Бајатовић за Спутњик: Овај економски модел је исцрпљен, сада нам треба – интервенција државе!
Пратите нас
Водећи рачуна пре свега о националним интересима, о помирењу, о друштвеној стабилности, платили смо као партија високу цену. У јавности нам спочитавају да смо ми привезак. А ми смо водили рачуна о држави и политичкој стабилности - тешка је ситуација, oтимају нам Косово и Метохију, праве нас геноцидним народом, хоће да униште Републику Српску.
Ово у разговору за Спутњик каже Душан Бајатовић, потпредседник СПС, директор Србијагаса и шести на листи „Ивица Дачић – Фактор стабилности“ на предстојећим парламентарним изборима у Србији.
На често питање која је основна разлика између СНС-а и СПС-а, наш саговорник одговара да им се ставови поклапају кад је реч о Косову и Метохији, Републици Српској, о интересу Срба у Црној Гори, па и о односу према Русији – тамо где постоји притисак Европе, па и Америке.
Основна и најважнија разлика је, наводи он, у чињеници да „СНС очигледно промовише капитализам“.
„Уосталом, народ је 2000. године гласао за капитализам. За сурови капитализам. Земље у транзицији ни немају прилику за капитализам са људским ликом“.
Потребна јача интервенција државе
Упркос томе, Бајатовић истиче да се залаже за државни интервенционизам. Досадашњи економски модел сматра исцрпљеним, а уништавање банкарског система - већом штетом од пљачкашке приватизације.
„Све банке раде с екстра-профитом и извозе капитал. Као и сви страни инвеститори. То би се могло уредити тако што би их држава обавезала да инвестира 30 посто. Неопходна нам је развојна банка која мора да буде под државном контролом. Како би се та банка формирала? Једним делом директним улагањем државе, а другим правом да емитује хартије од вредности. Јер ми као Срби, колико видим, немамо поверења у те хартије од вредности. Држава мора да гарантује принос на тим хартијама,“ каже Бајатовић.
Све земље типа Чешке, Словачке па чак и Пољске у почетку су морале тако да раде. Држава мора да се појави као инвеститор у свим оним областима у којима не постоји приватни интерес.
„Ми сада имамо релативно високе камате, свесна тога је ова власт. Са ЕXПО ће бити завршен тај модел“.
Приватне инвестиције су досад биле, без обзира да ли су стране или домаће, на нивоу 18 посто БДП-а али то је само за раст до 4 посто, а нама је неопходан већи раст. Ја сам за државни интервенционизам. Држава интервенише и у Америци. Само што, рецимо, Ангела Меркел у своје време, кад јој падне потрошња, емитује потрошачке кредите да би куповали њихову робу. А ми не имамо довољно робе да би смо емитовали потрошачке кредите на тај начин.
Душан Бајатовић и Љубинка Милинчић у студију Спутњика
© Sputnik
Бајатовић се пита зашто и ми не уведемо правило да и у продавницама у страном власништву мора да буде 30 посто домаћих производа.
„Наш произвођач мора да плаћа полицу, и друге намете. Треба нам бржи развој. Рекао сам већ да се превише капитала извози из Србије. Што значи да овде неко екстра-профитира. Имамо ИТ сектор који добро напредује, али се своди само на изнајмљивање знања. А не и на, како бих то рекао, ту креативну компоненту коју би смо ми могли да имамо. Значи ми не треба правимо делове софтвера него да продајемо софтвер“.
За фиксни курс динара
Бајатовић сматра да курс динара треба да остане фиксни.
„Оправдање за флуктуирујући је да то подстиче извоз. Али ми имамо мало производа које можемо да извозимо. Фиксни курс је извесност за грађанина и за привредника у овом моменту.
„Оправдање за флуктуирујући је да то подстиче извоз. Али ми имамо мало производа које можемо да извозимо. Фиксни курс је извесност за грађанина и за привредника у овом моменту.
Ако би смо увели пораст курса, што хоће Шошкић са Студентске листе, то би аутоматски значило да ти људи не могу да врате кредите. То би значило смањење плата и пензије. Да ли то хоћемо? Не, наравно".
На питање, како спречити стране банке да извозе капитал наш саговорник каже да држава не треба да се појављује као играч на тржишту, већ као судија.
„Свугде држава има то право. То је суверенизам државе. И друга ствар, да бисмо остварили раст од 6 посто плус, приватне инвестиције морају да нарасту 25-26 процената. Мора да се уведе ред. И ту треба државни интервенционизам. Да би се направио ред на тржишту. Према томе, кључ онога што бих ја предложио јесте државни интервенционизам и реиндустриализација. Тиме ћемо пеглати и буџет, направити већу фискализацију и обезбедити пораст приватних инвестиција. Нико ко има приватне инвестиције неће инвестирати уколико не зна зашто инвестира уколико неко не подели ризик са њим. И то је суштина. Плус, треба нам суверенизам државе, да нам не намећу са стране економску, политичку и сваку другу вољу.
Није истина да је ЕУ највећи инвеститор
Потпредседник СПС, и директор Србијагаса сматра да је економија кључ сваког развоја, а енергетика често и пресудна. Он, егзактним подацима побија теорију да је ЕУ највећи инвеститор у Србији:
„Кажу, Европска унија нам је за 25 година дала 8,4 милијарде. Ако то поделите по дану то је 900 хиљада евра. И кажу да су то неповратна средства. Није тачно. То су паре које се дају за остварење њихових циљева. Суштински, њима се те паре враћају. Сад је руски гас за Србију 320 евра за 1000 кубних метара. Колико је на тржишту? Више од 800 евра. Ми само у разлици у цени сваки дан добијамо од Русије 3,5 милиона евра. Па како нам онда ту Русија није ништа помогла?
И друга ствар, Бајатовић наводи да Русија никада није испостављала политичке услове.
„Све паре које добијамо од Запада имају политичке услове. То је последица неолибералног модела који јесте пропао, али ми се чини да корпоративни капитализам који се намеће малим земљама представља проблем и за нас“.
Руског гаса за нас има – и јефтин је
А на питање зашто су уговори с Гаспромом краткорочни, Бајатовић одговара:
„Наш је интерес да то буду краткорочнији уговори, да могу обе стране да гарантују - једна да ће испоручити гас, друга да ће платити. А најважније је - да гаса има. А плус је и јефтин. То одговара и нама и страним инвеститорима“.
И наравно, каже Бајатовић, питање продаје НИС-а за Србију је веома важно:
„До сада сам био добар у прогнозама. Сада сматрам да ако буде неког брзог договора о миру, вероватно ће НИС остати у руском власништву. Чак мислим да су Руси спремни да део пакета продају српској страни ако то буде требало у неком ширем договору. Неће Русија оставити Србију ни без гаса, ни без деривата. То је сигурно“.
Бајатовић наглашава да нам је Русија највећи политички партнер, као и да национални интерес нема цену.
„Да није Русија ставила вето у Савету безбедности, нас би Енглези прогласили за геноцидну државу. А ни по пресуди Хашког трибунала није био геноцид у Сребреници.
Од почетка читаве ове приче и кризе Руси су рекли - Оно што је став Србије биће и став Русије!
Опширније горе у видео прилогу
