https://sputnikportal.rs/20261018/otisci-prstiju-otkrivaju-da-su-u-izradi-glinene-vojske-ucestvovale-i-zene-i-deca-1204612026.html
Отисци прстију откривају да су у изради глинене војске учествовале и жене и деца
Отисци прстију откривају да су у изради глинене војске учествовале и жене и деца
Sputnik Србија
Теракотну војску кинеског цара Ћин Ши Хуанга, стару око 2.200 година, можда нису израдили искључиво одрасли мушкарци, како се дуго веровало, већ су у том... 18.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-18T20:14+0200
2026-10-18T20:14+0200
2026-10-18T20:14+0200
наука и технологија
друштво
археологија
кина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/12/1204611870_0:678:1744:1659_1920x0_80_0_0_68b5a4e9d133a99947eed2eb38241cc5.png
Теракотна војска откривена је 1974. године, када су пољопривредници копајући бунар на око километар и по од цареве гробнице наишли на фрагменте глинених ратника у природној величини.Познати део војске обухвата око 8.000 ратника, 130 кочија са 520 коња и 150 коњаника, али већи део огромне некрополе још није ископан. Идентитети занатлија који су израдили војску углавном су непознати, иако историјски записи показују да су жене и деца радили у државним радионицама током династије Ћин.Отисци прстију откривају разнолику радну снагуИстраживачи су анализирали 79 отисака прстију са 36 глинених ратника из једног дела налазишта. Трагови су пронађени на различитим деловима фигура, укључујући главе, руке и оклопе, а настали су током обликовања и спајања делова или постављања украса.Кључ анализе био је размак између линија на отисцима прстију, који може да пружи назнаке о старости и полу особе. Истраживачи су користили алгоритам за процену удела различитих демографских група, узимајући у обзир и скупљање глине током сушења и печења.Према моделу, око 45 одсто отисака вероватно су оставили одрасли мушкарци, 32,7 одсто одрасле жене, а 22,3 одсто деца млађа од 15 година.Деца су можда била помоћници мајстораПрисуство деце у радионицама можда није било необично, јер историјски записи из династије Ћин описују формални систем шегртовања у којем су млади учили занате под надзором искусних мајстора.Истраживачи претпостављају да су млађи шегрти могли да обављају једноставније задатке, попут причвршћивања украса на оклопе, док су искуснији занатлије радили на технички захтевнијим деловима.Ипак, резултате треба тумачити опрезно. Узорак обухвата само 79 отисака са 36 ратника из једног дела налазишта, а број отисака не мора нужно да одражава стварни удео различитих група радника. На резултате утиче и то што су коришћени референтни подаци савремених европских популација.Истраживање је објављено у часопису „Journal of Cultural Heritage“.Погледајте и:
кина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/12/1204611870_0:515:1744:1823_1920x0_80_0_0_4d07184f6be71c9007311d2453e7f010.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, археологија, кина
друштво, археологија, кина
Отисци прстију откривају да су у изради глинене војске учествовале и жене и деца
Теракотну војску кинеског цара Ћин Ши Хуанга, стару око 2.200 година, можда нису израдили искључиво одрасли мушкарци, како се дуго веровало, већ су у том монументалном подухвату учествовале и жене и деца, показало је ново истраживање отисака прстију остављених у глини, преноси „Сајенс алерт“.
Теракотна војска откривена је 1974. године, када су пољопривредници копајући бунар на око километар и по од цареве гробнице наишли на фрагменте глинених ратника у природној величини.
Познати део војске обухвата око 8.000 ратника, 130 кочија са 520 коња и 150 коњаника, али већи део огромне некрополе још није ископан. Идентитети занатлија који су израдили војску углавном су непознати, иако историјски записи показују да су жене и деца радили у државним радионицама током династије Ћин.
Отисци прстију откривају разнолику радну снагу
Истраживачи су анализирали 79 отисака прстију са 36 глинених ратника из једног дела налазишта. Трагови су пронађени на различитим деловима фигура, укључујући главе, руке и оклопе, а настали су током обликовања и спајања делова или постављања украса.
„Ови налази оспоравају дугогодишњу претпоставку да се производња Теракотне војске ослањала искључиво на радну снагу одраслих мушкараца. Уједно пружају прве квантитативне биолошке доказе о разноврсној радној снази која је укључивала жене и децу“, навео је истраживачки тим предвођен археолошкињом Сјаоси Ли из Музеја маузолеја цара Ћин Ши Хуанга.
Кључ анализе био је размак између линија на отисцима прстију, који може да пружи назнаке о старости и полу особе. Истраживачи су користили алгоритам за процену удела различитих демографских група, узимајући у обзир и скупљање глине током сушења и печења.
Према моделу, око 45 одсто отисака вероватно су оставили одрасли мушкарци, 32,7 одсто одрасле жене, а 22,3 одсто деца млађа од 15 година.
Деца су можда била помоћници мајстора
Присуство деце у радионицама можда није било необично, јер историјски записи из династије Ћин описују формални систем шегртовања у којем су млади учили занате под надзором искусних мајстора.
Истраживачи претпостављају да су млађи шегрти могли да обављају једноставније задатке, попут причвршћивања украса на оклопе, док су искуснији занатлије радили на технички захтевнијим деловима.
Ипак, резултате треба тумачити опрезно. Узорак обухвата само 79 отисака са 36 ратника из једног дела налазишта, а број отисака не мора нужно да одражава стварни удео различитих група радника. На резултате утиче и то што су коришћени референтни подаци савремених европских популација.
„Ови биолошки докази у великој мери потврђују бројне историјске записе и сликовито реконструишу сцену производње у државним радионицама династије Ћин. Тамо су мушкарци и жене радили заједно, а одрасли занатлије сарађивали су са младима, који су можда били помоћници или почетници“, закључили су истраживачи.
Истраживање је
објављено у часопису „
Journal of Cultural Heritage“.