00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ВЕСТИ
Какав заокрет прави НАТО у Евроазији?
13:30
30 мин
ВЕСТИ
Да ли Кијев препродаје америчко оружје?
19:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Лидери ЕУ без договора о буџету Уније

© Sputnik / Alexey VitvitskyЗграда Европског парламента у Бриселу
Зграда Европског парламента у Бриселу - Sputnik Србија, 1920, 16.10.2026
Пратите нас
Лидери Европске уније завршили су данас самит у Бриселу без договора о буџету, уз нови мањак од 70 милијарди евра у финансирању Украјине и отворене сукобе у вези са енергетиком и миграција, али и уз нову одлучност да се успоставе нови инструменти трговинске заштите како би се Унија супротставила Кини
Лидери ЕУ окупили су се у четвртак и петак у Бриселу са дневним редом који је обухватао дугорочни буџет, финансијску подршку Украјини, миграције, енергетику и односе са Кином.
Лидери ЕУ су опширно расправљали о наредном Вишегодишњем финансијском оквиру (ВФО), али је остварен мали напредак, јер су поједине земље остале при својим чврстим ставовима.
Преговарачки оквир, који је ирско председавање Саветом ЕУ представило пре само неколико дана, а којим је предложено смањење укупног буџета за 141 милијарду евра како би се удовољило штедљивијим државама чланицама, сада је и званично одбачен.
Председник Европског савета Антонио Кошта преузеће вођење преговора, а очекује се да ће у наредним седмицама представити нови компромис, за који многи верују да ће бити изнет пре ванредног самита који је заказао за 26. новембар, свега неколико дана пре избора у Шпанији.
Очекује се да ће се Кошта усредсредити на три главна правца: да национални доприноси буду што је могуће нижи, да се преиспита пакет пореза на нивоу ЕУ, између осталог и уз ослањање на предлоге Европског парламента, као и да се поново уведу инструменти флексибилности које је ирско председавање укинуло, преносе медији.
Миграције су поново биле једно од најспорнијих питања након што се претходна расправа у јуну претворила у жестоку вербалну свађу између шпанског премијера Педра Санчеза, с једне стране, и италијанске премијерке Ђорђе Мелони и данске премијерке Мете Фредериксен, с друге стране.
Овога пута, Италија и Шпанија сагласиле су се о првом кораку ка решавању спора у вези са контролом граница након низа узајамних контрола уведених после кризе у шпанској ексклави Сеути.
Привремене граничне контроле Италије требало је да истекну у четвртак увече, а њихово трајање продужено је за недељу дана како би се ускладило са шпанским контролама које истичу 22. октобра. До тада би министри унутрашњих послова две земље требало да се договоре о мерама које ће их заменити.
Међутим, Фредериксен је критиковала Санчеза због његовог плана да регулише правни статус 600.000 миграната.
„Затражила сам од Европске комисије да испита шта се дешава када нека земља ради готово потпуно супротно од онога што раде сви ми остали“, рекла је Фредериксен, јасно алудирајући на Шпанију, иако је није изричито именовала.
Мелони, Фредериксен и холандски премијер Роб Јетен организовали су неформални доручак пре расправе са још 17 лидера ЕУ, како би размотрили „иновативна решења“ у области миграција.
Све већу подршку добијају ванредне мере које би омогућиле привремену обуставу подношења захтева за азил током криза.
У коначном тексту само се позива Европска комисија да координира активности са државама чланицама „у вези са свим облицима инструментализације“.
Лидери ЕУ су расправљали и о енергетици, а Вишеградска група (В4) и Италија затражиле су измену закључака самита, како би се од Европске комисије тражило да предложи нове мере за ограничавање краткорочних осцилација цена електричне енергије и да преиспита предложени Систем трговине емисијама (ЕТС).
Вишеградска група, Италија и, у мањој мери, Грчка предводиле су ову иницијативу јер се суочавају са неким од највиших трошкова енергије у Европи.
Ту забринутост у великој мери деле и друге државе чланице које су на крају позвале на координисан европски одговор на текућу енергетску кризу.
Међутим, покушај да се поново отвори питање ЕТС-а изазвао је реакцију Финске, Данске и Шведске.
Чешки премијер Андреј Бабиш оштро је критиковао порез на угљеник, оптужујући га да нарушава конкурентност Европе, тако што подстиче нагли раст трошкова енергије.
„Целог дана смо, на нивоу лидера, учествовали у састављању текста техничке природе“, рекао је један званичник ЕУ на маргинама самита, наводећи да из тога не проистичу никакве нове мере, нити нове политике које би заиста помогле државама чланицама ЕУ да реше своје проблеме.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала