https://sputnikportal.rs/20261021/jokica-ne-mogu-da-razumeju-ni-na-terenu-ni-van-njega-sport-kosarka-1204107162.html
Јокића не могу да разумеју ни на терену, ни ван њега
Јокића не могу да разумеју ни на терену, ни ван њега
Sputnik Србија
Никола Јокић годинама представља кошаркашку загонетку за Американце. На терену покушавају да схвате како човек који не изгледа као прототип НБА суперзвезде... 21.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-21T22:37+0200
2026-10-21T22:37+0200
2026-10-21T22:37+0200
спорт
спорт
кошарка
никола јокић
нба
евролига (кошарка)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/19/1175325290_0:0:3073:1730_1920x0_80_0_0_cfcc12c9c863c94419a8bd5e8162be60.jpg
Јер реакције Ника Јанга, Демаркуса Казинса и Гилберта Аренаса на Јокићеву причу о европској кошарци звуче као одговор на нешто што Србин уопште није рекао.Јокић је пре неколико месеци био више него јасан:„НБА је убедљиво најбоља лига на свету, са најбољим играчима.“Тешко је замислити реченицу која оставља мање простора за различита тумачења.А касније је најбољи кошаркаш данашњице додао нешто друго – да најбоља лига на свету није истовремено и једини могући модел кошарке.Говорио је о европском односу према резултату, притиску који окружује клубове, мањем значају индивидуалне статистике и култури у којој победа често стоји испред личног учинка.„Исто је у Европи и у репрезентацији – тамо је најважније победити утакмицу. Знамо да у овој лиги одређени играчи, одређени људи, морају да узму своје шутеве, морају да постигну своје поене, статистику и слично“, објаснио је Јокић.Ни речи о томе да је Евролига боља.Ни речи о томе да су европски кошаркаши квалитетнији.Ни речи о томе да Партизан или Црвена звезда могу да победе НБА шампиона.Напротив, рекао је управо супротно – најбољи играчи света налазе се у НБА.Али је пожелео да ти исти играчи проведу шест месеци у Европи како би осетили нешто што им амерички систем не може у потпуности дочарати.За пример је узео окружење које добро познаје.„Играћеш у среду против Олимпијакоса у Грчкој, па онда код куће против Црвене звезде или Партизана. Ако имаш три пораза узастопно, тамо је то велики проблем. Људи то схватају озбиљно. Много им значи понос.“И ту је, изгледа, настао проблем.Јокић је говорио о притиску, Американци су чули квалитет.Говорио је о тиму, они су чули омаловажавање НБА.Говорио је о другачијој кошаркашкој култури, они су почели да набрајају олимпијска злата.Ник Јанг је чак оценио да је Јокић био „непристојан“.„Да изађеш у јавност, а онда све оно што су ти пружили – сву подршку, све МВП награде које су ти дали, сав тај хајп – једноставно нам бациш у лице“, рекао је Јанг.Ова реченица можда више говори о начину на који део америчке јавности посматра Јокића него о самом Јокићу.МВП награде му, наиме, нису „дали“ Американци као знак гостопримства.Јокић их је освојио.Нису поклон, услуга нити награда за лојалност америчкој кошарци. Добио их је зато што је годинама био бољи од конкуренције у њиховој лиги.Управо ту цела прича добија посебну иронију.Американци годинама покушавају да пронађу кошаркашки одговор на Јокића. Не скаче највише, не трчи најбрже, нема тело какво је деценијама представљано као идеал НБА суперзвезде – а ипак им контролише игру.Одбране знају шта ће да уради, па га не заустављају.Знају да ће додати, али не знају коме.Знају да ће успорити игру, али он одреди њен ритам.Покушавају да му одузму додавање – он постигне поене. Покушају да му затворе кош – он разигра цео тим.Нису га до краја разумели на паркету, а сада изгледа да га не разумеју ни када говори.Демаркус Казинс је на Јокићеву причу о европском притиску одговорио америчким олимпијским златима.„Све док та златна медаља не оде у неку другу земљу и то узастопно, не желим више ништа да слушам.