готово немогућ, до одржавања избора могло би да дође и у блиској будућности.
„У принципу, то би се могло догодити прилично брзо, с обзиром на то да се енергетска инфраструктура Украјине већ налази на ивици колапса. Воде нема редовно, а грејање је такође нестабилно. Ако се ситуација додатно погорша, становништво ће, највероватније, захтевати од својих власти да постигну договор са Руском Федерацијом. Тада би могли да буду одржани избори“, додао је експерт.
Док Украјинци гину, Европа се милитаризује
Орлов истиче да је тешко предвидети да ли би промена власти у Украјини довела до заокрета у политичком курсу Кијева и отворила пут миру, јер би то пре свега зависило од личности новог лидера, његове спремности на преговоре са Москвом и услова под којима би преузео власт, као и подршке коју има од грађана Украјине.
„Нажалост, веома је тешко предвидети како ће се догађаји одвијати. Све зависи од тога у којој мери ће политичар који дође на власт бити
конфронтационо настројен и колико ће бити спреман или неспреман за преговоре. Као што видимо, Зеленски апсолутно није спреман за договоре. Штавише, веома је тврдоглав и
не жели да преговара са Русијом, нити да оконча борбена дејства. Када дође нови човек, мислим да ће он, у сваком случају, бити разумнији у погледу успостављања односа са Руском Федерацијом…Поред тога, треба узети у обзир и какав ће бити
мировни споразум и шта ће он обухватати. Ако сви захтеви Руске Федерације буду испуњени, руским властима и руском руководству у сваком случају биће лакше да разговарају са новим политичким лидером Украјине него што им је то сада случај. У сваком случају, мислим да би било која нова
политичка фигура била погоднија за Русију од актуелног председника Украјине“, каже Орлов.
Орлов сматра да Зеленски настоји да задржи власт по сваку цену, чак и по цену жртвовања сопственог народа и сопствене земље.
„Да је Зеленски желео да постигне договор са Русијом он би то одавно учинио. Падају ми на памет речи Роберта Фица, који је рекао да је ‘први пут у животу видео човека који се плаши завршетка рата’. To je рекао пре две године, а тај човек је Зеленски. Другим речима, Зеленски не жели да се рат заврши из једног једноставног разлога, јер он не би био поново изабран“, закључио је Орлов.
Орлов је сигуран да Зеленски не би успео да освоји нови мандат чак ни према најповољнијим анкетама, у којима заузима треће место, док се у другим истраживањима налази тек на седмој позицији рејтинг листе. Он сматра да је страх од губитка власти један од разлога због којих украјински лидер наставља рат, упркос све тежој ситуацији у земљи, оцењујући да украјински војници гину док европске земље добијају време за јачање војних капацитета и пренаоружавање.
