https://sputnikportal.rs/20261013/srpski-astrofizicar-na-celu-tima-koji-je-otkrio-dva-para-crnih-rupa-u-patuljastim-galaksijama-1204392689.html
Српски астрофизичар на челу тима који је открио два пара црних рупа у патуљастим галаксијама
Српски астрофизичар на челу тима који је открио два пара црних рупа у патуљастим галаксијама
Sputnik Србија
Астрономи су открили два пара масивних црних рупа у удаљеним патуљастим галаксијама које су на путу ка међусобном судару, што би могло да пружи нове увиде у... 13.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-13T22:55+0200
2026-10-13T22:55+0200
2026-10-13T22:55+0200
наука и технологија
друштво
свемир
црна рупа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/13/1202491608_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_9367a2b4d46310a0a4137c9e82a6cc47.jpg
Истраживачи су, користећи рендгенска, инфрацрвена и оптичка посматрања, идентификовали два пара црних рупа у патуљастим галаксијама које се спајају у оквиру два различита галактичка јата.Један пар налази се у галактичком јату „Абел133“, удаљеном око 760 милиона светлосних година од Земље, док је други у јату „Абел 1758С“, на удаљености од приближно 3,2 милијарде светлосних година.У истраживању, које је предводио српски астрофизичар Марко Мићић са Универзитета Алабама, коришћени су подаци НАСА-иног рендгенског опсерваторијума „Чандра“, свемирског телескопа за инфрацрвена посматрања WИСЕ и оптичка посматрања телескопа Канада-Француска-Хаваји.Пар црних рупа у јату „Абел 133“ налази се, према проценама научника, у завршној фази спајања две патуљасте галаксије. Судар је оставио дугачак реп материје настао услед гравитационих, односно плимских сила.Овај систем добио је назив Мирабилис, по угроженој врсти колибрија познатој по дугом репу.Други пар, у јату „Абел 1758С“, налази се у ранијој фази спајања, а између две галаксије уочљив је мост од звезда и космичког гаса.Галаксије су назване „Елстир“ и „Винтеј“, према ликовима из романа „У трагању за изгубљеним временом“ француског писца Марсела Пруста.Она је навела да би проучавање ових система, као модела за сличне структуре у раном свемиру, могло да помогне у разумевању првих галаксија, њихових црних рупа и формирања звезда изазваног галактичким сударима.Коауторка истраживања Брена Велс оценила је да су многе патуљасте галаксије и њихове црне рупе у раном свемиру током милијарди година вероватно значајно порасле захваљујући поновљеним спајањима.Научници сматрају да су патуљасте галаксије биле бројне у раном свемиру, стотинама милиона година након Великог праска, и да су се временом спајале, доприносећи настанку већих галактичких структура.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/13/1202491608_64:0:1088:768_1920x0_80_0_0_5e0c161df2c3d34d9aff6920a99e343e.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свемир, црна рупа
друштво, свемир, црна рупа
Српски астрофизичар на челу тима који је открио два пара црних рупа у патуљастим галаксијама
Астрономи су открили два пара масивних црних рупа у удаљеним патуљастим галаксијама које су на путу ка међусобном судару, што би могло да пружи нове увиде у еволуцију свемира и настанак великих галаксија.
Истраживачи су, користећи рендгенска, инфрацрвена и оптичка посматрања, идентификовали два пара црних рупа у патуљастим галаксијама које се спајају у оквиру два различита галактичка јата.
Један пар налази се у галактичком јату „Абел133“, удаљеном око 760 милиона светлосних година од Земље, док је други у јату „Абел 1758С“, на удаљености од приближно 3,2 милијарде светлосних година.
У истраживању, које је предводио српски астрофизичар Марко Мићић са Универзитета Алабама, коришћени су подаци НАСА-иног рендгенског опсерваторијума „Чандра“, свемирског телескопа за инфрацрвена посматрања WИСЕ и оптичка посматрања телескопа Канада-Француска-Хаваји.
Пар црних рупа у јату „Абел 133“ налази се, према проценама научника, у завршној фази спајања две патуљасте галаксије. Судар је оставио дугачак реп материје настао услед гравитационих, односно плимских сила.
Овај систем добио је назив Мирабилис, по угроженој врсти колибрија познатој по дугом репу.
Други пар, у јату „Абел 1758С“, налази се у ранијој фази спајања, а између две галаксије уочљив је мост од звезда и космичког гаса.
Галаксије су назване „Елстир“ и „Винтеј“, према ликовима из романа „У трагању за изгубљеним временом“ француског писца Марсела Пруста.
„Идентификовали смо прва два различита пара црних рупа у патуљастим галаксијама које се сударају“, изјавила је коауторка истраживања Оливија Холмс са Универзитета Алабама у Таскалуси.
Она је навела да би проучавање ових система, као модела за сличне структуре у раном свемиру, могло да помогне у разумевању првих галаксија, њихових црних рупа и формирања звезда изазваног галактичким сударима.
Коауторка истраживања Брена Велс оценила је да су многе патуљасте галаксије и њихове црне рупе у раном свемиру током милијарди година вероватно значајно порасле захваљујући поновљеним спајањима.
Научници сматрају да су патуљасте галаксије биле бројне у раном свемиру, стотинама милиона година након Великог праска, и да су се временом спајале, доприносећи настанку већих галактичких структура.
„На неки начин, патуљасте галаксије су наши галактички преци, који су еволуирали милијардама година да би произвели велике галаксије попут нашег Млечног пута“, навела је Велс.