Како затворити рупе у буџету ЕУ - дуг једнак половини шестогодишњег буџета /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Поделе у ЕУ око висине и концепта будућег дугорочног буџета од 2028. до 2036. године су не само потврда негативног тренда који их сада карактерише него и тога да ће изазови, неизвесност и притисак временом само расти. Како ствари сада стоје у ЕУ, али и глобално, тешко да ће моћи да поврате конкурентност и привредни утицај у свету.
У емисији Енергија Спутњика на то указује економски аналитичар, заменик директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије, Бојан Станић.
Немци за војску, већина за храну
Ових дана чланице ЕУ су се опет поделиле на неколицину развијених које, када је новац у питању, пословично представљају штедише и на знатно већи број оних које не би желеле веће кресање првобитно предложеног буџета од 2.000 милијарди евра.
Толики буџет је предложен пре годину и по дана, али се слика ЕУ привреде и финансија додатно погоршала да је свима јасно да ће он морати да буде маљи. Очекивања су да договор о томе буде постигнут до краја године. Ирска, која председава Саветом Европске уније, подржавајући 17 земаља Југа и Истока ЕУ је ових дана предложила да буџет буде мањи осам одсто, односно за 159 милијарди евра. Немачка, међутим, сматра да би требало да буде смањен за више стотина милијарди евра, у чему су је подржале Аустрија, Холандија, Данска, Шведска и Финска.
Разлика је и у гледању на то које би ставке првенствено требало да буду на удару резања буџета. Политико преноси да Ирска подржава приступ да у пољопривреду и регионални развој, на који одлази готово половина буџета ЕУ, не би требало дирати. Немачка, сасвим супротно, сматра да конкурентност, истраживања и одбрана треба да буду области које треба јачати.
Немачки канцелар Фридрих Мерц, притом, напомиње да буџет мора бити прихватљив за земље које сносе највећи терет његовог финансирања. Наравно да је Немачка та пошто обезбећује највише, око четвртине буџета ЕУ.
Почели са економијом, политика их баца на колена
Станић подсећа да је Европска унија настала као економска иницијатива, прво као Европска заједница за угаљ и челик која је потом прерасла у Европску економску заједницу и ширила се из економских интереса. Од 1992. године, од како се и зове Европска унија, покушала је са креирањем политичке интеграције.
„Дошло се у ситуацију да сада геополитика одређује правце Европске уније, а не више толико економија. Економија је отишла у страну, не зато што је сама привреда тако хтела него су једноставно рекли: Морате се прилагођавати док ми не постигнемо наше политичке циљеве. А ти политички циљеви су јако дугорочни, јако магловити, и поставља се питање њихове реализације у том дугом року и како ће то утицати дугорочно на економски потенцијал“, истиче Станић.
Притом, додаје он, имате чињеницу да Европска унија није успела у покушајима да се формира као једна надполитичка, наднационална организација. Поставља се питање на који начин ви да се политички интегришете када није могао да буде постигне консензус ни око повећања издатака за НАТО, иако су све чланице ЕУ, са изузетком Аустрије, чланице тог војног савеза, напомиње саговорник Спутњика.
Ако НАТО чланице у ЕУ не могу да се договоре око тога како ће се договорити да ли је важније издвајање за храну или за војску?
Станић подсећа да је много тога магловито у ЕУ, па и када треба сагледавати изјаве актуелног немачког канцелара који је најнепопуларнији икад и има подршку свега 13 одсто немачког становништва. При том су очигледна и колебања у оквиру странке СПД, која је коалициони партнер Мерцове партије ЦДУ-а.
Он подсећа да је недавно за председника парламента у покрајини Саксон-Анхалт изабран представник АфД-а који је, подсећа он, настао раздвајањем од ЦДУ пре свега због економских неслагања, па потом и других.
Напомиње и да према анкетама јавног мњења које су објавили немачки медији АфД сада има готово дупло више гласача на републичком нивоу него што има владајући ЦДУ.
Дужни к'о Француска
Питање је како у таквој ситуацији намаћи ЕУ буџет поред огромног ЕУ дуга. На крају 2019. он је износио 52,6 милијарди евра, а на крају 2025. године 738,9 милијарди.
