Она је наставник године: Дете једнога дана само обуче јакну и оде да – оствари своје снове
© Фото : Спутњику уступила Фондација Алек Кавчић
Пратите нас
Највећа победа у мојој учионици је кад дете после годину дана вежбања само обуче јакну или оде на шишање. Та емоција нема цену! Кад видите тај понос родитеља што смо успели, то не може да се мери ни са чим! Ми држимо нечије детињство у рукама. Можемо бити највећи стручњаци, али ако дете не осети да верујете у њега и топлину између вас, успеха нема.
Ово за Спутњик каже Марица Лазовић, дефектолог из Ужица, добитник престижног признања Просветитељ – најбољи наставник у Србији 2026, које додељује Фондација Алек Кавчић:
„Сваком детету се прилази индивидуално. Са сваким се осмишљава наставни и дидактички материјал, израђује се сходно дететовим интересовањима. То је кључ успеха, јер једино тако могу да га мотивишем да буде максимално укључено у рад, како бих покренула и његове потенцијале“.
Заслужена награда струке
Фондација Алек Кавчић доделила је годишње наставничке награде у три категорије – Просветитељ, Награду публике и Светионик образовања, са укупним новчаним фондом од скоро три милиона динара.
Титулу најбољег наставника у Србији понела је наша саговорница, наставница и дефектолог у Основној школи за образовање ученика са сметњама у развоју „Миодраг В. Матић” из Ужица. Награда струке стигла је као круна дугогодишњег преданог рада, претходно је понела и високо признање свог родног града – Награду Града Ужица.
Лауреаткиња истиче да живот у мањој средини има посебну чар, јер се сви познају, па подршка суграђана, школског колектива и самих родитеља ствара осећај да делују као један велики, удружени тим.
Марица Лазовић, добитник признања Просветитељ 2026.
© Фото : Спутњику уступила Фондација Алек Кавчић
Припрема за самосталан живот
За разлику од класичне наставе где је мера успеха петица на контролном или освојено место на такмичењу, у Марициној учионици предају се и стварају неупоредиво важније лекције. Ту настају дидактичка средства која деци помажу да савладају основне вештине и оспособе се за самосталан живот:
„Моји ученици јако пуно времена проводе са мном израђујући материјал за њих. Кроз игру вежбају и фину моторику, и координацију око-рука, визуелну перцепцију и моторно планирање. Све оно што бисмо кроз неке обичне вежбе радили, они раде са уживањем док правимо материјал. Знате каква је њихова срећа кад узму у руке нешто што су сами направили! Морамо их оспособити за живот у максимално могућој мери“.
Однос родитеља често препрека
Ипак, рад у малој средини носи и специфичне изазове, нарочито када је реч о прихватању дијагнозе и отпору околине. Говорећи о свакодневним препрекама на терену, Лазовићева наглашава да родитељи из најбоље намере, превелике бриге и страха често праве несвесну грешку у приступу, постављајући се презаштитнички према детету.
„Кад им се саопшти дијагноза, сруши им се цео свет. Имају приступ детету само да га нешто не боли, само да не плаче, да нема аутоагресију и остало. Све ће бити онако, само да они буду добро. Често знам да кажем родитељима, чините им медвеђу услугу. Јер ова деца итекако знају да буду манипулатори, знају код кога шта пролази. И често родитељи питају, па како код тебе слушају, нема никад проблема? Зато што знају границе! Итекако воле рад, ред и дисциплину. Потребно им је да знају границе, јер то је оно где осете да неко верује да они могу“.
Кључ успеха Марице Лазовић је посебан рад и однос са сваким дететом, укључивање у рад, како би покренула и његове потенцијале
© Фото : Спутњику уступила Фондација Алек Кавчић
Прихватање, а не сажаљење
Дугогодишње искуство у раду са децом са сметњама у развоју, као и рад у редовном школском систему, где пружа подршку најмлађима од јаслене групе до поласка у школу, научили су је да инклузија захтева много више од формалног обављања посла. Она тражи дубоку емпатију и једнако прихватање друштва.
„Овој деци нису увек потребни само стручњаци, они су већ са свих страна покривени логопедима и дефектолозима, ради се с њима од малих ногу. Али оно што у целој тој причи тој деци недостаје јесте заправо прихваћеност. Знате, кад дођемо у школу где имате дете са сметњом у развоју у редовном одељењу, оно тражи само једну ствар – да буде прихваћено и да га учитељ гледа очима којима гледа и сву другу децу. Не воли да се осећа одбачено. То је кључ успеха инклузије“.
Како је Василије остварио свој сан
Да вера у моћ и могућности ове деце оставља трајан, неизбрисив печат у њиховим животима, сведочи и пример њеног некадашњег ученика са којим је остала у контакту и годинама након завршетка школовања:
„Мој бивши ђак Василије Поповић, осам година након завршетка Основне школе и престанка нашег дружења, успео је да оствари свој сан и постане самостални, професионални фотограф. То је доказ да наш рад не престаје када звоно означи крај часа. Захваљујући заједничкој борби, имао је прву самосталну изложбу фотографија „Мој осмех је исти као твој“, чији сам била идејни творац. Кроз његове фотографије показали смо да ова деца имају потпуно исте потребе и сањају исте снове као и сви њихови вршњаци. Када промените ту перспективу и сажаљење оставите по страни, схватите да смо много више слични него што смо различити“.
Њен ђак Василије Поповић постао је професионални фотограф. Захваљујући заједничкој борби, имао је прву самосталну изложбу „Мој осмех је исти као твој“
© Фото : Спутњику уступила Фондација Алек Кавчић
Трка за светску награду
Поред ласкаве титуле и признања струке, Марица Лазовић је освојила и новчану награду од милион динара. По пропозицијама конкурса, 60 одсто овог износа опредељено је за финансирање образовних пројеката и даљи развој рада са децом:
„Моја жеља при попуњавању пријаве била је куповина 3Д штампача за израду што очигледнијег дидактичког материјала за моје ученике. Такође, део новчане награде преусмерићу на Предшколску установу Ужице и на Основну школу „Душан Јерковић“ у мом граду, како бисмо деци која су код мене на подршци омогућили што лакше и безбрижније образовање“.
Добитници признања уједно добијају и пуну подршку Фондације Алек Кавчић за учешће на престижном глобалном конкурсу Глобал Теичер Прајз – светском такмичењу за најбољег наставника света:
„Сво четворо нас финалиста успешно смо предали пријаву за 2027. годину. Приложили смо филмове које је фондација урадила о нама, преведене на енглески. Чекамо 15. децембар када ће бити објављен списак од 50 најбољих наставника света, а потом у јануару следи ужи избор од десет најбољих. Надамо се прилици да целом свету представимо нашу децу и наш рад“, закључује најбољи наставник у Србији 2026. у разговору за Спутњик.
Погледајте и:
