https://sputnikportal.rs/20261018/rat-protiv-korporacija-ruski-dizel-stize-u-ameriku--sta-to-donosi-trampu-video-1204528703.html
Рат против корпорација: Руски дизел стиже у Америку – шта то доноси Трампу? /видео/
Рат против корпорација: Руски дизел стиже у Америку – шта то доноси Трампу? /видео/
Sputnik Србија
Увоз руског дизела на америчко тржиште није само питање енергетског снабдевања, већ и део шире стратегије Доналда Трампа усмерене на ограничавање утицаја... 18.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-18T22:31+0200
2026-10-18T22:31+0200
2026-10-18T22:31+0200
свет
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
свет
свет – политика
дизел
русија
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112055/11/1120551181_0:176:3017:1873_1920x0_80_0_0_ca45c2b4788258ebb86181eac22fbbfc.jpg
Сједињене Државе, сматра Петронијевић, располажу довољним енергетским ресурсима и увоз руског дизела није им неопходан за редовно снабдевање домаћег тржишта. Суштину Трамповог потеза зато он види у притиску на нафтне компаније, које, како тврди, користе раст цена на светском тржишту да би повећале зараду и на домаћем тржишту.Према његовом тумачењу, увозом руског горива амерички председник покушао је да покаже да домаће компаније не могу аутоматски да пребацују последице међународних криза на америчке потрошаче, посебно када САД имају сопствене изворе енергије и могућност да додатно обезбеде снабдевање.Руски дизел притисак на гигантеПетронијевић сматра да би долазак руског дизела на америчко тржиште могао да послужи као инструмент притиска на енергетске компаније, јер би им показао да држава има алтернативу уколико домаћи произвођачи и трговци инсистирају на ценама које одговарају глобалним тржишним кретањима.„Тиме је Доналд Трамп довео америчке компаније у незгодну позицију: ако наставе да подижу цене пратећи светско тржиште, држава може да потражи друге изворе снабдевања. И онда ће оне бити ускраћене да повећавају цену. Треба нагласити да овде није реч само о једном послу са руским енергентима, већ о покушају да се промени однос снага између државе и корпорација које имају велики утицај на енергетску политику “, поручио је Петронијевић.Да ли је Америка испред корпорација?Говорећи о Трамповој предизборној пароли „Америка на првом месту“, наш саговорник оцењује да њен значај не може да се сведе само на спољну политику или односе са другим државама. Према његовом тумачењу, та порука подразумева и борбу против утицаја крупног капитала на америчке институције.Петронијевић тврди да су велике корпорације током претходних деценија стекле превелик утицај на политичке одлуке у САД, користећи економску и политичку моћ за остваривање сопствених интереса.„Корпорације су преко 30 година управљале државом тако што је корпоративно било изнад етатистичког. Значи, корпорације су уређивале и политику, решавале изборе, другим речима комплетно су управљале Сједињеним Америчким Државама“, оценио је Петронијевић.Он сматра да Трампов покушај „суверенизације“ Америке подразумева враћање државе у позицију из које може да ограничи утицај великих компанија и да енергетске ресурсе усмерава у складу са интересима сопствених грађана. У том контексту, увоз руског дизела види као конкретан пример сукоба државне политике и интереса енергетских корпорација.Зашто су америчке цене раслеИпак, једна од кључних дилема је питање због чега се раст цена нафте и горива ипак осетио у САД, упркос великим домаћим енергетским капацитетима. Петронијевић сматра да поседовање сопствених ресурса не значи да ће они аутоматски бити продати по ценама које одговарају домаћим потрошачима. Према његовом објашњењу, компаније се руководе ценама на међународном тржишту и могућношћу остваривања веће зараде.Његова аргументација заснива се на разлици између расположивости енергената и њихове тржишне цене: земља може да има довољно нафте и горива, а да њени грађани ипак плаћају више због кретања цена на међународном тржишту.Приближавање Вашингтона и Москве?Петронијевић упозорава да Трампов потез не треба аутоматски да се тумачи као доказ трајног приближавања Вашингтона и Москве. Он сматра да сарадња у области енергетике може да буде део шире политичке стратегије и да не мора да значи одустајање од дугорочног притиска Запада на Русију.„Перманентност напора неолиберално-глобалистичког Запада и наступање ка Русији није се променило ни за длаку. Ово је само један сегмент, једна плочица, један покушај да се добије на времену и ништа више“, оценио је он.У његовом виђењу, кључни значај увоза руског дизела није само у количини горива која би могла да стигне на америчко тржиште, већ у поруци да држава може да интервенише када процени да корпоративни интереси угрожавају интересе домаћих потрошача.