Ових дана је, како пише Дојче веле, Европски ревизорски суд упозорио да би дуг Европске уније у 2027. години могао да порасте на 1.000 милијарди евра, што је половина укупне суме буџета ЕУ планираног за период 2028-2036. Члан тог суда, немачки ревизор Данијел Каспари, каже да ће убудуће сваки десети евро из европског буџета одлазити на отплату дуга.
А то је само дуг који је направљен тако што се Европска комисија у име ЕУ задуживала на међународним финансијским тржиштима да би ублажила последице пандемије ковида (421 милијарда евра), а за финансирање Украјине 170 милијарди евра, што су две највеће ставке. У то не улазе дугови појединачних држава чланица, а ових дана је објављено да је дуг Француске која је после Нечаке друга привреда ЕУ, избио на прво место, испред Грчке и Италије.
Редефинисати однос са Кином
Ревизори сматрају да ће рупу у буџету ЕУ морадти да крпи доношењем „тешких одлука“ попут повећања доприноса држава чланица или „одустајањем од дела политичких циљева“.
На питање шта то значи, Станић каже да одустајање од дела политичких циљева претпоставља да ЕУ мора да види како ће редефинисати однос са Кином. Оно што сада карактерише Европску унију је изражена милитаризација и изражен протекционизам и све већи пад конкурентности.
„Једноставно, не постоји велико уверење привредника да ће се поправити макроекономски оквир, да ће се повратити конкурентност. У анкетама које спроводе у Немачкој, већина компанија, 60 одсто, очекује смањење броја запослених у својим погонима до 2030. године, а 25 одсто анкетираних сматра да ће пребацити своје пословање или део пословања у иностранство, односно тамо где су повољнији ти макроекономски показатељи и генерално пословна клима. Дакле, у том смислу имате један песимистични поглед на европску будућност у погледу економије, што ће се касније одражавати на све друго“, каже овај економски аналитичар.
Он додаје да уз бујање кинеске конкуренције постоји и један непредвидиви однос Америке према Европи.
Кандидатима по „заслузи“
У таквој ситуацији оно што Србију посебно занима је какву ће вајду имати земље кандидати за чланство у ЕУ од тог дугорочног буџета. За њих је првобитно од тих 2.000 милијарди било намењено 42,6 милијарди евра, што је питање да ли ће и опстати у завршном документу. Али да ли ће неки новац из буџета стићи до кандидата то нико не може да каже јер ће за нови буџет важити нова правила. Нема више тога да свако гарантовано добије одређену своту, већ ће се ценити да ли ју је заслужио- односно да ли је доставио квалитетан пројекат, колико је одмакао у реформама и у владавини права.
С обзиром на искуства која Србија има по питању двоструких аршина вероватно је тешко ту бити оптимиста.
Оно што је битно нагласити је чињеница да ви сада имате један простор за додатно проширење Европске уније, али искључиво на политичким одлукама, констатује Станић.
Украјина је кандидат иако је земља у рату, тамо нема ни владавине права, нити демократије, из простог разлога што је то све морало бити суспендовано, а легитимност државе је основ да би уопште неки кандидат био пред вратима Европске уније, додаје он.
Кључ је мир
Ту једноставно постоји један, пре свега, геополитички интерес да се вероватно затвори јадранска обала, као што је била затворена и црноморска 2007. године, када су преко реда ушле и Бугарска и Румунија, ако ништа пре Хрватске, која је у том економском смислу имала стварно предиспозиције да уђе пре њих, сликовито описује Станић.
Уколико у ЕУ не буде привреде која ће полако враћати своју конкурентност, неће, како упозорава, бити ни потребног прилива у буџет из кога ће се финансирати оно што је потребно, а да се притом не наруше неуралгичне тачке као што је питање социјалне заштите, пољопривреда, одрживости економског система, регионалног развоја и пријема нових чланица.
„Оно што је кључно за Европу, за тај макроекономски амбијент, за пословни амбијент, и што, наравно, схвата привреда, али не може још увек да допре до глава политичара, је смањење политичког ризика. Да би се тај политички ризик смањио, ви морате имати мир у Европи. Када се то буде реализовало, сигурно ће се створити бољи услови за опоравак европске привреде него што је сада“, закључио је Станић у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и:
