Зашто је Толстој био растрзан између љубави према Словенима и својих уверења /видео/
© Sputnik / В. Бабайлов
/ Пратите нас
Лав Толстој је сматрао да човек, како би променио свет, мора прво да се усавршава и постаје бољи, не само у физичком и интелектуалном, већ пре свега у моралном и духовном смислу. Једна од његових најважнијих била је универзална, свеопшта љубав, каже Галина Алексејева, научни руководилац Музеја-имања Лава Толстоја у Јасној Пољани.
Лав Толстој и словенски свет
У Руском дому у Београду од 12. до 14. октобра одржан је семинар „Толстој је читав један свет“ у сусрет 200. годишњици рођења великог руског, која ће бити обележена 2028. године. Уводно предавање, под називом „Дијалог Лава Николајевича Толстоја са словенским светом“ одржала је Галина Алексејева.
„Толстој је током читавог живота био заинтересован за словенски свет, мада је то интересовање нарочито почело да расте у другој половини његовог живота. Писао је о томе у својим књижевним делима, у религиозно-филозофским списима, као и у својим размишљањима и расправама. И наравно, бавио се том идејом кроз личне контакте“, каже Галина Алексејева.
Она истиче да је Толстој нарочито у последњим деценијама свог живота постао популаран у целом свету, не само као уметник, већ и као филозоф и верски проповедник, зато што су његова дела превођена на све језике.
„У Толстојевој личној библиотеци се налазе преводи његових дела на многе словенске језике. Ту има и много књига које су му слали представници земаља као што су Србија, Бугарска, Македонија и друге земље, попут Пољске и Чешке. Толстоја је, наравно, веома занимало шта се догађа у тим земљама. С једне стране, противио се свакој примени насиља и револуционарним методама мењања живота у тим земљама. С друге стране, није могао да не види обесправљени, понекад веома тежак положај народа у словенским земљама“, наводи наша саговорница.
Један од најважнијих утицаја на Толстоја имао је његов пријатељ и кућни лекар Душан Петрович Маковицки, пореклом Словак, који се с писцем упознао 1894. године.
„Толстој га је одмах заволео, јер је у њему видео племенитог, поштеног и чистог човека, чистог у духовном и моралном смислу. Касније, када је Толстојева супруга Софија Андрејевна тражила личног лекара за Толстоја, одлучили су се за Маковицког. Он је постао кућни лекар не само Толстоју, већ и члановима његове породице“, наводи Галина Алексејева.
Иако је био скептичан према идеји панславизма, Толстој је, како објашњава наша саговорница, био узнемирен жестоком експлоатацијом и тешким положајем словенских народа. Он је, међутим, „словенској идеји“ супротставио идеју хришћанској уједињења, засновану на моралу и етици.
„Прави уједињени људи су највиша вредност и циљ живота, али то уједињење мора бити свеопште, заједничко за све људе“, сматрао је Толстој и надао се да ће управо Словени, пре него други народи, успети да постигну такво уједињење.
Ненасиље као облик борбе против зла
Према речима наше саговорнице, једна од најважнијих Толстојевих идеја била је универзална, свеопшта љубав, која би требало да уједини цело човечанство. Толстој је снажно одбацивао насиље као начин борбе против зла. Његове идеје заснивале су се на религиозно-моралним начелима, на чијим се темељима развио и такозвани толстојевски покрет у свету.
„Толстојевске комуне и колоније настајале су не само у Русији, него дословно у свим европским земљама, у Северној Америци, Јапану, на северу Африке и у Индији. Сам писац је говорио: 'Ја сам Толстој, нисам толстојевац', али су његове идеје биле веома привлачне. То су биле идеја свеопште љубави, идеја супротстављања злу без употребе насиља, идеја моралног усавршавања, идеја физичког рада и давања естетске вредности физичком раду. Толстој је физички рад називао 'радом за хлеб'. Сматрао је да, ако људи почну да се злу не супротстављају насиљем, тада ће интервенисати виша, божанска сила и зло ће бити уништено“, наводи Галина Алексејева.
Она подсећа на Махатму Гандија који је успео да ослободи Индију од британске власти, заснивајући своју политику и однос према тој ситуацији на начелима која је проповедао Лав Толстој: ненасиљу и грађанској непослушности.
„Ганди је у Јужној Африци основао комуну која је носила име Лава Толстоја. Људи су престали да купују британску робу. Индијци су почели сами да производе оно што им је било потребно. И тако су, тим мирним, ненасилним путем, постали независна држава. Можемо рећи да је постојало конкретно решење засновано на Толстојевим идејама“, указује наша саговорница.
Када је реч о руском добровољачком покрету, Толстој је, како каже Галина Алексејева, имао веома двосмислен однос према том питању, што се може видети и у његовом роману „Ана Карењина“.
„С једне стране, Толстој је свим срцем желео да подржи српски народ у његовој борби за ослобођење од турске власти, али његова филозофија ненасиља и моралног усавршавања на неки начин му није дозвољавала да то учини. Зато поступак једног од главних јунака романа, грофа Вронског, који пати након Анине смрти, не можемо једнозначно тумачити. Прототип Вронског био је Николај Николајевич Рајевски. А он је, испоставља се, директни потомак, односно унук Николаја Рајевског, јунака рата из 1812. године. У Толстојевом епском роману 'Рат и мир' Николај Рајевски један је од јунака. Зато, наравно, не можемо занемарити позитиван однос који је Толстој имао према Николају Николајевичу Рајевском“, оцењује Галина Алексејева.
Зашто млади данас треба да читају Толстоја
Према речима Галине Алексејеве, сви Толстојеви јунаци, попут Пјера Безухова, Андреја Болконског, Константина Левина, Дмитрија Нехљудова, али и Наташе Ростове или Ане Карењине, на неки начин могу да буду звезда водиља свакоме од нас.
„Толстој је 'читав један свет', како гласи и назив семинара одржаног у Београду. Свако његово дело, сваки запис у дневнику отвара неку нову перспективу, неки нови прозор кроз који можемо боље да разумемо Толстоја, али и да боље разумемо себе. Толстоја не читамо само да бисмо схватили шта је желео да изрази овим или оним делом, већ и да бисмо боље разумели сами себе“, оцењује наша саговорница.
Она додаје да је посебно важно да његова дела читају млади људи, они који су данас навикли да све што их занима питају вештачку интелигенцију.
„Одговор који би добили од Толстоја био би сасвим свеобухватан, веома актуелан и веома релевантан за време у којем данас живимо. Разумем да је Толстој стваралац огромних размера, а његова дела понекад су веома обимна. Могуће је да младе људе одбија тај број страница у његовим романима 'Рат и мир', 'Васкрсење' и „Ана Карењина“. Ипак, нека читају „Ану Карењину“! Није случајно Томас Ман назвао 'Ану Карењину' највећим друштвеним романом у читавој светској књижевности. А може се почети и од краћих дела. На пример, од Толстојеве приповетке 'Три смрти'. Она ће одмах отворити тако широк и слојевит свет Толстојевог стваралаштва да ће многе ствари младим људима постати јасније и доћи на своје место“, закључује наша саговорница.
Музеј Јасна Пољана
Музеј-имање Лава Толстоја у Јасној Пољани један је од највећих и најстаријих књижевних музеја не само у Русији, већ и у Европи и свету. Основан је 1921. године, а у њему се негују научна, меморијална и конзерваторско-рестаураторска делатност, као и организовање екскурзија. Јасну Пољану годишње посети више од 200.000 људи из целог света.
„Реч је о једном од ретких музеја у којима су сви предмети аутентични и оригинални и чувају успомену не само на Толстоја већ и на његове претке. Тамо нема предмета који само припадају одређеној епохи, нема копија нити имитација, већ су то искључиво предмети који су припадали Толстоју, члановима његове породице и његовим прецима. Зато Толстојеву кућу пажљиво чувамо. Постоје посебни санитарни прописи и ограничења, због чега не могу сви посетиоци да уђу у њу. Међутим, постоји много алтернативних екскурзија и других могућности за посетиоце“, истиче наша саговорница.
У Јасној Пољани одржавају се међународне научне конференције, форуми и семинари. Од 1998. године, на основу Толстојеве личне библиотеке, која представља споменик под заштитом УНЕСКА, одржава се међународна научна конференција „Толстој и светска књижевност“. На ту конференцију долазе научници из разних земаља, стручњаци за Толстојево стваралаштво.
Од 2006. године у Јасној Пољани одржава се и међународни семинар преводилаца Толстоја и других руских класика.
„Толстоја су почели да преводе још за његовог живота. Када пролазите кроз његову кућу, можете да видите прве преводе његових дела на полицама његове библиотеке. Та дела преводили су преводиоци који данас заузимају истакнуто место у канону превођења руске књижевности на европске и источне језике. На семинар нам долазе преводиоци који представљају своја нова дела и нове преводе, па чак и нове верзије оних дела која су већ много пута превођена“, наводи Галина Алексејева.