“А онда је, практично несвесно, потврдио Јокићеву поенту.„Када је поменуо репрезентацију, тамо никога није брига за статистику. Ни репрезентацију САД није било брига. Освојили смо злато.“Управо то је Јокић рекао.У репрезентацији није битно ко је узео колико шутева и ко је завршио са колико поена. Најважније је победити.Казинс се, дакле, жестоко успротивио Јокићу – тако што је поновио његов аргумент.Гилберт Аренас је отишао још даље и читаву тему свео на тезу да играчи који немају место у НБА одлазе у Европу и тамо постају звезде.Само што ни то нема везе са оним о чему је Јокић говорио.Јокић није предлагао НБА играчима шест месеци у Европи да би утврдили јесу ли довољно добри.Желео би да виде како изгледа кошарка у којој после евролигашког гостовања у Грчкој не следи предах, већ Партизан или Звезда пред публиком којој резултат клуба представља далеко више од једне ставке у сезони од 82 утакмице.То је искуство, а не ранг-листа квалитета.И ту лежи суштина неспоразума.Јокић већ годинама Америци показује да кошарка не мора да изгледа онако како су навикли да би била доминантна. Сада им је рекао да ни њихова кошарка, иако најквалитетнија на свету, није једина од које нешто може да се научи.Изгледа да је управо та друга порука била тежа за прихватање.Зато је цела полемика готово симболична за Јокићеву каријеру у Америци.На терену годинама покушавају да схвате како их побеђује. Ван терена сада покушавају да схвате шта је хтео да каже.У оба случаја, можда превише компликују.На паркету Јокић тражи најбоље решење за победу.А ван њега је рекао нешто подједнако једноставно:НБА је најбоља лига на свету. Европа је другачија. И чак најбољи на свету могу нешто да науче ако ту разлику искусе.Све остало су му други дописали.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/19/1175325290_161:0:2890:2047_1920x0_80_0_0_2a1f9194e76c249b96dfaa6466f8a46b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка, никола јокић, нба, евролига (кошарка)
спорт, кошарка, никола јокић, нба, евролига (кошарка)
Јокића не могу да разумеју ни на терену, ни ван њега
Никола Јокић годинама представља кошаркашку загонетку за Американце. На терену покушавају да схвате како човек који не изгледа као прототип НБА суперзвезде тако лако контролише утакмице, руши одбране и доминира најјачом лигом света. Сада се испоставило да проблема са разумевањем Јокића имају и када лопта није у његовим рукама.
Јер реакције Ника Јанга, Демаркуса Казинса и Гилберта Аренаса на Јокићеву причу о европској кошарци звуче као одговор на нешто што Србин уопште није рекао.
Јокић је пре неколико месеци био више него јасан:
„НБА је убедљиво најбоља лига на свету, са најбољим играчима.“
Тешко је замислити реченицу која оставља мање простора за различита тумачења.
А касније је најбољи кошаркаш данашњице додао нешто друго – да најбоља лига на свету није истовремено и једини могући модел кошарке.
Говорио је о европском односу према резултату, притиску који окружује клубове, мањем значају индивидуалне статистике и култури у којој победа често стоји испред личног учинка.
„Исто је у Европи и у репрезентацији – тамо је најважније победити утакмицу. Знамо да у овој лиги одређени играчи, одређени људи, морају да узму своје шутеве, морају да постигну своје поене, статистику и слично“, објаснио је Јокић.
Ни речи о томе да је Евролига боља.
Ни речи о томе да су европски кошаркаши квалитетнији.
Ни речи о томе да Партизан или Црвена звезда могу да победе НБА шампиона.
Напротив, рекао је управо супротно – најбољи играчи света налазе се у НБА.
Али је пожелео да ти исти играчи проведу шест месеци у Европи како би осетили нешто што им амерички систем не може у потпуности дочарати.
За пример је узео окружење које добро познаје.
„Играћеш у среду против Олимпијакоса у Грчкој, па онда код куће против Црвене звезде или Партизана. Ако имаш три пораза узастопно, тамо је то велики проблем. Људи то схватају озбиљно. Много им значи понос.“
И ту је, изгледа, настао проблем.
Јокић је говорио о притиску, Американци су чули квалитет.
Говорио је о тиму, они су чули омаловажавање НБА.
Говорио је о другачијој кошаркашкој култури, они су почели да набрајају олимпијска злата.
Ник Јанг је чак оценио да је Јокић био „непристојан“.
„Да изађеш у јавност, а онда све оно што су ти пружили – сву подршку, све МВП награде које су ти дали, сав тај хајп – једноставно нам бациш у лице“, рекао је Јанг.
Ова реченица можда више говори о начину на који део америчке јавности посматра Јокића него о самом Јокићу.
МВП награде му, наиме, нису „дали“ Американци као знак гостопримства.
Нису поклон, услуга нити награда за лојалност америчкој кошарци. Добио их је зато што је годинама био бољи од конкуренције у њиховој лиги.
Управо ту цела прича добија посебну иронију.
Американци годинама покушавају да пронађу кошаркашки одговор на Јокића. Не скаче највише, не трчи најбрже, нема тело какво је деценијама представљано као идеал НБА суперзвезде – а ипак им контролише игру.
Одбране знају шта ће да уради, па га не заустављају.
Знају да ће додати, али не знају коме.
Знају да ће успорити игру, али он одреди њен ритам.
Покушавају да му одузму додавање – он постигне поене. Покушају да му затворе кош – он разигра цео тим.
Нису га до краја разумели на паркету, а сада изгледа да га не разумеју ни када говори.
Демаркус Казинс је на Јокићеву причу о европском притиску одговорио америчким олимпијским златима.
„Све док та златна медаља не оде у неку другу земљу и то узастопно, не желим више ништа да слушам.“
А онда је, практично несвесно, потврдио Јокићеву поенту.
„Када је поменуо репрезентацију, тамо никога није брига за статистику. Ни репрезентацију САД није било брига. Освојили смо злато.“
Управо то је Јокић рекао.
У репрезентацији није битно ко је узео колико шутева и ко је завршио са колико поена. Најважније је победити.
Казинс се, дакле, жестоко успротивио Јокићу – тако што је поновио његов аргумент.
Гилберт Аренас је отишао још даље и читаву тему свео на тезу да играчи који немају место у НБА одлазе у Европу и тамо постају звезде.
Само што ни то нема везе са оним о чему је Јокић говорио.
Јокић није предлагао НБА играчима шест месеци у Европи да би утврдили јесу ли довољно добри.
Желео би да виде како изгледа кошарка у којој после евролигашког гостовања у Грчкој не следи предах, већ Партизан или Звезда пред публиком којој резултат клуба представља далеко више од једне ставке у сезони од 82 утакмице.
То је искуство, а не ранг-листа квалитета.
И ту лежи суштина неспоразума.
Јокић већ годинама Америци показује да кошарка не мора да изгледа онако како су навикли да би била доминантна. Сада им је рекао да ни њихова кошарка, иако најквалитетнија на свету, није једина од које нешто може да се научи.
Изгледа да је управо та друга порука била тежа за прихватање.
Зато је цела полемика готово симболична за Јокићеву каријеру у Америци.
На терену годинама покушавају да схвате како их побеђује. Ван терена сада покушавају да схвате шта је хтео да каже.
У оба случаја, можда превише компликују.
На паркету Јокић тражи најбоље решење за победу.
А ван њега је рекао нешто подједнако једноставно:
НБА је најбоља лига на свету. Европа је другачија. И чак најбољи на свету могу нешто да науче ако ту разлику искусе.
Све остало су му други дописали.