Ново истраживање о ултра-прерађеној храни изненадило научнике
22:43 16.10.2026 (Освежено: 22:44 16.10.2026)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
О разликама између непрерађене и тзв. ултра-прерађене хране већ се дуго говори, а ново истраживање показује да разлика не лежи само у другачијим нутритивним вредностима, већ и сам начин на који је храна процесирана може имати утицаја на то како ће тело на њу реаговати.
Научници са Вирџинија Тека учинке непрерађене и ултра-прерађене хране тестирали су на две групе испитаника, с тим да су обе групе добиле оброке исте нутритивне вредности, али обрађене на различите начине.
Показало се да су они који су јели више прерађену храну имали другачији метаболички одговор, али и другачију активацију подручја мозга повезаног са мотивацијом и осећајем награде. Студија је објављена 5. октобра у часопису Нејчер Метаболизам.
„Ова студија показује да, чак и када имају једнак састав макронутријената, ултрапрерађени и мање прерађени оброци могу изазвати различите метаболичке реакције, које су повезане са променама у подручјима мозга која регулишу осећај награде и жељу“, објаснио је др Даријуш Мозафаријан, директор Института Фуд из Медицин и професор на Универзитету Тафтс.
„Иако су сви ти учинци сложени, а дугорочне последице још нису добро утврђене, ова студија доприноси све већем броју доказа да је начин прераде хране важан те да утиче на инсулин, метаболизам и мозак, независно од самих макронутријената“, додао је он.
Како је ултрапрерађена храна утицала на метаболизам
У истраживању је учествовало нешто мање од 60 здравих одраслих особа у доби од 18 до 45 година, подељених у две групе, које су на празан желудац добиле високопроцесирани или минимално процесирани оброк. Оба оброка била су готово потпуно једнака по калоријама, угљеним хидратима, мастима, протеинима, води и соли. Први је садржавао, међу осталим, сендвич са маслацем од кикирикија и пекмезом, ћурећу саламу, повртни чипс, кекс, житарице и инстант-пире, док су други оброк чиниле банана, суве бруснице, сир и кувано јаје.
Научници постављају питање како ултра-прерађена храна утиче на метаболичке процесе, а како на мозак
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Истраживачи су током неколико сати пратили ниво шећера и инсулина у крви. Они који су јели високопроцесирани оброк имали су знатно снажнији инсулински одговор, а повишен ниво шећера у крви трајао је дуже.
„Резултат повезан са инсулином био нам је највеће изненађење, уопште га нисам очекивала“, рекла је Алекс Ди Феличеантонио, чији је лабораториј водио истраживање. Ипак, нагласила је да још није познато јесу ли те краткорочне промене одговорне за дугорочне здравствене последице повезане са ултрапроцесираном храном.
Др Даријуш Мозафаријан резултате сматра занимљивима јер сугеришу да ултрапроцесирана храна подстиче дуже раздобље „оксидације угљених хидрата“, што би „теоретски могло смањити оксидацију масти (сагоревање залиха масти) и тако отежати губитак телесне масноће“.
Различита реакција мозга
Истраживачи су анализирали и активност мозга учесника док су гледали фотографије ултрапрерађен и минимално прерађене хране. Истовремено су их питали колико би били спремни да плате за приказане намирнице.
Подручја мозга повезана са мотивацијом и осећајем награде различито су реаговала на две врсте хране. Будући да се активност мозга разликовала и зависно од тога колико су учесници одређену храну сматрали вредном, резултати сугеришу да „мозак различито кодира вредност те хране“, рекла је Ди Феличеантонио.
Нутриционистички епидемиолог Линдзи Смит Тајли рекла је да студија пружа увид у два могућа механизма. Прво, људи „другачије метаболизују ултрапрерађену храну“ – производе више инсулина, а тело другачије користи угљене хидрате и масти. Друго, ултрапрерађена храна „другачије утиче и на наш мозак“.
„Чак и када је ултрапрерађена храна нутритивно слична мање прерађеној храни, наша тела и мозак на њих реагују другачије“, рекла је она.
Тајли сматра да би томе могао допринети и начин на који је ултрапрерађена храна дизајнирана. Додаци попут бојила и арома мењају њен изглед, мирис и укус, док се таква храна често брзо топи у устима и пружа кратки, интензивни налет укуса.
„Ови резултати дају нам прве назнаке да би те разлике у начину на који је храна осмишљена могле довести до разлика у метаболизму, иако су потребна додатна истраживања како бисмо у потпуности разумели тачне механизме“, рекла је.
Научници притом наглашавају да су потребна додатна истраживања како би се потврдили резултати и утврдило доводе ли краткорочне метаболичке и неуронске промене до дугорочних здравствених последица.
Погледајте и:
