https://sputnikportal.rs/20261020/tajne-nepoznatih-dubina-bliski-susret-naucnika-sa-dzinovskom-meduzom-video-1204721534.html
Тајне непознатих дубина: Блиски сусрет научника са џиновском медузом /видео/
Тајне непознатих дубина: Блиски сусрет научника са џиновском медузом /видео/
Sputnik Србија
У опасном океанском окружењу мање животиње често траже заштиту уз веће и снажније врсте. Док се неке рибе скривају међу коралима или прате морске псе, једна је... 20.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-20T22:45+0200
2026-10-20T22:45+0200
2026-10-20T22:48+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/14/1204723913_0:0:1169:657_1920x0_80_0_0_7ca0e1125de2b53000a03a89934d07e9.jpg
Научници су на ту повезаност сумњали више од 50 година, а сада су је први пут забележили стотинама метара испод површине мора код Патагоније.Снимили медузу окружену јатом рибаТоком зарона даљински управљаном ронилицом (ROV) у водама уз обалу Аргентине истраживачи су снимили голему медузу како се креће кроз таму.Пратило ју је цело јато младих риба врсте Centrolophus niger, које су пливале тик испод њеног клобука и међу големим ловкама.Ловке јој могу нарасти до 10 метараДивовска фантом-медуза једна је од највећих медуза на свету. Њен клобук може достићи пречник већи од једног метра, а четири врпчасте ловке (пипци) могу нарасти и до 10 метара. Упркос големој величини, људи је изузетно ретко виђају.Први примерак прикупљен је 1899. године, а од тада је широм света забележено мање од 120 опажања, вероватно зато што живи у тешко доступним океанским дубинама.Ситуација се последњих година мења захваљујући модерним даљински управљаним ронилицама. Оне могу досегнути дубине које су људима тешко доступне и омогућавају истраживачима посматрање морских животиња у њиховом природном окружењу. Управо је то био циљ експедиције која се одвијала од децембра 2025. до јануара 2026. године.Тим са истраживачког брода Falkor (too) Института Шмит Оушн послао је ронилицу SuBastian у низ зарона дуж аргентинске обале. Тиме су добили „досад невиђен увид у бројне дубокоморске екосистеме“. Током експедиције откривено је и 28 врста за које се сумња да су досад биле непознате науци.Зашто се рибе скривају међу њеним ловкама?Сусрет са фантом-медузом догодио се на дубини од око 250 метара. Медуза дуга отприлике шест метара плутала је у полумраку, а око ње се кретало јато од 19 малих, плавосивих риба.Младе јединке врсте Centrolophus niger задржавале су се око ловака и улазиле под клобук медузе. Истраживачи сматрају да рибе вероватно користе медузу као покретно склониште од грабљиваца.Иако фантом-медузе немају снажан отров, њихова величина и дуге ловке вероватно представљају озбиљну препреку грабљивцима.Медуза би рибама могла служити и као извор хране. Једна од њих снимљена је како нешто узима с ловке, но истраживачи нису могли утврдити је ли крала уловљени плен, чистила паразите или се хранила ткивом медузе.Због тога се поставља питање имају ли обе врсте корист од таквог односа или рибе само искоришћавају великог домаћина.На потврду су чекали више од 50 годинаОво није први пут да су рибе виђене уз фантом-медузу. На северној полутки забележено је како се одрасле јединке друге врсте, Thalassobathia pelagica, скривају уз њу и хране се њеним паразитима. Такође, младе рибе Centrolophus niger већ су виђене уз медузу морска плућа (Rhizostoma pulmo) у плићим водама Јадрана.Претпоставка о повезаности са фантом-медузом појавила се још 1973. године, када су истраживачи обе врсте заједно пронашли у мрежама у северном Атлантику. Ипак, без изравног посматрања у природном станишту ту повезаност нису могли потврдити све до сада.Ново опажање сугерише да су односи међу врстама у океану можда прилагодљивији него што се раније мислило и да зависе од локалних услова. Уједно показује колико мало знамо о животу у морским дубинама и улогама појединих врста у екосистему.Истраживање је објављено у научном часопису Ecology.Погледајте:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика
Тајне непознатих дубина: Блиски сусрет научника са џиновском медузом /видео/
22:45 20.10.2026 (Освежено: 22:48 20.10.2026) У опасном океанском окружењу мање животиње често траже заштиту уз веће и снажније врсте. Док се неке рибе скривају међу коралима или прате морске псе, једна је врста снимљена уз једног од најзагонетнијих становника дубина – дивовску фантом-медузу (Stygiomedusa gigantea).
Научници су на ту повезаност сумњали више од 50 година, а сада су је први пут забележили стотинама метара испод површине мора код Патагоније.
Снимили медузу окружену јатом риба
Током зарона даљински управљаном ронилицом (ROV) у водама уз обалу Аргентине истраживачи су снимили голему медузу како се креће кроз таму.
Пратило ју је цело јато младих риба врсте Centrolophus niger, које су пливале тик испод њеног клобука и међу големим ловкама.
„Обе су врсте космополитски становници дубина о којима се мало зна и који се ретко виђају. Ово је прво документовано опажање њихове повезаности у дубоком океану“, навео је тим који предводи морска екологиња Марија Емилија Браво са Универзитета у Буенос Ајресу.
Ловке јој могу нарасти до 10 метара
Дивовска фантом-медуза једна је од највећих медуза на свету. Њен клобук може достићи пречник већи од једног метра, а четири врпчасте ловке (пипци) могу нарасти и до 10 метара. Упркос големој величини, људи је изузетно ретко виђају.
Први примерак прикупљен је 1899. године, а од тада је широм света забележено мање од 120 опажања, вероватно зато што живи у тешко доступним океанским дубинама.
Ситуација се последњих година мења захваљујући модерним даљински управљаним ронилицама. Оне могу досегнути дубине које су људима тешко доступне и омогућавају истраживачима посматрање морских животиња у њиховом природном окружењу. Управо је то био циљ експедиције која се одвијала од децембра 2025. до јануара 2026. године.
Тим са истраживачког брода Falkor (too) Института Шмит Оушн послао је ронилицу SuBastian у низ зарона дуж аргентинске обале. Тиме су добили „досад невиђен увид у бројне дубокоморске екосистеме“. Током експедиције откривено је и 28 врста за које се сумња да су досад биле непознате науци.
Зашто се рибе скривају међу њеним ловкама?
Сусрет са фантом-медузом догодио се на дубини од око 250 метара. Медуза дуга отприлике шест метара плутала је у полумраку, а око ње се кретало јато од 19 малих, плавосивих риба.
Младе јединке врсте Centrolophus niger задржавале су се око ловака и улазиле под клобук медузе. Истраживачи сматрају да рибе вероватно користе медузу као покретно склониште од грабљиваца.
Иако фантом-медузе немају снажан отров, њихова величина и дуге ловке вероватно представљају озбиљну препреку грабљивцима.
Медуза би рибама могла служити и као извор хране. Једна од њих снимљена је како нешто узима с ловке, но истраживачи нису могли утврдити је ли крала уловљени плен, чистила паразите или се хранила ткивом медузе.
Због тога се поставља питање имају ли обе врсте корист од таквог односа или рибе само искоришћавају великог домаћина.
На потврду су чекали више од 50 година
Ово није први пут да су рибе виђене уз фантом-медузу. На северној полутки забележено је како се одрасле јединке друге врсте, Thalassobathia pelagica, скривају уз њу и хране се њеним паразитима. Такође, младе рибе Centrolophus niger већ су виђене уз медузу морска плућа (Rhizostoma pulmo) у плићим водама Јадрана.
Претпоставка о повезаности са фантом-медузом појавила се још 1973. године, када су истраживачи обе врсте заједно пронашли у мрежама у северном Атлантику. Ипак, без изравног посматрања у природном станишту ту повезаност нису могли потврдити све до сада.
Ново опажање сугерише да су односи међу врстама у океану можда прилагодљивији него што се раније мислило и да зависе од локалних услова. Уједно показује колико мало знамо о животу у морским дубинама и улогама појединих врста у екосистему.
„Остаје нејасно пружа ли ова заједница рибама само уточиште или укључује и прехрамбене користи, но оваква опажања помажу у постављању нових хипотеза о скривеном животу дубокоморских врста“, закључили су истраживачи.
Истраживање је објављено у научном часопису Ecology.
