Велико признање за Српкињу у Москви: Славни српски тренер од ње је учио - и Пушкин би је разумео
© Фото : Спутњику уступила Антонела Бијелић Милојица
Пратите нас
Сигурна сам да је мој рад издвојила емоција коју сам успела да пренесем на папир. Та емоција је део свих часова и свог мог рада као професора руског језика и предавача. Живо сведочанство о томе како руски језик у Србији живи, не само у школским клупама, већ и у учионицама за одрасле, али и са нашим познатим спортистима. Како нас руски оплемењује.
Овако за Спутњик говори Антонела Бијелић Милојица, професорка руског језика, преводилац и судски тумач, док објашњава како је у конкуренцији предавача из целог света освојила престижну међународну Пушкинову награду у Москви:
„Препоручила бих свима да читају Пушкина, да слушају Пушкина и да се оплемене руским стихом. Не мора чак ни да буде Пушкин, нека буде и неки други руски писац, јер руски језик заиста јесте једна лепа песма”.
Конкурс под називом „Руски језик у улици Правде” - „Како живи руски језик у мојој држави“ већ 26 година организују „Руска газета“ и Влада града Москве. Међу хиљадама кандидата из скоро 40 земаља, од Италије и Шведске, преко Кине, Вијетнама и Индије, стручни жири изабрао је 50 најбољих, међу којима је и наша саговорница.
Професори руског језика у Москву су стигли из разних земаља, од Италије и Шведске, преко Кине, Вијетнама и Индије
© Фото : Спутњику уступила Антонела Бијелић Милојица
Без разреда, али са пуно ђака
Млада наставница Антонела није класичан школски предавач, она нема свој разред коме предаје, али има пуно ученика. Тако је на овом такмичењу понудила аутентичну перспективу некога ко предаје деци, али и одраслима којима је језик потребан из више разлога.
„Немам разред, али имам и најмлађе ученике и врло богато искуство предавања и подучавања одраслих људи којима је језик потребан како због посла, тако и због ентузијазма, некима и због путовања. Када сам видела да је објављен конкурс, пала ми је на памет идеја да оживим моје часове и моју сарадњу која је почела пре шест година са нашим познатим фудбалским тренером, за којег сам имала јасан циљ, а то је да за три месеца одржи прву конференцију за новинаре на руском језику у Москви”.
Рад је био толико специфичан и жив да су га чланови жирија запамтили и препознавали је по њему чим су се срели у Русији.
Љубав започела у сатену и бисерима
Антонелина љубав према руском језику није рођена на факултету, већ још у основној школи у Новој Пазови. Њена наставница Зорка Бокан није учила децу само граматици, инфицирала их је љубављу према Пушкиновим стиховима, музици и руској традицији. Часови су били све, само не досадни, каже, а у припреме представљања руске културе биле су укључене читаве породице:
„Почели смо да учимо управо кроз руски стих, кроз руску песмицу, кроз шивење руских хаљина и прављење кокошника и других елемената традиције руске културе. Просто је било немогуће да се не заразимо. Сви су били укључени, од шире до уже породице, ми смо сви заједно то радили. Сећам се, а чувам их и данас, кокошника за представу. Једни морају да буду бели, други црвени, па заједно сечемо, маме преко лепе сатен, а на часовима и додатној настави их украшавамо бисерима, перлама и тракицама. И то је било толико остварено, створено од љубави”.
Ова атмосфера креирала је нераскидиву везу са језиком, па је Антонела већ од друге године факултета ушла у свет усменог превођења, што је касније крунисала звањем званичног судског тумача.
Антонела Бијелић Милојица, професорка руског језика, преводилац и судски тумач
© Фото : Спутњику уступила Антонела Бијелић Милојица
Марко Николић и руски за три месеца
Један од најузбудљивијих сегмената рада овог преводиоца јесте разбијање стереотипа о спортистима. Све је почело када је добила позив да подучава познатог фудбалског тренера Марка Николића, са његовим јасним циљем, да га спреми за московске медије, за само деведесет дана:
„Марко раније није говорио руски. Први сусрет са језиком је имао управо на часовима које сам држала. Имали смо заједнички, јако леп циљ и задатак. Обоје смо били фино мотивисани, енергије су нам се поклопиле и просто је наш заједнички рад резултирао. Марко је неко ко је изузетно образован, ко је пре руског говорио савршено два страна језика и већ знао да учење не значи да узмеш приватног професора, па он спреми неко знање у твоју главу, већ да учење мора да буде узајамни рад. Он ми је потпуно уништио предрасуду да људи из света фудбала не користе мозак и не уче”.
Успех са Николићем довео је до сарадње и са другим познатим именима, уследио је рад са Владимиром Ивићем, Александром Рогићем, Предрагом Роганом, али и нашим чувеним судијом Милорадом Мажићем, који већ годинама едукује фудбалске судије широм Русије. Радећи са њима, Антонела је избацила сувопарну теорију и креирала специфичан, практичан курс руског језика за професионалне спортисте, који је добио високе оцене и на престижном Пушкиновом институту у Москви.
Замка српске и руске сујете
Иако верујемо да се са Русима одлично разумемо без преводиоца, Антонела упозорава да су сличности наших језика често највећа замка. Сродност помаже на почетку, али у озбиљнијој комуникацији настају симпатични, али и ризични неспоразуми:
„Чула сам се са пријатељима који су ми споменули реч “сујета”. Данима сам била изненађена, питала сам се зашто су они сад мени споменули сујету, какве то везе има са организовањем догађаја и како су закључили да сам сујетна. Док се нисмо нашли у Москви и док ми нису објаснили. После смо се сатима смејали, јер руска реч “сујета” нема никакве везе са значењем наше речи сујета. Она значи нешто убрзано, превише опште, када вас живот и дани носе, московска гужва и журба”.
„Препоручила бих свима да читају Пушкина, да слушају Пушкина и да се оплемене руским стихом, јер руски језик заиста јесте једна лепа песма“
© Фото : Спутњику уступила Антонела Бијелић Милојица
Чувамо језик једни другима
Иако модерни сленг и животни темпо угрожавају језик, лауреаткиња подсећа да је стандардни, књижевни темељ од кога се не одступа. Како су јој и сами пријатељи у Москви рекли током њеног првог боравка у Русији, када их готово ништа није разумела, иако је одавно говорила руски:
„Рекли су ми тада, ви странци нама чувате језик, јер ви учите стандард, а ми га у многоме упрошћавамо. И морам признати да се слажем са том констатацијом, јер мислим да је тако и код нас”.
Посебан утисак са саме доделе награда у Москви на Антонелу је оставило петодневно дружење са колегама лауреатима из целог света. Иако су дошли из 39 земаља, са потпуно различитим културама и матерњим језицима, сви су се савршено разумели говорећи - на руском. Ово искуство јој је, каже, потврдило суштинску вредност и лепоту знања:
„Учење језика никада није само савладавање речи, већ грађење мостова међу људима и културама. Читањем класика и неговањем стандардног језика чувамо традицију, оплемењујемо сопствени дух и остајемо повезани са светом на најлепши могући начин”.
Полгедајте и:
