Ђедовић: ЕПС спреман за грејну сезону
© Sputnik / Maksim Bogodvid
/ Пратите нас
Министарка рударства и енергетике Владе Србије у техничком мандату Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је данас у термоелектрани „Никола Тесла А“ са руководством Електропривреде Србије (ЕПС) и директорима задуженим за производњу угља и електричне енергије у Обреновцу, Костолцу и Колубари о спремности производних капацитета за предстојећу зиму.
Директори су информисали министарку да су ремонти система за производњу и допрему угља завршени, док се завршетак ремонтних активности у термоенергетском сектору очекује почетком новембра, јер су прилагођавани лошој хидрологији, саопштило је Министарство рударства и енергетике.
Говорећи о производњи угља, Ђедовић Хандановић је истакла да је надокнађен заостатак из првог дела године и да је производња сада на нивоу планираних вредности и рекла да је то важно како би највећи производни капацитети у Обреновцу могли да раде максималним могућим капацитетом.
Она је подсетила да је због неповољних услова на Дунаву месецима био успорен транспорт угља, који се користи за побољшање квалитета и повећање топлотне моћи колубарског угља.
„Залихе угља на депонијама термоелектрана достигле су око 1,93 милиона тона и приближавају се циљу од два милиона тона. То представља важан ослонац за стабилну производњу електричне енергије током зиме. Наставак стабилне производње угља и даље повећање залиха остају међу нашим приоритетима, јер поуздан рад термоелектрана зависи и од сигурног снабдевања овим енергентом. У томе ће значајну улогу имати и нова рударска опрема која је почела с радом на Радљеву“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Спремност топификационих постројења и рад ТЕ „Колубара“
Када је реч о грејању, ЕПС-ова топификациона постројења су спремна за грејање Обреновца, Костолца и Пожаревца, наводи се у саопштењу.
Ђедовић Хандановић је рекла да је од јуче у погону и један котао термоелектране „Колубара“ будући да лазаревачко насеље Велики Црљени нема алтернативно грејање.
„То је најстарија термоелектрана и претходних девет месеци није радила, али сада је она једини избор. Србија иде путем енергетске транзиције и смањења емисија штетних гасова и то се не доводи у питање, али не можемо одлуке доносити преко ноћи и не можемо током зиме оставити људе без грејања“, изјавила је она.
Запошљавање и положај радника у ЕПС-у Ђедовић Хандановић је посебно истакла значај улагања у запослене, нагласивши да су људи један од кључних предуслова за стабилно функционисање компаније и поуздан рад електроенергетског система.
„У последње три године Електропривреда Србије је запослила 2.913 радника, од којих је 2.026 претходно било ангажовано преко компаније Протент. Само у овој години из Протента су у ЕПС прешла 854 радника, док је за 2027. планиран пријем више од 1.900 радника, чиме јасно показујемо да је наш циљ да сви који непосредно учествују у производњи угља и електричне енергије буду запослени у ЕПС-у“, рекла је Ђедовић Хандановић.
Она је навела да су у највећој енергетској компанији у Србији отворена врата и за нове генерације инжењера и радника, којих је у последње три године запослено два пута више него у периоду од 2020. до 2023. године.
„У исто време, унапређен је и положај запослених кроз континуирани раст плата које су ове године повећане за 10 одсто и које ће од 1. јануара 2027. бити додатно повећане. Наставићемо и тренд јачања кадровског капацитета и тренд јачања материјалног положаја запослених“, закључила је Ђедовић Хандановић.
Енергетска безбедност и улога термоелектрана
Министарка је енергетску сигурност Србије истакла као приоритет и навела да њено очување у изузетно изазовним условима захтева добру припремљеност свих производних капацитета, посебно термоелектрана, као и стабилну производњу угља.
„Улога термоенергетског сектора посебно је значајна у овој историјски неповољној хидролошкој години на Дунаву.
Лето је прошло и високе температуре су иза нас, али су дотоци Дунава сада нижи него у августу и крећу се око 1.150 кубних метара у секунди. Због тога наше највеће хидроелектране производе мање од трећине своје просечне производње. Сваки мегават-сат електричне енергије који морамо да обезбедимо на тржишту има и значајне финансијске последице које сноси ЕПС“, упозорила је она.
Ђедовић Хандановић је истакла да је јасно да је све захтевније обезбедити поуздан рад термоелектрана имајући у виду да је њихова просечна старост око 50 година, не рачунајући нови блок у Костолцу.
„Оне су, међутим, темељ сигурности електроенергетског система Србије, а кључ њихове поузданости су редовни ремонти, континуирано одржавање и благовремено отклањање уочених недостатака“, нагласила је министарка.
Погледајте и:
