https://sputnikportal.rs/20261014/tajna-slozenog-nervnog-sistema-hobotnica-mozda-se-krije-u-3d-strukturi-dnk-1204441372.html
Тајна сложеног нервног система хоботница можда се крије у 3Д структури ДНК
Тајна сложеног нервног система хоботница можда се крије у 3Д структури ДНК
Sputnik Србија
Хоботнице, лигње и сипе, заједно познате као главоношци без љуштуре, развиле су изузетно велике и сложене нервне системе способне за сложена понашања као што... 14.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-14T22:05+0200
2026-10-14T22:05+0200
2026-10-14T22:05+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0e/1204442183_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_ff3b5f71fd3a45a278165558fd0ef9e9.png
Истраживачи су открили да је древна, опсежна реорганизација генома променила начин на који је ДНК распоређена унутар ћелије. Ове промене су довеле у контакт раније удаљене регионе ДНК, мењајући начин регулације гена. Разумевање овог процеса могло би да промени начин на који размишљамо о појави нових одлика током еволуције.Проучавана је 3Д структура генома код хоботница, лигњи и сипа, уз комбинацију података о структури ДНК са активношћу гена.Код главоножаца, опсежна реорганизација генома, која се догодила пре више стотина милиона година, драстично је преуредила геном и довела раније удаљене регионе хромозома у непосредну близину.Истраживачи су открили да, када се региони ДНК доведу у контакт, они могу започети интеракцију и узајамно утицати на активност. Током времена, ове интеракције могу постати укорењене, формирајући све повезаније регулаторне мреже.„Регулаторна уплетеност“ балансира иновацију и стабилност у еволуцији геномаОвај процес, који истраживачи описују као „регулаторну уплетеност“, може омогућити геномима да произведу нове обрасце експресије гена уз очување битних функција.Изгледа да сви аспекти структуре генома не реагују једнако на његову реорганизацију. Истраживачи су открили да су велике структурне јединице генома, познате као хроматински домени, остале углавном стабилне током еволуције.Насупрот томе, везе мањих размера, познате као хроматинске петље, биле су много динамичније. Ове петље доводе у контакт удаљене регионе ДНК. Оне су се знатно разликовале међу врстама, ткивима и развојним фазама и често су пронађене у близини гена укључених у кључне особине главоножаца, попут оних повезаних са нервним системом. Ово сугерише да би ови флексибилнији региони могли бити посебно подложни променама великих размера у организацији ДНК.Ови налази доводе у питање идеју да је архитектура генома пасивна последица еволуције. Уместо тога, сугеришу да 3Д организација ДНК активно обликује начин на који се еволуција одвија. Код главоножаца, ово је можда имало кључну улогу у настанку њихових необично сложених нервних система.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика
Тајна сложеног нервног система хоботница можда се крије у 3Д структури ДНК
Хоботнице, лигње и сипе, заједно познате као главоношци без љуштуре, развиле су изузетно велике и сложене нервне системе способне за сложена понашања као што су решавање проблема и брзо камуфлирање. Нова студија научника сугерише да порекло ове сложености можда није само у генима, већ у начину на који је геном организован у 3Д формату.
Истраживачи су открили да је древна, опсежна реорганизација генома променила начин на који је ДНК распоређена унутар ћелије. Ове промене су довеле у контакт раније удаљене регионе ДНК, мењајући начин регулације гена. Разумевање овог процеса могло би да промени начин на који размишљамо о појави нових одлика током еволуције.
Проучавана је 3Д структура генома код хоботница, лигњи и сипа, уз комбинацију података о структури ДНК са активношћу гена.
„Геном није само секвенца гена. Савијен је у сложену тродимензионалну структуру. Разумевање начина на који та структура еволуира постаје све важније за разумевање настанка нових облика биолошке сложености“, кажу научници.
Код главоножаца, опсежна реорганизација генома, која се догодила пре више стотина милиона година, драстично је преуредила геном и довела раније удаљене регионе хромозома у непосредну близину.
Истраживачи су открили да, када се региони ДНК доведу у контакт, они могу започети интеракцију и узајамно утицати на активност. Током времена, ове интеракције могу постати укорењене, формирајући све повезаније регулаторне мреже.
„Регулаторна уплетеност“ балансира иновацију и стабилност у еволуцији генома
Овај процес, који истраживачи описују као „регулаторну уплетеност“, може омогућити геномима да произведу нове обрасце експресије гена уз очување битних функција.
Изгледа да сви аспекти структуре генома не реагују једнако на његову реорганизацију. Истраживачи су открили да су велике структурне јединице генома, познате као хроматински домени, остале углавном стабилне током еволуције.
Насупрот томе, везе мањих размера, познате као хроматинске петље, биле су много динамичније. Ове петље доводе у контакт удаљене регионе ДНК. Оне су се знатно разликовале међу врстама, ткивима и развојним фазама и често су пронађене у близини гена укључених у кључне особине главоножаца, попут оних повезаних са нервним системом. Ово сугерише да би ови флексибилнији региони могли бити посебно подложни променама великих размера у организацији ДНК.
Ови налази доводе у питање идеју да је архитектура генома пасивна последица еволуције. Уместо тога, сугеришу да 3Д организација ДНК активно обликује начин на који се еволуција одвија. Код главоножаца, ово је можда имало кључну улогу у настанку њихових необично сложених нервних система.
