https://sputnikportal.rs/20261021/dan-secanja-na-srpske-zrtve-u-drugom-svetskom-ratu--85-godina-od-streljanja-u-sumaricama-1204742713.html
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 85 година од стрељања у Шумарицама
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 85 година од стрељања у Шумарицама
Sputnik Србија
У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Прошло је 85 година од стрељања у крагујевачким Шумарицама око 3.000... 21.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-21T08:44+0200
2026-10-21T08:44+0200
2026-10-21T10:15+0200
друштво
друштво
србија – друштво
крагујевац
шумарице
други светски рат
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/15/1204751012_0:151:1600:1051_1920x0_80_0_0_b868ceae70a833da08606b8a8cb29b66.jpg
Министар у техничком мандату у Влади Србије Ненад Поповић присуствовао је данас литургији у Цркви Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама поводом обележавања Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату и одавања почасти невино страдалим грађанима, ђацима и професорима, које су немачки окупатори стрељали октобра 1941. године у Крагујевцу.Литургију је служио епископ шумадијски Јован са свештенством Епархије шумадијске.Поповић је навео да су пре 85 година немачки нацистички окупатори у Шумарицама стрељали хиљаде недужних Срба, међу којима и децу, која су из школских клупа, заједно са својим професорима, одведена пред стрељачке стројеве.''Њихови животи, испуњени сновима о љубави и будућности, сурово су прекинути, а њихова угашена младост и недосањани снови остали су вечна рана на души српског народа'', истакао је Поповић.Према његовим речима, под злогласном наредбом ''сто Срба за једног убијеног немачког војника'', нацистички окупатори претворили су Крагујевац у стратиште српског народа, хапсећи људе на улицама, у школама, кафанама и домовима и одводећи их пред стрељачке стројеве.''Стрељали су очеве и синове, ђаке и професоре, остављајући за собом хиљаде породица завијених у црно. Иза сваког стрељаног детета остала је мајка која га је узалуд чекала, а иза многих породица заувек угашена лоза. Данас, на овом месту страдања, са дубоким болом и молитвом пред Господом, одајемо почаст крагујевачким новомученицима. Њихова невина крв заувек је натопила шумаричку земљу, а њихова мученичка жртва сведочи о страдању и огромној цени коју је српски народ платио за свој опстанак и слободу'', навео је Поповић.Нагласио је да српски народ никада неће заборавити зло и страдање које су му нанели злочиначка нацистичка Немачка и њени савезници који су, како је додао, покушали да затру све што је српско, да униште српске светиње, избришу историјско памћење и сломе слободарски дух српског народа, али у томе нису успели."Српски народ је преживео, победио и сачувао своју слободу, национално достојанство и несаломљиви слободарски дух'', навео је Поповић.Додао је да поједини народи у Европи данас настоје да изврше ревизију историје и да жртве представе као џелате, а џелате као жртве.Нагласио је да ће крагујевачке Шумарице заувек остати симбол мученичког страдања српског народа и вечна опомена човечанству о свирепости нацистичких злочина.''Док је Србије и српског народа, живеће сећање на нашу стрељану децу, њихове професоре и све невине жртве нацистичког терора'', истакао је Поповић.У Шумарицама ће данас бити и молебан крагујевачким новомученицима, као и централна државна комеморативна свечаност, у оквиру које ће бити одржан традиционални ''Велики школски час''.Масовно стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године - један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије.Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.У јесен ‘41. године у Србији било је више масовних злочина и одмазда над недужним становништвом. Ипак, масовно стрељање у Крагујевцу постало је симбол свих тих страдања: начином на који је злочин извршен, чињеницом да је стрељано око три стотине ђака и наставника, као и да се за злочин одмах знало.На крају и однос друштва према овој трагедији после рата, све до данашњих дана, допринео је том симболичном издвајању у колективном сећању и идентитету нашег народа.Крвава бајкаСпомен парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", као и песма Десанке Максимовић "Крвава бајка" чувају сећање на стрељане грађане.У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце - капе, ђачке књижице, ордени, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани.Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану децу и грађане, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.Сто за једногСтрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.Обмазду су Немци отпочели већ у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стрељано 416 мештана. Ипак, 416 мештана није било ни близу квоте коју су Немци тада прописали: "100 за једног".Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра стрељају.Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама...Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, Немци су се послужили триком да је све због замене личних карата.Ухапшене људе су затворили у касарну "Танаско Рајић", и одатле их одвели на стрељање 21. октобра.За три дана је стрељано око 3000 људи, а међу њима и много деце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.Крагујевачка трагедија је, како историчари наводе, била позната у Другом светском рату одмах пошто се десила и постала симбол страдања деце и цивила у ондашњој Југославији и Србији у Другом светском рату.Погледајте и:
крагујевац
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, крагујевац, шумарице, други светски рат
друштво, србија – друштво, крагујевац, шумарице, други светски рат
Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату – 85 година од стрељања у Шумарицама
08:44 21.10.2026 (Освежено: 10:15 21.10.2026) У Србији се 21. октобар обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. Прошло је 85 година од стрељања у крагујевачким Шумарицама око 3.000 недужних грађана, међу којима је било и око три стотине ђака и наставника.
Министар у техничком мандату у Влади Србије Ненад Поповић присуствовао је данас литургији у Цркви Светих новомученика крагујевачких у Шумарицама поводом обележавања Дана сећања на српске жртве у Другом светском рату и одавања почасти невино страдалим грађанима, ђацима и професорима, које су немачки окупатори стрељали октобра 1941. године у Крагујевцу.
Литургију је служио епископ шумадијски Јован са свештенством Епархије шумадијске.
Поповић је навео да су пре 85 година немачки нацистички окупатори у Шумарицама стрељали хиљаде недужних Срба, међу којима и децу, која су из школских клупа, заједно са својим професорима, одведена пред стрељачке стројеве.
''Њихови животи, испуњени сновима о љубави и будућности, сурово су прекинути, а њихова угашена младост и недосањани снови остали су вечна рана на души српског народа'', истакао је Поповић.
Према његовим речима, под злогласном наредбом ''сто Срба за једног убијеног немачког војника'', нацистички окупатори претворили су Крагујевац у стратиште српског народа, хапсећи људе на улицама, у школама, кафанама и домовима и одводећи их пред стрељачке стројеве.
''Стрељали су очеве и синове, ђаке и професоре, остављајући за собом хиљаде породица завијених у црно. Иза сваког стрељаног детета остала је мајка која га је узалуд чекала, а иза многих породица заувек угашена лоза. Данас, на овом месту страдања, са дубоким болом и молитвом пред Господом, одајемо почаст крагујевачким новомученицима. Њихова невина крв заувек је натопила шумаричку земљу, а њихова мученичка жртва сведочи о страдању и огромној цени коју је српски народ платио за свој опстанак и слободу'', навео је Поповић.
Нагласио је да српски народ никада неће заборавити зло и страдање које су му нанели злочиначка нацистичка Немачка и њени савезници који су, како је додао, покушали да затру све што је српско, да униште српске светиње, избришу историјско памћење и сломе слободарски дух српског народа, али у томе нису успели.
"Српски народ је преживео, победио и сачувао своју слободу, национално достојанство и несаломљиви слободарски дух'', навео је Поповић.
Додао је да поједини народи у Европи данас настоје да изврше ревизију историје и да жртве представе као џелате, а џелате као жртве.
''Наша је дужност да истину чувамо и преносимо будућим генерацијама. Не смемо дозволити да се заборави ко су били ослободиоци, а ко окупатори, ко је бранио слободу, а ко је сејао смрт и разарање'', навео је Поповић.
Нагласио је да ће крагујевачке Шумарице заувек остати симбол мученичког страдања српског народа и вечна опомена човечанству о свирепости нацистичких злочина.
''Док је Србије и српског народа, живеће сећање на нашу стрељану децу, њихове професоре и све невине жртве нацистичког терора'', истакао је Поповић.
У Шумарицама ће данас бити и молебан крагујевачким новомученицима, као и централна државна комеморативна свечаност, у оквиру које ће бити одржан традиционални ''Велики школски час''.
Масовно стрељање у Крагујевцу 21. октобра 1941. године - један је од највећих ратних злочина немачке војске у Другом светском рату на територији бивше Југославије.
Тог дана су немачке окупационе снаге у Крагујевцу стрељале око 3.000 недужних цивила, међу којима и око 300 ђака и наставника тадашње Мушке гимназије.
У јесен ‘41. године у Србији било је више масовних злочина и одмазда над недужним становништвом. Ипак, масовно стрељање у Крагујевцу постало је симбол свих тих страдања: начином на који је злочин извршен, чињеницом да је стрељано око три стотине ђака и наставника, као и да се за злочин одмах знало.
На крају и однос друштва према овој трагедији после рата, све до данашњих дана, допринео је том симболичном издвајању у колективном сећању и идентитету нашег народа.
Спомен парк "Крагујевачки октобар", у оквиру ког је и музеј "21. октобар", као и песма Десанке Максимовић "Крвава бајка" чувају сећање на стрељане грађане.
У Музеју "21. октобар" су, између осталог, изложене личне ствари страдале деце - капе, ђачке књижице, ордени, документа, све оно што су имали код себе када су стрељани.
Прво окупљање породица и родбине настрадалих у Шумарицама одржано је 1944. године.
Спомен-парк "Крагујевачки октобар" основан је 1953. године са жељом да очува успомену на стрељану децу и грађане, да негује културу сећања и шири идеју мира и толеранције кроз разноврсне меморијалне и уметничке манифестације и активности.
Велики школски час крај споменика стрељаних ђака и професора одржава се од 1971. године.
Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Обмазду су Немци отпочели већ у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, према историјским изворима стрељано 416 мештана. Ипак, 416 мештана није било ни близу квоте коју су Немци тада прописали: "100 за једног".
Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. октобра стрељају.
Хапсили су Крагујевчане по улицама, кафанама, школама...
Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, Немци су се послужили триком да је све због замене личних карата.
Ухапшене људе су затворили у касарну "Танаско Рајић", и одатле их одвели на стрељање 21. октобра.
За три дана је стрељано око 3000 људи, а међу њима и много деце и то не само у Крагујевцу него и у Јадру и Краљеву.
Крагујевачка трагедија је, како историчари наводе, била позната у Другом светском рату одмах пошто се десила и постала симбол страдања деце и цивила у ондашњој Југославији и Србији у Другом светском рату.
