https://sputnikportal.rs/20261017/1204573234.html
Где је граница између ауторства и алгоритма
Где је граница између ауторства и алгоритма
Sputnik Србија
Може ли вештачка интелигенција да буде уметник или је ипак само алат у рукама човека? Од портрета које стварају алгоритми, до књижевних дела чије се ауторство... 17.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-17T10:00+0200
2026-10-17T10:00+0200
2026-10-17T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/11/1204573076_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_08f781568c75df57103b93c5ca5845ca.jpg
Где је граница између ауторства и алгоритма
Sputnik Србија
Може ли вештачка интелигенција да буде уметник или је ипак само алат у рукама човека? Од портрета које стварају алгоритми, до књижевних дела чије се ауторство доводи у питање, граница између људске креативности и машинског учешћа постаје све нејаснија. Где се завршава помоћ технологије, а почиње питање оригиналности и ауторства? О томе разговарамо са Зораном Хамовићем, главним уредником издавачке куће „Клио“ и визуелним уметником и професором Предрагом Терзићем.
Шта нам Лав Толстој поручује данас и зашто су његове идеје о љубави, ненасиљу и моралном усавршавању и даље актуелне? На семинару „Толстој је читав један свет“, одржаном у Руском дому у Београду, о наслеђу великог руског писца, његовим везама са словенским светом и значају његових дела за младе говори Галина Алексејева, научни руководилац Музеја-имања Лава Толстоја у Јасној Пољани. Може ли нам Толстој кроз своје јунаке и вечита питања о човеку помоћи да боље разумемо и себе и свет у којем живимо?
Како књижевност премошћује културне разлике и помаже нам да разумемо искуство другог човека? Украдени артефакти, нерасветљена убиства и сећања која измичу – у роману „Хамурабијево око“ алжирског писца Абделатифа Улда Абдалаха криминалистичка прича прераста у потресно суочавање с наслеђем грађанског рата и траумама које не пролазе. Објављен у издању „Клиа“, овај роман отвара врата алжирској култури и друштву, али и подсећа на ране из прошлости које повезују различите народе.
Зашто је 125 година Етнографског музеја Србије важан јубилеј за све чланове српског друшзва, како се историја, идентитет и трајање очитују у експонатима које ова установа културе поседује, да ли ћемо у децембру имати и пиротски ћилим на листи светске нематеријалне баштине човечанства – питамо директора музеја Марка Крстића.
Може ли вештачка интелигенција да буде уметник или је ипак само алат у рукама човека? Од портрета које стварају алгоритми, до књижевних дела чије се ауторство доводи у питање, граница између људске креативности и машинског учешћа постаје све нејаснија. Где се завршава помоћ технологије, а почиње питање оригиналности и ауторства? О томе разговарамо са Зораном Хамовићем, главним уредником издавачке куће „Клио“ и визуелним уметником и професором Предрагом Терзићем.Шта нам Лав Толстој поручује данас и зашто су његове идеје о љубави, ненасиљу и моралном усавршавању и даље актуелне? На семинару „Толстој је читав један свет“, одржаном у Руском дому у Београду, о наслеђу великог руског писца, његовим везама са словенским светом и значају његових дела за младе говори Галина Алексејева, научни руководилац Музеја-имања Лава Толстоја у Јасној Пољани. Може ли нам Толстој кроз своје јунаке и вечита питања о човеку помоћи да боље разумемо и себе и свет у којем живимо?Како књижевност премошћује културне разлике и помаже нам да разумемо искуство другог човека? Украдени артефакти, нерасветљена убиства и сећања која измичу – у роману „Хамурабијево око“ алжирског писца Абделатифа Улда Абдалаха криминалистичка прича прераста у потресно суочавање с наслеђем грађанског рата и траумама које не пролазе. Објављен у издању „Клиа“, овај роман отвара врата алжирској култури и друштву, али и подсећа на ране из прошлости које повезују различите народе.Зашто је 125 година Етнографског музеја Србије важан јубилеј за све чланове српског друшзва, како се историја, идентитет и трајање очитују у експонатима које ова установа културе поседује, да ли ћемо у децембру имати и пиротски ћилим на листи светске нематеријалне баштине човечанства – питамо директора музеја Марка Крстића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Може ли вештачка интелигенција да буде уметник или је ипак само алат у рукама човека? Од портрета које стварају алгоритми, до књижевних дела чије се ауторство доводи у питање, граница између људске креативности и машинског учешћа постаје све нејаснија. Где се завршава помоћ технологије, а почиње питање оригиналности и ауторства? О томе разговарамо са Зораном Хамовићем, главним уредником издавачке куће „Клио“ и визуелним уметником и професором Предрагом Терзићем.
Шта нам Лав Толстој поручује данас и зашто су његове идеје о љубави, ненасиљу и моралном усавршавању и даље актуелне? На семинару „Толстој је читав један свет“, одржаном у Руском дому у Београду, о наслеђу великог руског писца, његовим везама са словенским светом и значају његових дела за младе говори Галина Алексејева, научни руководилац Музеја-имања Лава Толстоја у Јасној Пољани. Може ли нам Толстој кроз своје јунаке и вечита питања о човеку помоћи да боље разумемо и себе и свет у којем живимо?
Како књижевност премошћује културне разлике и помаже нам да разумемо искуство другог човека? Украдени артефакти, нерасветљена убиства и сећања која измичу – у роману „Хамурабијево око“ алжирског писца Абделатифа Улда Абдалаха криминалистичка прича прераста у потресно суочавање с наслеђем грађанског рата и траумама које не пролазе. Објављен у издању „Клиа“, овај роман отвара врата алжирској култури и друштву, али и подсећа на ране из прошлости које повезују различите народе.
Зашто је 125 година Етнографског музеја Србије важан јубилеј за све чланове српског друшзва, како се историја, идентитет и трајање очитују у експонатима које ова установа културе поседује, да ли ћемо у децембру имати и пиротски ћилим на листи светске нематеријалне баштине човечанства – питамо директора музеја Марка Крстића.
