Ово је тек предсобље великог хаоса: Европа гори, а само су хтели да баце – Русију на колена
© AP Photo / Thibault Camus
Пратите нас
Европа се налази у предсобљу велике кризе. Промена евроунијског обрасца, владавине бирократа и те творевине која је одавно изгубила своју снагу, привредни и политички значај, довешће до прерасподеле политичке моћи у многим европским државама. Та криза појачаће све негативне ефекате којима данас сведочимо, попут протеста у Француској и Италији.
Овако бивши министар културе и информисања Владан Вукосављевић коментарише политичке и друштвене потресе који су почели да ломе велике европске земље.
Оно што је у Француској почело као гласно изражавање незадовољства одређене, мале групе становништва, пре свега студената и ђака, прерасло је у паљење, демолирање и урнисање јавних, државних и приватних добара. Од спаљеног звоника на згради 143 године старе Скупштине града у Лиможу, до упадања у приватне бакалнице, продавнице, па чак и градске куће. Италија је такође погођена протестима од Милана, Торина и Болоње, до Фиренце, Рима и Напуља.
Вукосављевић каже да се овде ради о врло компликованом феномену, који је тешко објаснити једноставно и у кратким цртама. Увек када се дешавају крупни поремећаји у друштвеним системима и друштвима, разлози за то су многобројни, каже он, а последице такође могу бити разноврсне.
Клупко проблема
Када је реч о Француској, Вукосављевић сматра да се ови протести у извесној мери надовезују на протесте ,,Жутих прслука" од пре неколико година, када је катализатор незадовољства била реформа пензионог система. И тадашњи протести били су прилично насилни, бурни и агресивни, подсећа наш саговорник, али је ситуација некако успела привремено да се смири.
Садашњи протести имају као свој суштински и покретачки мотив озбиљну економску кризу, пад животног стандарда становништва и повећање трошкова живота. Према речима самих демонстраната, односно оних који говоре за медије, реч је о неправедној прерасподели друштвеног богатства. Француска се, као и неке друге европске земље, налази или у предсобљу или већ у дневној соби једне велике економске кризе. Нису све земље Европе у истом положају, али Француска је посебно осетљива због свог сложеног етничког састава и напетости које већ дуго постоје из различитих разлога, каже Вукосављевић за Спутњик.
Култура, вера и традиција - колатерална штета
Основни покретач протеста у Француској јесу пад животног стандарда, економска криза, високи трошкови школовања и велики пораст трошкова живота, међутим, све то изазива одређену реакцију која може непредвидиво да ескалира у свим правцима.
Када се дешавају насилне демонстрације, ту се отвара и један други проблем, који је повезан са овим првим и већ годинама траје. То је, по речима људи који живе у Француској, појачана репресија полиције у урбаним четвртима великих градова у којима живи муслиманско, арапско, различито нефранцуско становништво. Полицијске методе у тим великим агломерацијама становништва су често врло грубе, често на ивици закона, а често и испод ивице закона и допуштених средстава. Према томе, када су протести већ почели, а сукоби кренули да ескалирају, као што то обично бива, сукобима се придружује и градски башибозлук, пљачкаши, мање или више организоване криминалне групе и банде малолетника. То је просто ситуација која не може да се избегне.
У таквим околностима укључују се и муслимански екстремисти који живе управо у четвртима које закон мимоилази, након чега долази и до напада на сакралне објекте. На удару су редовно хришћанске светиње, културни и историјски споменици, због чега се врло често може чути да се ради о нападу на хришћанску Европу и хришћанске вредности. Тако се скреће прича од суштинског и иницијалног мотива протеста, односно економске кризе, пада животног стандарда и раста трошкова живота, што иначе погађа највећи број становника Француске и доводи до додатног отуђена политичке и економске елите од већине народа. Због свега тога се протести усложњавају, објашњава наш саговорник. Они онда постају феномен који укључује криминал, полукриминалне активности, расне немире, етнички мотивисане нападе и сличне појаве.
Што се тиче Француске, остаје да се види како ће се ситуација даље развијати, међутим, немири и нестабилност појављују се и у другим деловима Европе. Досада су захватили Белгију, Италију, Албанију, а одређене напетости постоје и у Немачкој, иако се оне и даље нису претвориле у масовне демонстрације.
Како је уопште дошло до нереда?
Уколико желимо да потражимо дубље узроке овог феномена који потреса Европу, наш саговорник каже да ће нас логичка стаза одвести до закључка да сукоб водећих земаља Европске уније са Русијом и наоружавање Украјине одвлаче огромна средства из њихових буџета. То, наравно, доприноси паду животног стандарда, повећању пореза и расту трошкова живота. Такође, отежано или прекинуто снабдевање јефтиним руским енергентима доводи у питање одрживост економских модела великих европских привреда, попут немачке, француске и других. Све те околности, подвлачи Вукосављевић, изазивају озбиљну кризу чије ће последице тек бити видљиве у наредном периоду.
Очигледно је да ово последица и ратнохушкачкког и ратног експеримента који су европске елите, на челу са Енглезима и Американцима, извеле у Украјини, са намером да трајно дестабилизују и баце Русију на колена још пре дванаест година. Тај дуготрајни сукоб који односи велики број људских живота и угрожава многе народе, појединце и друштва, представља опасан експеримент који су европске елите покренуле не очекујући да ће отпор Русије, упркос санкцијама и другим мерама, довести до низа економских последица које ће се попут бумеранга вратити и погодити њихове привреде.
Када привредна криза закуца на врата тако снажним ударцима, она појачава и све друге проблеме који већ постоје у тим друштвима, објашњава наш саговорник. То су расне нетрпељивости, међуетничке напетости и отуђеност олигархијских и плутократских елита, које живе на грбачи народа. Све то, каже Вукосављевић, доводи до ланчане реакције проблема и великог броја унутрашњих сукоба.
Куда се креће европски брод
Као један од узрока народног незадовољства не треба пренебрегнути ни кризу институција Европске уније и немогућност евробирокатије из Брисела да управља главним економским и политичким процесима онако како је првобитно замишљено, каже наш саговорник. Узрока је много, али он пре свега истиче рат у Украјини, односно напад на Русију из 2014. године који прети да даље ескалира, а који је већ угрозио водеће европске земље и привредно и економски.
Прво је угрожена привреда, затим животни стандард људи, након чега се повећава сиромаштво, а када се сиромаштво повећа, сав прљав веш једног друштва и сви његови проблеми, баш као и у породицама, сва нетрпељивост, напетости, недостаци, мане... излазе на површину. Тада почиње унутардруштвени обрачун друштвнеих група, који се некада завршава на један, а понекад на други начин.
Шта Срби уопште траже у таквој Европи?
Иако се ограђује од жеља и потреба других држава које се налазе на европском путу, наш саговорник чврсто верује да оваква Европа Србији не може никако бити било каква врста узора.
Србија и српски народ припадају европској цивилизацији, српски народ је један од старих европских народа, а српска држава је стара европска држава, још из времена средњег века. Након прекида државности због пада под отоманско ропство, борба за слободу нас је вратила на велику историјску сцену. Србија је део Европе и историјски и културолошки и традицијски, односно по свим основама које чине европско наслеђе, Међутим, организација која се назива Европска унија одавно је за нас изгубила било какву привлачност. Тамо се налазе земље које су распарчавале бившу Југославију, које су Србији отимале и још покушавају да трајно отму нашу покрајину Косово и Метохију, а у блиском окружењу, на Балкану, присутне су земље које су традиционални српски политички, а у оквиру ратова и војни противници.
У Европској унији нас чека разгоропађена Немачка која се интензивно наоружава и Француска која Србији практично никад није била наклоњена, осим пар појединаца из војне структуре за време Првог светског рата. Србија против себе имамо негативне силе и негативне процесе у организацији званој Европска унија и Вукосављевић је мишљења да Србија треба да се освести, сабере и стави тачку на делузију звану европски пут. Тај пут, по његовом мишљењу, не води никуда, осим у невољу и даље проблеме. Да ли ће наша земља имати снаге за такав потез, остаје да се види, али у сваком случајну не треба мешати традиционалну српску припадност Европи, европском културном и цивилизацијском простору, традицији и културном наслеђу са чланством у бирократској, сада већ пропалој, организацији Европске уније.
Да ли ће се будућности неке земље, или групе земаља у Европи, организовати на другачији начин, зависи од исхода рата у Украјини и нових геополитичких околности. Србија треба да сачека своју прилику и да настоји да склапа политичке, привредне и војне савезе тамо где је њен интерес, односно српски интерес, несумњив, неспоран и очигледан. А то, свакако, није случај када је реч о Европској унији, закључује Вукосављевић.
Погледајте и:
