https://sputnikportal.rs/20261015/studija-pokazala-da-fokusiranje-na-zvuke-pomaze-u-ucenju-jezika-1204433909.html
Студија показала да фокусирање на звуке помаже у учењу језика
Студија показала да фокусирање на звуке помаже у учењу језика
Sputnik Србија
Истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону (UCL) и Универзитета Тохоку у Јапану дошли су до закључка да најбољи лингвисти обрађују непознате звуке страног... 15.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-15T19:29+0200
2026-10-15T19:29+0200
2026-10-15T19:29+0200
наука и технологија
друштво
истраживање
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1a/1203776709_0:0:1536:864_1920x0_80_0_0_8adb5a0a5126bfd71a8fc8a31897645b.png
До тог закључка истраживачи су дошли тако што су упоредили слушну прецизност 67 јапанских ученика енглеског језика, тако што су мерили њихову способност да детектују незнатне промене у висини тона, дужини и тону гласа у неговорним звуцима.Користећи функционалне „MRI“ скенирања, мерили су мождану активност учесника док су покушавали да разликују енглеске самогласнике који се не јављају у јапанском и открили су да су они са већом аудитивном прецизношћу савладали изговор нових језика брже и тачније од других ученика, а да су се мање ослањали на леви сензомоторни систем мозга, који је укључен у обраду језика, приликом обраде звукова страног језика.Уместо тога, њихови обрасци мождане активности били су слични онима који се јављају када мозак обрађује звуке који нису говор, а са мање сметњи од постојећих образаца њиховог матерњег језика овим ученицима је било једноставније да прецизно обраде нове гласове.Насупрот томе, они са нижом слушном прецизношћу више су се ослањали на леву сензомоторну мрежу мозга када су слушали звуке страног језика и користили су обрасце изговора свог матерњег језика када су обрађивали непознате звуке.Најновија открића довела су у питање стереотипе да су Британци мање вешти у језицима, а професор Казуја Саито-ван Поетерен, водећи аутор и професор образовања другог језика на Институту за образовање Универзитета у Лондону, рекао је да не мисли „да су Британци биолошки лоши у језицима“.Додао је да налази такође указују на то да би школе требало да се фокусирају на гласове много више него само на граматику и вокабулар када предају модерне језике.Према истраживању, ако неко жели да постане заиста добар у француском, арапском или мађарском језику, не треба да почне са учењем вокабулара и граматике напамет, већ да се фокусира на то како ти језици звуче.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, истраживање
Студија показала да фокусирање на звуке помаже у учењу језика
Истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону (UCL) и Универзитета Тохоку у Јапану дошли су до закључка да најбољи лингвисти обрађују непознате звуке страног говора више као неговорне звуке и да уче модерне језике тако што чују стране термине као случајну буку, а не речи, наводи се у заједничкој студији.
До тог закључка истраживачи су дошли тако што су упоредили слушну прецизност 67 јапанских ученика енглеског језика, тако што су мерили њихову способност да детектују незнатне промене у висини тона, дужини и тону гласа у неговорним звуцима.
Користећи функционалне „MRI“ скенирања, мерили су мождану активност учесника док су покушавали да разликују енглеске самогласнике који се не јављају у јапанском и открили су да су они са већом аудитивном прецизношћу савладали изговор нових језика брже и тачније од других ученика, а да су се мање ослањали на леви сензомоторни систем мозга, који је укључен у обраду језика, приликом обраде звукова страног језика.
Уместо тога, њихови обрасци мождане активности били су слични онима који се јављају када мозак обрађује звуке који нису говор, а са мање сметњи од постојећих образаца њиховог матерњег језика овим ученицима је било једноставније да прецизно обраде нове гласове.
Насупрот томе, они са нижом слушном прецизношћу више су се ослањали на леву сензомоторну мрежу мозга када су слушали звуке страног језика и користили су обрасце изговора свог матерњег језика када су обрађивали непознате звуке.
Најновија открића довела су у питање стереотипе да су Британци мање вешти у језицима, а професор Казуја Саито-ван Поетерен, водећи аутор и професор образовања другог језика на Институту за образовање Универзитета у Лондону, рекао је да не мисли „да су Британци биолошки лоши у језицима“.
„Проблем је вероватније у томе што многи људи добијају премало значајног знања, у комбинацији са методама наставе које не тренирају нужно слушне вештине потребне да би се то ограничено знање максимално искористило“, казао је Поетерен.
Додао је да налази такође указују на то да би школе требало да се фокусирају на гласове много више него само на граматику и вокабулар када предају модерне језике.
„Учење страних језика требало би да се помери даље од приступа заснованог на 'више вежбања' и да се окрене ка оном који развија слух ученика за учење језика у складу са њиховим слушним карактеристикама“, рекао је Поетерен.
Према истраживању, ако неко жели да постане заиста добар у француском, арапском или мађарском језику, не треба да почне са учењем вокабулара и граматике напамет, већ да се фокусира на то како ти језици звуче.
