https://sputnikportal.rs/20261020/kukavicka-objava-rata-rusiji-i-kini-evropa-otvara-novi-front-na-arktiku-rusija-olivera-ikodinovic-1204709931.html
Кукавичка објава рата Русији и Кини: Европа отвара нови фронт на Арктику
Кукавичка објава рата Русији и Кини: Европа отвара нови фронт на Арктику
Sputnik Србија
Изјава Каје Калас, шефа европске дипломатије, о супротстављању Русији и Кини на Арктику представља, према оцени руског политиколога Јурија Кота, кукавичку... 20.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-20T22:22+0200
2026-10-20T22:22+0200
2026-10-20T22:22+0200
русија
русија
русија – политика
свет
свет – политика
арктик
каја калас
европска унија (еу)
запад
милитаризација
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112093/49/1120934917_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_d3a09c0cca4228fe973decbfd2fc2877.jpg
Каја Калас је такође изјавила да Запад мора да заустави тежње Русије и Кине ка арктичкој доминацији, истичући да би Европска унија у том циљу требало да сарађује са Канадом и САД. Поред тога, она сматра да ЕУ треба да тражи неограничен приступ Северном морском путу, стратешкој поморској рути дуж руске арктичке обале која представља најкраћу поморску везу између Европе и Азије.Коментаришући ове изјаве, Кот оцењује да Запад настоји да прошири контролу над Арктиком, упозоравајући да би такав приступ не може да отвори простор за сарадњу. Он је истакао да Русија има довољно снаге и капацитета да заштити своје стратешке интересе и Северни морски пут, који сматра руском логистичком магистралом.Кот оцењује да Европска унија има велике амбиције на Арктику, али да су њене стварне могућности ограничене.„Они имају жеље, али су им могућности прилично ограничене, јер да су заиста могли нешто да учине, одавно би нас колонизовали или затворили Северни морски пут. Али то им не полази за руком, јер немају довољно снаге за тако нешто. Русија, међутим, има више него довољно снаге да заштити сопствену логистику. Пред нама су још прилично озбиљне битке, али ћемо се заједно са Кином изборити. Што се тиче њихове жеље да у конфронтацију на Арктику укључе Канаду и Америку то је повезано са чињеницом да глобално загревање топи глечере, отвара нова подручја које су препуне природних богатстава. И наравно да би ЕУ да се убаци у то како би џабе, како су и навикли, за огледалца и перлице од тамошњег становништва узимали оно што је најскупље и најпрофитабилније. Неће моћи и то им треба рећи“, каже Кот.ЕУ има колонијалне амбиције на АрктикуЕксперт истиче да Русија има сопствене људске, технолошке и друге капацитете неопходне за самосталан развој арктичких подручја, али очекује да ће Запад наставити да отежава руске активности у региону, посебно имајући у виду најаве европских званичника о припремама за могући сукоб са Русијом до 2030. године.Кот поручује да Русија неће одустати од одбране својих интереса и упозорава да би евентуални сукоб са Москвом имао озбиљне последице по оне који би се на њега одлучили.Такође оцењује да је улога Европске уније на Арктику знатно мања у поређењу са Русијом, али да Брисел настоји да прошири своје присуство и утицај у региону.„Они имају један мали део своје територије који би могли да развијају, али то им није довољно. Већ су исцрпели сопствене ресурсе и сада се гуше јер њихова потрошња превазилази могућности. Зато желе да се прошире, али нису они први на свету који су то пожелели и кренули да остваре такве циљеве, нарочито када је реч о европској цивилизацији. У суштини, имамо посла са још једном манифестацијом Рајха, овог пута оличеног у Европској унији. То су апсолутно нацистичке изјаве и апсолутно нацистичке акције. Према томе, супротстављаћемо им се! Њихов утицај заиста није толико велики колико они желе да прикажу“, оценио је експерт.Русија је највећа арктичка држава, са најдужом арктичком обалом и значајним природним ресурсима у том региону. За разлику од Русије, Кина није арктичка држава, али се позиционира као „блиска арктичка земља“ која своје амбиције на Арктику настоји да оствари кроз сарадњу са Москвом, укључујући развој Северног морског пута и концепт „Поларног пута свиле“.Такође, попут Русије, Кина у својој арктичкој политици инсистира на сарадњи и поштовању међународног права.Кот сматра да је сарадња на Арктику могућа и да би била у интересу свих страна, истичући да Русија и Кина немају ништа против тога да европске земље користе Северни морски пут за транспорт робе. Он наглашава да би уместо политике експанзије и колонизације, ЕУ требало да се определи за сарадњу и равноправне односе.„Рећи ћу вам и више од тога - ни људи који данас живе у Европској унији не би имали ништа против, јер би то за њих било веома исплативо. Али, ако говоримо о актуелном руководству ЕУ, где су глобалисти практично свуда, у готово свим европским земљама, поставили своје марионете, како би преко њих манипулисали јавним мњењем, са тим људима нема договора. Ипак, процес се одвија. Људи, свеједно, све виде“, каже политиколог.Кот указује на политичке промене у Европи, издвајајући Алтернативу за Немачку (АфД) и Национално окупљање Марин ле Пен у Француској, које представља као снаге окренуте националним интересима. Он такође указује на унутрашње поделе у Великој Британији и обновљене захтеве за независност Шкотске, Велса и Северне Ирске, оцењујући да би промене у водећим европским земљама могле да доведу до тога да се остатак европског политичког поретка уруши као кула од карата.Истовремено истиче да Русија неће чекати промене у европској политици, већ ће наставити да ради на заштити својих интереса. Поручује да је сарадња са Европском унијом могућа уколико се она определи за нормалне партнерске односе, али да не може очекивати повлашћен положај, већ ће морати да учествује под истим условима као и остали.„А могуће је и да ће морати да прихвате нешто строже услове, јер ће, имајући у виду да су напали Русију, морати да плате репарације. Могуће је да ће неки будући заједнички пројекти и партнерски односи бити осмишљени тако да се кроз њих надокнаде те репарације Русији”, додао је експерт.Запад милитаризује АрктикКот не искључује могућност да милитаризација Арктика може довести до нове трке у наоружању у региону који има огроман значај за националну безбедност Русије, али истиче да за то нису довољни само технологије и политичка воља, већ су неопходни и значајни материјални ресурси којима се таква трка може финансирати и одржавати.У том контексту, Кот истиче да Запад наставља са милитаризацијом Арктика, настојећи да тамо распореди своје снаге и укључи технолошки напредне структуре, примењујући, како оцењује, приступ сличан оном у Украјини — ако не може да оствари своје циљеве, покушаће бар да створи проблеме Русији.„Ако не поједем, да бар пробам. Тако је и овде“, додао је Кот.Према његовој оцени, такви потези можда неће донети значајније резултате, али могу да „покваре расположење и створе додатне проблеме Русији“, што сматра једним од циљева западне стратегије.Кот прецизира да је стварање проблема, подизање тензија и потом коришћење такве ситуације за преговоре део западне тактике. Он поручује да Русија више неће пристајати на такав приступ и упозорава да ће, уколико Запад не буде разумео њене ставове, морати да се суочи са другачијим, оштријим одговором Москве.
https://sputnikportal.rs/20260831/lavrov-vojna-aktivnost-nato-a-na-arktiku-preti-katastrofalnim-posledicama-1202859328.html
арктик
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, свет, свет – политика, арктик, каја калас, европска унија (еу), запад, милитаризација, конфликт
русија, русија – политика, свет, свет – политика, арктик, каја калас, европска унија (еу), запад, милитаризација, конфликт
Кукавичка објава рата Русији и Кини: Европа отвара нови фронт на Арктику
Изјава Каје Калас, шефа европске дипломатије, о супротстављању Русији и Кини на Арктику представља, према оцени руског политиколога Јурија Кота, кукавичку објаву рата Москви и Пекингу и покушај Европске уније да прошири свој утицај на Арктику.
Каја Калас је такође изјавила да Запад мора да заустави тежње Русије и Кине ка арктичкој доминацији, истичући да би Европска унија у том циљу требало да сарађује са Канадом и САД. Поред тога, она сматра да ЕУ треба да тражи неограничен
приступ Северном морском путу, стратешкој поморској рути дуж руске арктичке обале која представља најкраћу поморску везу између Европе и Азије.
Коментаришући ове изјаве, Кот оцењује да Запад настоји да прошири контролу над Арктиком, упозоравајући да би такав приступ не може да отвори простор за сарадњу. Он је истакао да Русија има довољно снаге и капацитета да заштити своје стратешке интересе и Северни морски пут, који сматра руском логистичком магистралом.
„Северни морски пут је апсолутно руска магистрала, руска логистичка рута, с којом Европска унија нема никакве везе. Они могу само да покушавају да је користе, али уместо тога они нам поручују: ‘Ми ћемо вас колонизовати, нећемо дозволити да се развијате’. Тако би се, отприлике, могло схватити оно што поручују“, каже експерт.
Кот оцењује да Европска унија има велике амбиције на Арктику, али да су њене стварне могућности ограничене.
„Они имају жеље, али су им могућности прилично ограничене, јер да су заиста могли нешто да учине, одавно би нас колонизовали или затворили Северни морски пут. Али то им не полази за руком, јер немају довољно снаге за тако нешто. Русија, међутим, има више него довољно снаге да заштити сопствену логистику. Пред нама су још прилично озбиљне битке, али ћемо се заједно са Кином изборити. Што се тиче њихове жеље да у конфронтацију на Арктику укључе Канаду и Америку то је повезано са чињеницом да глобално загревање топи глечере, отвара нова подручја које су препуне природних богатстава. И наравно да би ЕУ да се убаци у то како би џабе, како су и навикли, за огледалца и перлице од тамошњег становништва узимали оно што је најскупље и најпрофитабилније. Неће моћи и то им треба рећи“, каже Кот.
ЕУ има колонијалне амбиције на Арктику
Експерт истиче да Русија има сопствене људске, технолошке и друге капацитете неопходне за самосталан развој арктичких подручја, али очекује да ће Запад наставити да отежава руске активности у региону, посебно имајући у виду најаве европских званичника о припремама за могући сукоб са Русијом до 2030. године.
Кот поручује да Русија неће одустати од одбране својих интереса и упозорава да би евентуални сукоб са Москвом имао озбиљне последице по оне који би се на њега одлучили.
Такође оцењује да је улога Европске уније на Арктику знатно мања у поређењу са Русијом, али да Брисел настоји да прошири своје присуство и утицај у региону.
„Они имају један мали део своје територије који би могли да развијају, али то им није довољно. Већ су исцрпели сопствене ресурсе и сада се гуше јер њихова потрошња превазилази могућности. Зато желе да се прошире, али нису они први на свету који су то пожелели и кренули да остваре такве циљеве, нарочито када је реч о европској цивилизацији. У суштини, имамо посла са још једном манифестацијом Рајха, овог пута оличеног у Европској унији. То су апсолутно нацистичке изјаве и апсолутно нацистичке акције. Према томе, супротстављаћемо им се! Њихов утицај заиста није толико велики колико они желе да прикажу“, оценио је експерт.
Русија је највећа арктичка држава, са најдужом арктичком обалом и значајним природним ресурсима у том региону. За разлику од Русије, Кина није арктичка држава, али се позиционира као „блиска арктичка земља“ која своје амбиције на Арктику настоји да оствари кроз сарадњу са Москвом, укључујући развој Северног морског пута и концепт „Поларног пута свиле“.
Такође, попут Русије, Кина у својој арктичкој политици инсистира на сарадњи и поштовању међународног права.
Кот сматра да је сарадња на Арктику могућа и да би била у интересу свих страна, истичући да Русија и Кина немају ништа против тога да европске земље користе Северни морски пут за транспорт робе. Он наглашава да би уместо политике експанзије и колонизације, ЕУ требало да се определи за сарадњу и равноправне односе.
„Рећи ћу вам и више од тога - ни људи који данас живе у Европској унији не би имали ништа против, јер би то за њих било веома исплативо. Али, ако говоримо о актуелном руководству ЕУ, где су глобалисти практично свуда, у готово свим европским земљама, поставили своје марионете, како би преко њих манипулисали јавним мњењем, са тим људима нема договора. Ипак, процес се одвија. Људи, свеједно, све виде“, каже политиколог.
Кот указује на политичке промене у Европи, издвајајући Алтернативу за Немачку (АфД) и Национално окупљање Марин ле Пен у Француској, које представља као снаге окренуте националним интересима. Он такође указује на унутрашње поделе у Великој Британији и обновљене захтеве за независност Шкотске, Велса и Северне Ирске, оцењујући да би промене у водећим европским земљама могле да доведу до тога да се остатак европског политичког поретка уруши као кула од карата.
Истовремено истиче да Русија неће чекати промене у европској политици,
већ ће наставити да ради на заштити својих интереса. Поручује да је сарадња са Европском унијом могућа уколико се она определи за нормалне партнерске односе, али да не може очекивати повлашћен положај, већ ће морати да учествује под истим условима као и остали.
„А могуће је и да ће морати да прихвате нешто строже услове, јер ће, имајући у виду да су напали Русију, морати да плате репарације. Могуће је да ће неки будући заједнички пројекти и партнерски односи бити осмишљени тако да се кроз њих надокнаде те репарације Русији”, додао је експерт.
Запад милитаризује Арктик
Кот не искључује могућност да милитаризација Арктика може довести до нове трке у наоружању у региону који има огроман значај за националну безбедност Русије, али истиче да за то нису довољни само технологије и политичка воља, већ су неопходни и значајни материјални ресурси којима се таква трка може финансирати и одржавати.
„Погледајте Европу - она нема ресурса. Приближава се зима, а они немају чиме да греју своје домове. О каквим ресурсима онда можемо да говоримо? Пре свега, реч је о гасу и нафти. Покушали су да нападну Иран преко Израела и Америке и шта се догодило? Ништа нису постигли. Напротив, сада вичу, кукају и запомажу: ‘Јао, готово је, све је пропало!’. Дакле, жеља да нешто предузму свакако постоји, aли да могу, да су заиста способни да нешто ураде, не би толико причали, већ би то већ одавно спроводили у дело. Они више причају него што раде, али ипак понешто и предузимају”, каже експерт.
У том контексту, Кот истиче да
Запад наставља са милитаризацијом Арктика, настојећи да тамо распореди своје снаге и укључи технолошки напредне структуре, примењујући, како оцењује, приступ сличан оном у Украјини — ако не може да оствари своје циљеве, покушаће бар да створи проблеме Русији.
„Ако не поједем, да бар пробам. Тако је и овде“, додао је Кот.
Према његовој оцени, такви потези можда неће донети значајније резултате, али могу да „покваре расположење и створе додатне проблеме Русији“, што сматра једним од циљева западне стратегије.
Кот прецизира да је стварање проблема, подизање тензија и потом коришћење такве ситуације за преговоре део западне тактике. Он поручује да Русија више неће пристајати на такав приступ и упозорава да ће, уколико Запад не буде разумео њене ставове, морати да се суочи са другачијим, оштријим одговором Москве.
