Нуклеарни „удар“: Спрема ли Будимпешта драстичан антируски потез који би погодио само – Мађарску
© AP Photo / TIBOR ILLYES
Пратите нас
Када је у питању енергетска политика, Европска унија пуца себи у ногу да би погодила, чак не ни прст, него нокат Руске Федерације. Оптерећена је геополитичким питањима и ратом са Русијом преко Украјине, па више не види користи за европске грађане. Отуда и притисци на мађарску владу да раскине сарадњу са Росатомом.
Овако Срђан Мазалица, директор Оперативног подручја Бањалука у „Електропреносу БиХ“ и посланик у Народној скупштини Републике Српске коментарише вести да председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен инсистира на томе да бриселска бирократија примора мађарску владу да да одустане од сарадње са Русијом у области нуклеарне енергије.
Подсећамо, Руска спољна обавештајна служба (СВР) саопштила је да Брисел води кампању против руске државне корпорације „Росатом“ и врши притисак на Мађарску да прекине сарадњу са Русијом у области нуклеарне енергетике. Према наводима СВР-а, европске институције настоје да утичу на одлуке мађарске владе и онемогуће реализацију пројеката који подразумевају сарадњу са руским компанијама.
ЕУ ради против интереса својих грађана
Мазалица оцењује да су европске државе, након што су се одрекле руског гаса, дошле у ситуацију да су многе гасне електране престале да раде или да буду профитабилне.
„Упркос томе што им је сада, будући да немају довољно енергије из хидроенергије, будући да је енергија из ветра и сунца неуправљива, енергија не може обезбедити континуитет напајања и стабилност електроенергетског система, они, уместо да улажу у нуклеарну енергију, практично гасе пројекте ако имају везе са Русијом“, каже Мазалица.
Он истиче да је циљ сваке паметне енергетске политике диверсификација снабдевања свим енергентима, па и електричном енергијом.
„Било би у интересу грађана, па и грађана ЕУ, да имате снабдевање различитих извора, али и различитих видова енергије. Дакле, не можете се ослонити само на термоелектране, ни само на хидроелектране, ни само на ветар, ни само на сунце, ни само на нуклеарну енергију“, истиче наш саговорник.
Према његовим речима, европске институције превише су оптерећене сукобом у Украјини и односом према Русији, због чега одлуке доносе на штету сопствених држава чланица, грађана и привреде.
„Очигледно је да су они превише оптерећени сукобом Украјини и имају фрустрацију, Руском федерацијом, да на крају раде и против својих земаља чланица, против својих грађана и против своје привреде“, закључује Мазалица.
Раскид са Росатомом могао би Мађарску да кошта милијарде
Прекид сарадње са „Росатомом“ у тренутку када је изградња нуклеарне електране „Пакш II“ већ почела могао би да изложи Мађарску великим финансијским губицима, дуготрајним арбитражним споровима и додатним трошковима за обезбеђивање електричне енергије. Будимпешта би морала да решава питање већ изведених радова и наручене опреме, али и да пронађе алтернативу за два планирана реактора укупне снаге 2.400 мегавата.
Мађарски спољнополитички аналитичар и члан Валдајског клуба Габор Штир у стручној полемици под насловом „Атоми и политика: Хоће ли Пакш II преживети промену курса?“, упозорава да би одустајање од пројекта под притиском Европске уније могло да донесе озбиљне последице.
„Ако мађарска влада одустане од пројекта Пакш, руководећи се очекивањима ЕУ, а не националним интересима, то би могло да изазове не само привремене проблеме у снабдевању већ и озбиљне финансијске губитке“, оценио је Штир.
Према његовој процени, захтеви Росатома и других добављача за накнаду штете и изгубљене добити могли би да достигну две до три милијарде евра, док би евентуални међународни арбитражни спорови могли да трају годинама.
Штир доводи у питање и могућност да се руска технологија брзо замени западном без значајног поскупљења и одлагања пројекта. Као једна од алтернатива помињу се мали модуларни реактори, али би за надокнаду планиране снаге „Пакша ИИ“ било потребно више таквих постројења, уз нова улагања и дужи рок за почетак производње.
„У овом питању политички, а не стручни аргументи играју примарну улогу“, сматра Штир. Према његовом тумачењу, настојање да се Мађарска удаљи од Русије могло би да потисне у други план последице по конкурентност мађарске привреде и животни стандард грађана.
Прекид сарадње могао би да покрене наплату руског кредита
Сличне ризике истиче и Ксенија Смертина, политиколог и стручњак за Централну и Источну Европу. Она упозорава да би раскид уговора након почетка грађевинских радова могао да покрене додатне финансијске обавезе и дуготрајне правне поступке.
„Једнострани раскид споразума са мађарске стране покренуо би процедуру превремене наплате руског државног кредита у износу до десет милијарди евра, а довео би и до дуготрајних поступака пред међународним арбитражама, у којима би Росатом захтевао надокнаду милијарди губитака и изгубљене добити“, упозорава Смертина.
Она истиче да би Мађарска, уколико би одустала од руског пројекта, морала да пронађе начин да надокнади планиране производне капацитете. У супротном, могла би да повећа ослањање на увоз електричне енергије или гасне електране, чија би исплативост зависила и од кретања цена природног гаса.
Смертина сматра да обновљиви извори сами не могу да гарантују стабилну производњу у свим временским условима, нарочито без одговарајућих капацитета за складиштење енергије. Због тога би одустајање од нуклеарних капацитета без поуздане и финансијски одрживе замене могло да повећа трошкове и енергетску неизвесност.
Сарадња Мађарске и Росатома формализована је 2014. године, када су две земље потписале споразум о изградњи два нова реактора у електрани „Пакш“. Пројекат је предвиђао руски државни кредит до десет милијарди евра и до 2,5 милијарди евра из мађарског буџета. Европска комисија је 2017. одобрила мађарску државну помоћ за његову реализацију.
Изградња „Пакша II“ ушла је у активну фазу у фебруару 2026. године, када је изливен први бетон за темеље петог реактора. Нова постројења требало би да помогну у очувању нуклеарних капацитета Мађарске и стабилности њеног електроенергетског система.
Погледајте и:
