Договор Путина и Трампа је енергетска и политичка бомба – могућа промена решења и за НИС /видео/
© POOL
/ Пратите нас
Резултат последњег разговора председника Русије и САД Владимира Путина и Доналда Трампа у ком је договорена испорука руског дизела у Америку је не само енергетска, већ и стратешка политичка бомба, оцењује политиколог и стручњак за енергетику Небојша Обркнежев, истичући да то може донети позитивне промене и за Србију кад је реч о НИС-у.
Сад све зависи од договора Русије и Сједињених Држава, а како напомиње Обркнежев, за Србију две најбитније фигуре у овом случају су Трамп и Путин.
„Ево 10. јануара ће бити две године како живимо нафтну енергетску кризу, где смо се сналазили како смо се сналазили, и нисмо је осетили. Да ли сада ће бити неког новог решења, и конкретно и продужетака, и да ли би то решење био потенцијално мађарски Мол, или би то остала Руска Федерација, или би се санкције скинуле, или би се нашао неки трећи партнер, то сад понајвише зависи од договора између Руске Федерације и САД. А наравно да ће то укључити Републику Србију као оданог партнера јер смо то показали у претходне две, односно четири године“, образлаже овај експерт у емисији Свет са Спутњиком .
И за НИС све може да крене позитивним током
Он верује да после разговора Путина и Трампа и разрешење питања НИС-а може да крене другим, позитивним током.
„Можда и не дође до саме купопродаје, већ да некако остане како јесте, да се направи неки нови споразум можда између Републике Србије и Руске Федерације“, каже Обркнежев, прецизирајући да је то његово лично мишљење.
Према његовом мишљењу, Американци ту играју главну улогу у смислу да се Нафтна индустрија Србије скине са санкција.
„Што се тиче снабдевања нафтом, нама то много значи јер ви имате већински руску компанију, а с друге стране имали сте Американце који су стављали шапу на нафтовод Јанаф, а Хрвати су то безусловно поштовали. Из тог разлога, сарадња РФ и САД нама значи слободан транспорт сирове нафте, а на нама је како ћемо се снаћи дипломатским активностима и из које земље увозити сирову нафту која је подобна за нашу рафинерију у Панчеву.“
Обркнежев подсећа да договор двојице светских лидера о испоруци руског дизела на тржиште САД подразумева да у првој фази буде достављено око 300.000 тона тог горива, док ће друга транша бити око пола милиона тона и да то доста значи за америчко тржиште где је у ранијем периоду порасла цена по галону.
“С друге стране, први пут имамо да долази до прекида ланца санкција које САД имају према Руској Федерацији, где је када говоримо о енергентима то главно чега су се и Америка и Европа држале до сада. Сад се Америка тога не држи и видимо да, и то је моје мишљење одавно, иза кулиса постоје одређени договори и комуникација између Руске Федерације и САД и да и те како и један и други председник веома рационално размишљају”, констатује наш саговорник.
Европа провалија између САД и Русије
Он додаје да су и сукоб на Блиском истоку али и бомбардовање рафинерија у Русији допринели дефициту нафте у свету што је довело до светске енергетске кризе по питању деривата, што је по њему доказ да живимо у "првом светском енергетском рату".
Зато је разговор Путина и Трампа дошао, како каже Обркнежев, као енергетска и геополитичка и политичка бомба јер ће договором о испоруци дизела Русија зарађивати око четири и по милијарде долара.
Он предвиђа да ће у наредном периоду енергетска инфраструктура на простору Европе "више ићи ка САД", јер више од годину дана постоје назнаке да су Американци заинтересовани за преузимање Северног тока 1 и 2, тако да би онда постојао сигурни извозник гаса и партер који ће наплаћиевати транспорт до земаља које су увеле санкције.
"И онда долазимо до ситуације да је Европа провалија између САД и Русије”, примећује он.
У тој провалији, наглашава наш саговорник, Србија је својом политиком остала можда усамљена у Европи, али се труди да и према Вашингтону и према Москви, а и према Бриселу, буде коректна.
“Морамо да напоменемо и стратешки дијалог у који крећемо са САД. Американци се доста укључују на Балкану и питање је како ће се све то завршити. А имате изузетне односе, односно отопљавање односа између Руске Федерацице и САД. Мислим да ће то ићи само узлазним правцем и ту је заправо наша победа јер смо остали суверени и своји, и према једнима и према другима”, поручује Обркнежев.
Новинар и уредник РТ Балкан Андреј Млакар сматра да је можда решење за НИС сарадња Руса и Американаца и формирање њиховог заједничког предузећа.
“Јер овде је суштина да ће се Русија и Америка договорити и да имају много веће амбиције него што је то Европа и што су то европски погледи. “
Очекивано отопљавање
Професор др Мина Зиројевић напомиње да су и претходни разговори Путина и Трампа наговештавали да однос две земље постаје све реалистичнији а посебно издваја поруку коју је након овог разговора амерички председник послао шефу кијевског режима Владимиру Зеленском - да је време да оде.
„Две тачке су најважније: ти више не можеш да будеш ту, а с друге стране, ти ниси хтео да дође до мира.“
Зиројевићева подсећа и да је Зеленски на то узвратио увредљивим коментарима о „слабом решењу“ Трампа, али и изјавом да изборе у Украјини може да спроведе ако добије 60 дана примирја.
„Треба му толико да се консолидује везано за Америку где више нема никакву подршку или да барем Европа некако прикаже да ће са Украјином и даље бити све добро. А тамо је на улицама страшно због тога што више не јуре само мушкарце, и рањене, и без ноге, него су сад кренули да и жене регрутују по улицама. Нема струје, долази до прекида водоснабдевања, а чека се зима која тамо никад није пријатна. Зна се да Руси боље ратују по зими, а сваким даном се у ствари чека да освоје још два, три града. Оно што је постало извесно, то је да Руси немају разлога да се одрекну циљева које су поставили на почетку а и да не могу да се зауставе само на територијама које је Руска Федерација већ ослободила”, описује ситуацију наша саговорница.
Млакар каже да ово није први сукоб Трампа и Зеленског и да они већ неко време играју игру „топло-хладно“, а да је сад постало ледено и да „долази зима, дуга и хладна“.
Објашњавајући след догађаја који је довео до приближавања ставова Трампа и Путина, Млакар напомиње да треба узети у обзир проблеме које САД имају због Ирана који и даље контролише Ормуски мореуз, као и напади Хута на Арабијско полуострво, али и проблеме са експлоатацијом нафте у Венецуели, па Трампу није остало ништа друго него да се обрати на проверену адресу а то је Путин.
„А Путин је рекао да нема никаквог проблема и муњевито је танкер испловио и кренуо према САД. И добили смо шок у Бриселу па су се појавили сви живи, и политички покојни и они што нису политички покојни, да Трампу кажу да је издао Зеленског и да је издао принципе... А заправо су они сами дошли до ивице амбиса”, напомиње Млакар.
Европа је сада, закључује он, пред избором: или ће да ово прихвати и тиме покаже да су санкције и све оно што су причали и вршили притисак на Русију доживело дебакл, или ће кренути у неки отворени сукоб - трећег пута немају.
Погледајте и:
