https://sputnikportal.rs/20261016/nesto-se-iza-brda-valja-studenti-i-djaci-posle-francuske-pale-i-albaniju--velika-bitka-tek-krece-1204541207.html
Нешто се иза брда ваља: Студенти и ђаци после Француске пале и Албанију – велика битка тек креће
Нешто се иза брда ваља: Студенти и ђаци после Француске пале и Албанију – велика битка тек креће
Sputnik Србија
Гледамо обрисе нечега што ће се претворити у велику битку која ће се водити у наредним годинама. До инструментализације протеста студената и средњошколаца не... 16.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-16T17:50+0200
2026-10-16T17:50+0200
2026-10-16T17:50+0200
свет
свет
свет – политика
албанија
француска
србија
протести
студентски протести
антивладини протести
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0f/1204513184_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_8a0046a9124c26afb040dd643293b606.jpg
Ово за Спутњик каже Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, коментаришући талас протеста у Албанији, током којих се полиција данима сукобљава са демонстрантима:Студентски протести у Тирани ескалирали су средином октобра, када су демонстранти захтевали оставку премијера Едија Раме. Дошло је до сукоба са полицијом која је употребила сузавац и водене топове, док су демонстранти бацали каменице и палили објекте, међу којима и зграду Министарства просвете.Албанија се тресе, Рама не попуштаНезадовољство студената због услова студирања и перспективе младих тако се надовезало на шире протесте против корупције и Рамине власти и проширило на друге градове.Садашњим немирима претходили су вишемесечни протести покрета „Револуција фламинга“, покренути у мају због планиране изградње луксузног туристичког комплекса на албанској обали, повезане са инвестицијама Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа.Противници пројекта упозоравали су на угрожавање заштићеног природног подручја и нетранспарентност инвестиције.Протести су временом прерасли у шири покрет против Рамине владе, а студенти су им се придружили захтевајући и боље услове образовања.Еди Рама, који је на власти од 2013. године, освојио је четврти узастопни мандат на изборима 2025, али се његова влада суочава са све већим незадовољством због оптужби за корупцију. Додатни притисак изазвала је истрага против Белинде Балуку, потпредседнице владе и бивше министарке инфраструктуре и енергетике, због сумњи у неправилности приликом јавних набавки. Опозиција тврди да афере показују да су државне институције подређене интересима владајућих кругова.Рама одбацује позиве да поднесе оставку и инсистира на томе да се власт мења на изборима.Проширио се образац из СрбијеПророковић каже да је оваква врста протеста почела у Србији 2025., образац са блокадом факултета и средњих школа, па се затим преселио у Индију, Француску, Белгију, а сада и у Албанију.Ситуација се може анализирати сама за себе у свакој појединачној држави, али има и заједничке факторе:Протест у Албанији најсличнији је оном у Француској, у којој поједини аналитичари тврде да је циљ власти да искористи протест студената и средњошколаца тако што ће фактички угасити, забранити екстремну левицу и десницу, и тако себи продужити век.Паралеле са 1968.Пророковић каже да у овом процесу свакако треба посматрати ширу слику, а када је погледа, личи на процес који се одигравао 1968. године у Европи, а делимично и у неким другим крајевима света.„Несумњиво Макрон жели да искористи протесте да би остао на власти, а у Тирани се протести користе да би се Рама збацио са власти. То је очигледно. Међутим, посматрајући из ширег ракурса, верујем да до инструментализације протеста не долази ни због једног од лидера поменутих држава“.САД мења стратегију, Европа тражи путПророковић је сигуран да је због протеста дошло због битке за Европу која ће се водити у наредним годинама, коју су покренула глобална политичка померања:Наш саговорник додаје да истовремено Велика Британија користи вакум који настаје привременим или трајним повлачењем Американаца да проводи своје игре на континенту. Тако осигура сопствену безбедност и сопствене стратешке планове.Прсти Израела, Британије и ТурскеСитуацију додатно мења и чињеница да имамо и неке нове актере на нашем континенту:„То су играчи попут Израела. Имамо и све активнију Турску, имамо Русију која сигурно на Европу није заборавила, иако је тренутно забављена извођењем операција у Украјини. Тако да је то све једна врло запаљива смеша. Ако конкретно говоримо о Албанији, мислим да је Еди Рама предалеко отишао у својој сарадњи са Израелом, отварајући врата за различите врсте израелских политичких, обавештајних и финансијских инвестиција у Албанији. Оно чему тренутно присуствујемо у Европи, а тиче се и Албаније, је тежак меч између израелских и британских политичких елита, структура или обавештајних заједница“, каже експерт и додаје да су у овај процес укључени и Турска, Немачка, а у одређеној мери и Француска".Пророковић додаје да о сударима и спрегама ових сила говори и пример Шпаније, који смо могли да видимо током провале миграната из Марока у Сеуту.„Дакле, овај путујући хаос, који је кренуо помало и од нас, одавде из Србије, па се селио од Француске преко Белгије до Албаније, захватао и Шпанију, наставиће се и даље. Има ту пуно унутрашњих разлога и детаља због којих се то дешава у одређеним земљама, али овако свеобухватан поглед нам говори да је ово тренд који ће се настављати и који ће обухватити далеко већи број европских земаља него што је то данас случај“, закључује Пророковић.Погледајте и:
албанија
француска
србија
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/0f/1204513184_171:0:2902:2048_1920x0_80_0_0_ca4c3e8c35690474c612e885de761628.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, албанија, француска, србија, протести, студентски протести, антивладини протести, сад, душан пророковић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, албанија, француска, србија, протести, студентски протести, антивладини протести, сад, душан пророковић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
Нешто се иза брда ваља: Студенти и ђаци после Француске пале и Албанију – велика битка тек креће
Гледамо обрисе нечега што ће се претворити у велику битку која ће се водити у наредним годинама. До инструментализације протеста студената и средњошколаца не долази ни због Макрона ни због Раме, већ због велике битке за Европу. Нешто се крупно иза брда ваља. Протести ће се наставити. Присуствоваћемо прекомпозицији светског поретка.
Ово за Спутњик каже Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, коментаришући талас протеста у Албанији, током којих се полиција данима сукобљава са демонстрантима:
„Неколико фактора утиче на незадовољство међу млађим људима, које се одиграва и због технолошке револуције и због питања шта ће бити сутра. То незадовољство се успешно инструментализује.“
Студентски
протести у Тирани ескалирали су средином октобра, када су демонстранти захтевали оставку премијера Едија Раме. Дошло је до сукоба са полицијом која је употребила сузавац и водене топове, док су демонстранти бацали каменице и палили објекте, међу којима и зграду Министарства просвете.
Албанија се тресе, Рама не попушта
Незадовољство студената због услова студирања и перспективе младих тако се надовезало на шире протесте против корупције и Рамине власти и проширило на друге градове.
Садашњим немирима претходили су вишемесечни протести покрета „Револуција фламинга“, покренути у мају због планиране изградње луксузног туристичког комплекса на албанској обали, повезане са инвестицијама Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа.
Противници пројекта упозоравали су на угрожавање заштићеног природног подручја и нетранспарентност инвестиције.
Протести су временом прерасли у шири покрет против Рамине владе, а студенти су им се придружили захтевајући и боље услове образовања.
Еди Рама, који је на власти од 2013. године, освојио је четврти узастопни мандат на изборима 2025, али се његова влада суочава са све већим незадовољством због оптужби за корупцију. Додатни притисак изазвала је истрага против Белинде Балуку, потпредседнице владе и бивше министарке инфраструктуре и енергетике, због сумњи у неправилности приликом јавних набавки. Опозиција тврди да афере показују да су државне институције подређене интересима владајућих кругова.
Рама одбацује позиве да поднесе оставку и инсистира на томе да се власт мења на изборима.
Проширио се образац из Србије
Пророковић каже да је оваква врста протеста почела у Србији 2025., образац са блокадом факултета и средњих школа, па се затим преселио у Индију,
Француску, Белгију, а сада и у Албанију.
Ситуација се може анализирати сама за себе у свакој појединачној држави, али има и заједничке факторе:
„Ово што се дешава у Албанији показује да власт Едија Раме, која траје од 2013. године, није ни изблиза стабилна како се приказује у јавности. Показује да се он суочава са великим, великим изазовима".
Протест у Албанији најсличнији је оном у Француској, у којој поједини аналитичари тврде да је циљ власти да искористи протест студената и средњошколаца тако што ће фактички угасити, забранити екстремну левицу и десницу, и тако себи продужити век.
Пророковић каже да у овом процесу свакако треба посматрати ширу слику, а када је погледа, личи на процес који се одигравао 1968. године у Европи, а делимично и у неким другим крајевима света.
„Несумњиво Макрон жели да искористи протесте да би остао на власти, а у Тирани се протести користе да би се Рама збацио са власти. То је очигледно. Међутим, посматрајући из ширег ракурса, верујем да до инструментализације протеста не долази ни због једног од лидера поменутих држава“.
САД мења стратегију, Европа тражи пут
Пророковић је сигуран да је због протеста дошло због битке за Европу која ће се водити у наредним годинама, коју су покренула глобална политичка померања:
„Сједињене Америчке Државе имају нову геополитику. Њихова обавештајна заједница се тренутно престројава у другом мандату Доналда Трампа. Стратешки циљеви ће изгледати нешто другачије. То сад покреће питање њиховог учешћа у процесима у Европи. А она је пола века функционисала тако што се по мишљење одлазило у америчку амбасаду. Сада то више није случај. Трамп жели договор са Русијом, жели договор са Кином. У Европи се, опет, јављају неке тенденције суверениста да европске земље преузму судбину у своје руке“, каже.
Наш саговорник додаје да истовремено Велика Британија користи вакум који настаје привременим или трајним повлачењем Американаца да проводи своје игре на континенту. Тако осигура сопствену безбедност и сопствене стратешке планове.
Прсти Израела, Британије и Турске
Ситуацију додатно мења и чињеница да имамо и неке нове актере на нашем континенту:
„То су играчи попут Израела. Имамо и све активнију Турску, имамо Русију која сигурно на Европу није заборавила, иако је тренутно забављена извођењем операција у Украјини. Тако да је то све једна врло запаљива смеша. Ако конкретно говоримо о Албанији, мислим да је Еди Рама предалеко отишао у својој сарадњи са Израелом, отварајући врата за различите врсте израелских политичких, обавештајних и финансијских инвестиција у Албанији. Оно чему тренутно присуствујемо у Европи, а тиче се и Албаније, је тежак меч између израелских и британских политичких елита, структура или обавештајних заједница“, каже експерт и додаје да су у овај процес укључени и Турска, Немачка, а у одређеној мери и Француска".
Пророковић додаје да о сударима и спрегама ових сила говори и
пример Шпаније, који смо могли да видимо током провале миграната из Марока у Сеуту.
„Дакле, овај путујући хаос, који је кренуо помало и од нас, одавде из Србије, па се селио од Француске преко Белгије до Албаније, захватао и Шпанију, наставиће се и даље. Има ту пуно унутрашњих разлога и детаља због којих се то дешава у одређеним земљама, али овако свеобухватан поглед нам говори да је ово тренд који ће се настављати и који ће обухватити далеко већи број европских земаља него што је то данас случај“, закључује Пророковић.