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, свет, свет – политика, дизел, русија, сад
анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, свет, свет – политика, дизел, русија, сад
Рат против корпорација: Руски дизел стиже у Америку – шта то доноси Трампу? /видео/
Увоз руског дизела на америчко тржиште није само питање енергетског снабдевања, већ и део шире стратегије Доналда Трампа усмерене на ограничавање утицаја великих нафтних компанија, обуздавање раста цена горива и стављање интереса државе и грађана испред корпоративног профита, оцењује адвокат Горан Петронијевић.
Сједињене Државе, сматра Петронијевић, располажу довољним енергетским ресурсима и увоз руског дизела није им неопходан за редовно снабдевање домаћег тржишта. Суштину Трамповог потеза зато он види у притиску на нафтне компаније, које, како тврди, користе раст цена на светском тржишту да би повећале зараду и на домаћем тржишту.
„Дакле, поремећај на америчком тржишту није поремећај који је резултат недостатка нафте и нафтних деривата, већ цена на светском тржишту које корпорације прате зарад свог профита и то је суштина“, рекао је Петронијевић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Према његовом тумачењу, увозом руског горива амерички председник покушао је да покаже да домаће компаније не могу аутоматски да пребацују последице међународних криза на америчке потрошаче, посебно када САД имају сопствене изворе енергије и могућност да додатно обезбеде снабдевање.
Руски дизел притисак на гиганте
Петронијевић сматра да би долазак руског дизела на америчко тржиште могао да послужи као инструмент притиска на енергетске компаније, јер би им показао да држава има алтернативу уколико домаћи произвођачи и трговци инсистирају на ценама које одговарају глобалним тржишним кретањима.
„Тиме је Доналд Трамп довео америчке компаније у незгодну позицију: ако наставе да подижу цене пратећи светско тржиште, држава може да потражи друге изворе снабдевања. И онда ће оне бити ускраћене да повећавају цену. Треба нагласити да овде није реч само о једном послу са руским енергентима, већ о покушају да се промени однос снага између државе и корпорација које имају велики утицај на енергетску политику “, поручио је Петронијевић.
Да ли је Америка испред корпорација?
Говорећи о Трамповој предизборној пароли „Америка на првом месту“, наш саговорник оцењује да њен значај не може да се сведе само на спољну политику или односе са другим државама. Према његовом тумачењу, та порука подразумева и борбу против утицаја крупног капитала на америчке институције.
„Многи нису разумели шта значи парола коју је Трамп имао у својој предизборној кампањи: Америка на првом месту која заправо значи, ишчупати Америку из канџи корпоративне мафије. То је суштина и борба против тога“, рекао је он.
Петронијевић тврди да су велике корпорације током претходних деценија стекле превелик утицај на политичке одлуке у САД, користећи економску и политичку моћ за остваривање сопствених интереса.
„Корпорације су преко 30 година управљале државом тако што је корпоративно било изнад етатистичког. Значи, корпорације су уређивале и политику, решавале изборе, другим речима комплетно су управљале Сједињеним Америчким Државама“, оценио је Петронијевић.
Он сматра да Трампов покушај „суверенизације“ Америке подразумева враћање државе у позицију из које може да ограничи утицај великих компанија и да енергетске ресурсе усмерава у складу са интересима сопствених грађана. У том контексту, увоз руског дизела види као конкретан пример сукоба државне политике и интереса енергетских корпорација.
Зашто су америчке цене расле
Ипак, једна од кључних дилема је питање због чега се раст цена нафте и горива ипак осетио у САД, упркос великим домаћим енергетским капацитетима. Петронијевић сматра да поседовање сопствених ресурса не значи да ће они аутоматски бити продати по ценама које одговарају домаћим потрошачима. Према његовом објашњењу, компаније се руководе ценама на међународном тржишту и могућношћу остваривања веће зараде.
„Дакле, Сједињене Америчке Државе имају довољно горива, енергената да њихови грађани не осете потрес на њиховом тржишту због дешавања на Блиском истоку и у Украјини. Проблем се види у начину управљања ресурсима и у чињеници да корпоративни интереси могу да превагну над потребама домаћег тржишта”, оценио је наш саговорник.
Његова аргументација заснива се на разлици између расположивости енергената и њихове тржишне цене: земља може да има довољно нафте и горива, а да њени грађани ипак плаћају више због кретања цена на међународном тржишту.
Приближавање Вашингтона и Москве?
Петронијевић упозорава да Трампов потез не треба аутоматски да се тумачи као доказ трајног приближавања Вашингтона и Москве. Он сматра да сарадња у области енергетике може да буде део шире политичке стратегије и да не мора да значи одустајање од дугорочног притиска Запада на Русију.
„Перманентност напора неолиберално-глобалистичког Запада и наступање ка Русији није се променило ни за длаку. Ово је само један сегмент, једна плочица, један покушај да се добије на времену и ништа више“, оценио је он.
У његовом виђењу, кључни значај увоза руског дизела није само у количини горива која би могла да стигне на америчко тржиште, већ у поруци да држава може да интервенише када процени да корпоративни интереси угрожавају интересе домаћих потрошача.
