Камење урликнуло, јер многи ћуте! Потресно сећање на српске жртве из Пребиловаца /фото/
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
Пратите нас
У част и у сећање на 59 српских породица избрисаних са лица земље, осликано је 59 пребиловачких камена. Мањи камен, већи, сваки другачије назубљен и обликован, сваки посебан, као што је била и свака од жртава. Дете, старица, трудна жена, новорођенче. У сећање на камење које су они осликали својом крвљу, отворена је изложба „Камени цвет“.
Црквени великодостојници, представници државних културних установа, министри, аутори и сарадници изложбе, историчари и уметници, окупили су се у Конаку књегиње Љубице да присуствују отварању изложбе „Камени цвет из Пребиловаца“, посвећене сећању на страдање српског народа у херцеговачком селу Пребиловци током Другог светског рата.
Један од аутора изложбе, академски сликар Зоран Чалија, истакао је нужност сећања и чувања прошлости, како бисмо имали чему да се окренемо у будућности. Ипак, увек је потребно да неко запали прву варницу. У овом случају, напомиње Чалија, то је био Ацо Драгићевић из Пребиловаца, због чијег је неуморног залагања ова идеја и заживела. Касније су се окупили и многи други – Удружење Херцеговаца, Невесињаца, Мостараца и многи други.
Када сагледамо све, мислим да не постоји народ над којим је извршен толики и толико упоран геноцид као над нашим народом. Убијали су нас Турци, Бугари, убијали Албанци, Хрвати, а ми никако да се саберемо, да се освестимо и да поменемо сопствене жртве. Идеја нам је да ова изложба пропутује Републиком Српском и Србијом. Планирано је да се после Београда сели за Пребиловце, па у Источно Сарајево, затим у Требиње, па у Суботицу, Сомбор, Кикинду, Зрењанин, Нови Сад, поново у Београд, Чачак, Крагујевац и Ниш, а да на крају, ако бог да, а даће, завршимо у Грачаници. Ово овде није крај, ово није завршена ствар. Ово је тек почетак, рекао је Чалија на отварању изложбе.
Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца", Лидија Богдановић
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
Чалија је, у разговору за Спутњик, рекао да је ова изложба и позив уметницима да осликају пребиловачко камење учинила да сви буду део једног истинског задатка наше духовности – да бринемо о својој историји.
Једном је један Јеврејин рекао: „Ви Срби болујете од две тешке болести. Прва је што брзо заборављате оно што је добро, а друга, још тежа, је та што брзо заборављате зло. Зато вам се оно и понавља. Суштински, ми јесмо народ који заборавља. Јесте хришћански праштати, али није хришћански бити наиван и заборављати зло, закључио је Чалија.
Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца", Мирослава Карајанковић
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
Нема измирења без сазнања
Поред Пребиловчана, међу окупљенима су били и министар културе Никола Селаковић, министар правде Ненад Вујић, као и директори државних и републичких установа културе.
Секретар за културу Града Београда Јелена Медаковић рекла је у разговору за Спутњик да је питање свих питања управо то зашто наш народ толико дуго чека да ода почаст својим жртвама. Она је напоменула да су сви остали освестили своје жрвтве и да до истинског измирења може доћи тек након сазнања о дешавањима из прошлости.
Неосвешћене ствари, ствари које предуго истражујемо или о којима још увек добијамо нове информације, док деценије пролазе, не воде ничему. Оне не доприносе ни исцељењу породица које су, несрећом, доживеле ово што сада гледамо и што је, изнад свега, потресно. Такво стање не доприноси ни општем дијалогу, јер увек постоје недоречене ствари и оно што некога тишти и оптерећује. Наша комуникација са окружењем, са свим просторима са којих су Срби, нажалост, морали да оду, једноставно није заснована на здравом погледу на прошлост, рекла је Медаковићева за Спутњик.
Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца", Зоран Чалија
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
Она је напоменула да је Зоран Чалија тему једног изузетно тешког страдања на известан начин естетизовао, додавши јој један уметнички и ликовни квалитет, али без њеног обезвређивања или декорисања.
Велика туга нашег народа заиста се огледа у томе што су Срби страдали на такав начин и што ми сами нисмо све дефинисали, нисмо све обелоданили и нисмо себи дали прилику да то пребродимо и покушамо да преболимо, закључила је она.
Нека пребиловачко камење послужи као темељ
На отварању изложбе говорио је и В.Д. директора Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина који се посебно захвалио Пребиловчанину Аци Драгићевићу из Удружења „Огњиште“.
Нека ова изложба и ово камење буду неуништиви темељ нове српске културе сећања и политике памћења. Нека буду залог да више никада не дозовлимо да се наше сећање бетонира, као усташка јама, да се наше жрве заборављају, већ да ћемо их и молитвено прослављати и заједно чувати од заборава, рекао је Арбутина.
Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца", Весна Антонић
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
Кад камење закука
Одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у мају 2015. године, пребиловачки мученици прибројани су Сабору светих и прослављају се као Свети мученици пребиловачки и доњохерцеговачки. На отварању изложбе говорио је и епископ моравски Тихон, који је пренео благослове патријарха Српске православне цркве.
Записао је Свети апостол и јеванђелиста Лука у свом Јеванђељу да је Христос шетао са својим ученицима док је чинио чудеса и, наједанпут, ученици су почели да му кличу, а фарисеји су му рекли да нареди ученицима да ућуте. Господ им је тада одговорио: „Ако они ућуте, камење ће повикати.“ Ово сведочанство могло би се применити на оно што се сада овде догађа. После толико деценија ћутања, пригушивања и спречавања сећања на жртве, као и потискивања истине о ономе што се догодило, ево овде смо сведоци, чудом Божјим, да је камење заиста повикало и окупило нас овде, рекао је отац Тихон.
Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца", Милица Мишић
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
Он је пренео благослове и добре жеље Његове светости патријарха српског Порфирија и у његово име пожелео успех овом пројекту.
Желим да овај пројекат успе и да дотакне што више људских срца, да се отрезнимо и схватимо да и ми треба да проговоримо, а не да само камење говори док ми и даље ћутимо, закључио је отац Тихон.
Организатори овог пројекта су Удружење грађана „Огњиште“ из Пребиловаца и Музеј жртава геноцида, а подршку им је пружало Министарства културе Републике Србије. У реализацији су, као партнери, учествовали и Музеј града Београда, Архив Војводине, Продајна галерија Београд и Секретаријат за културу Града Београда. Каменове су осликали уметници, а уметнички савет одабрао је 59 радова као симбол трајног сећања на 59 пребиловачких породица страдалих у злочину 6. августа 1941. године.
Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца", Зоран Деранић
© Sputnik / Милица Тркља / Изложба ,,Камени цвет из Пребиловаца"
