https://sputnikportal.rs/20261015/zaboravljeni-fosil-otkrio-novu-vrstu-dinosaurusa-sa-ogromnim-kandzama-1204507444.html
Заборављени фосил открио нову врсту диносауруса са огромним канџама
Заборављени фосил открио нову врсту диносауруса са огромним канџама
Sputnik Србија
Фосил који је готово читав век био заборављен у музејској збирци открио је нову врсту диносауруса месождера, „Invictibellatrix amberina“, који је пре око 120... 15.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-15T23:00+0200
2026-10-15T23:00+0200
2026-10-15T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
палеонтологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/0f/1194809398_0:346:785:787_1920x0_80_0_0_470c316b88c84523ebc67b848f570f9d.jpg
Реч је о диносаурусу величине крупног тигра, дугом између три и четири метра, који је имао снажне предње удове и велике, закривљене канџе. Према проценама научника, припадао је групи месождера познатих као мегараптори, а његово откриће представља први потврђени доказ да су ти диносауруси живели и у Европи, преноси Сајенс Дејли.Фосилни остатак задњег дела лобање пронађен је на острву Вајт, а Природњачки музеј у Лондону набавио га је још 1924. године. Његов научни значај, међутим, препознат је тек након што су истраживачи детаљно анализирали узорак и упоредили га са фосилима сродних врста.Истраживање, објављено у научном часопису „Royal Society Open Science“, показало је да су мегараптори били двоножни предатори, сродни тираносаурусима, али са другачијим начином лова. За разлику од диносауруса који су се првенствено ослањали на снажне чељусти, мегараптори су имали релативно уске лобање, снажне предње удове и велике канџе којима су могли да хватају плен.Главни аутор истраживања, доктор Касијус Морисон са Универзитетског колеџа у Лондону, навео је да је „Invictibellatrix amberina“ вероватно ловио мање диносаурусе, гуштере и сисаре.Према његовим речима, овај предатор није био највећи месождер свог времена, али би за човека представљао већу опасност него знатно већи Тираносаурус Рекс, јер би људи због своје величине могли да му буду потенцијални плен.Научници су користили компјутеризовану томографију (CT) како би детаљно испитали фосил и направили тродимензионалну реконструкцију његових анатомских карактеристика. Посебности на лобањи, укључујући карактеристичан отвор на месту где се кичмена мождина повезивала са мозгом, помогле су им да утврде да је реч о до тада непознатој врсти.Откриће има значај и за разумевање еволуције мегараптора, чији су фосили веома ретки.Научници су раније претпостављали да су се ове животиње развиле у Азији, а затим прошириле на друге континенте. Проналазак у Европи пружа нове доказе о њиховом ширењу према јужном суперконтиненту Гондвани, који је обухватао делове данашње Африке, Јужне Америке и Антарктика.Док су мегараптори током касне креде вероватно нестали из северних области, на јужним континентима наставили су да се развијају. Неки њихови каснији сродници достизали су дужину од девет до десет метара.Научници наводе да још није јасно због чега су мегараптори нестали из северних области, али међу могућим узроцима разматрају климатске промене, промене животне средине и конкуренцију других великих месождера.Истраживачи истичу да ово откриће показује колико су музејске збирке значајне за науку и да фосили који деценијама остају непримећени могу да пруже нова сазнања о еволуцији и кретању праисторијских животиња.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, палеонтологија
наука и технологија, друштво, палеонтологија
Заборављени фосил открио нову врсту диносауруса са огромним канџама
Фосил који је готово читав век био заборављен у музејској збирци открио је нову врсту диносауруса месождера, „Invictibellatrix amberina“, који је пре око 120 милиона година живео на подручју данашње Велике Британије, саопштили су истраживачи са Универзитетског колеџа у Лондону (UCL).
Реч је о диносаурусу величине крупног тигра, дугом између три и четири метра, који је имао снажне предње удове и велике, закривљене канџе. Према проценама научника, припадао је групи месождера познатих као мегараптори, а његово откриће представља први потврђени доказ да су ти диносауруси живели и у Европи,
преноси Сајенс Дејли.
Фосилни остатак задњег дела лобање пронађен је на острву Вајт, а Природњачки музеј у Лондону набавио га је још 1924. године. Његов научни значај, међутим, препознат је тек након што су истраживачи детаљно анализирали узорак и упоредили га са фосилима сродних врста.
Истраживање, објављено у научном часопису „Royal Society Open Science“, показало је да су мегараптори били двоножни предатори, сродни тираносаурусима, али са другачијим начином лова. За разлику од диносауруса који су се првенствено ослањали на снажне чељусти, мегараптори су имали релативно уске лобање, снажне предње удове и велике канџе којима су могли да хватају плен.
Главни аутор истраживања, доктор Касијус Морисон са Универзитетског колеџа у Лондону, навео је да је „Invictibellatrix amberina“ вероватно ловио мање диносаурусе, гуштере и сисаре.
Према његовим речима, овај предатор није био највећи месождер свог времена, али би за човека представљао већу опасност него знатно већи Тираносаурус Рекс, јер би људи због своје величине могли да му буду потенцијални плен.
Научници су користили компјутеризовану томографију (CT) како би детаљно испитали фосил и направили тродимензионалну реконструкцију његових анатомских карактеристика. Посебности на лобањи, укључујући карактеристичан отвор на месту где се кичмена мождина повезивала са мозгом, помогле су им да утврде да је реч о до тада непознатој врсти.
Откриће има значај и за разумевање еволуције мегараптора, чији су фосили веома ретки.
Научници су раније претпостављали да су се ове животиње развиле у Азији, а затим прошириле на друге континенте. Проналазак у Европи пружа нове доказе о њиховом ширењу према јужном суперконтиненту Гондвани, који је обухватао делове данашње Африке, Јужне Америке и Антарктика.
Док су мегараптори током касне креде вероватно нестали из северних области, на јужним континентима наставили су да се развијају. Неки њихови каснији сродници достизали су дужину од девет до десет метара.
Научници наводе да још није јасно због чега су мегараптори нестали из северних области, али међу могућим узроцима разматрају климатске промене, промене животне средине и конкуренцију других великих месождера.
Истраживачи истичу да ово откриће показује колико су музејске збирке значајне за науку и да фосили који деценијама остају непримећени могу да пруже нова сазнања о еволуцији и кретању праисторијских животиња.
