https://sputnikportal.rs/20261021/naucnici-pronasli-tragove-koji-bi-mogli-da-otkriju-tajnu-razmnozavanja-dinosaurusa-1204749603.html
Научници пронашли трагове који би могли да открију тајну размножавања диносауруса
Научници пронашли трагове који би могли да открију тајну размножавања диносауруса
Sputnik Србија
Научници и даље покушавају да утврде како су се диносауруси парили и размножавали, а фосилни остаци, трагови у стенама и повреде на костима пружају нове... 21.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-21T23:00+0200
2026-10-21T23:00+0200
2026-10-21T23:00+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
палеонтологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/15/1204749768_0:448:2048:1600_1920x0_80_0_0_b925a9ef1b40ab12a7f77951625b8da6.png
Познато је да су диносауруси полагали јаја из којих се излегао њихов подмладак, али детаљи самог процеса парења и даље представљају велику научну непознаницу. Главни проблем је то што кости и зуби могу да се очувају милионима година, док се мека ткива готово никада не фосилизују.Један од ретких изузетака пронађен је код пситакосауруса, диносауруса величине лабрадора, старог око 120 милиона година. Код овог фосила очуван је спољашњи део клоаке, телесног отвора који код многих животиња служи за излучивање и размножавање.Палеонтолог Јакоб Винтер са Универзитета у Бристолу истакао је да је то једини познати фосил диносауруса код којег је очувана ова регија. Истраживачи су приметили и карактеристичну пигментацију, која је можда имала улогу у привлачењу партнера, док се као могућност разматра и постојање мирисних жлезда.Трагови могућих ритуала удварања пронађени су и на више палеонтолошких налазишта, где су откривене површине са траговима гребања по тлу. Научници сматрају да би они могли да представљају остатке понашања којим су диносауруси привлачили партнере, слично ритуалима који постоје код данашњих птица, њихових најближих живих сродника.Додатне трагове пружа истраживање хадросауруса, групе биљоједа познате и као диносауруси пачјег кљуна. Међународни тим научника проучавао је око 550 повређених коштаних наставака на репним пршљеновима ових животиња.Компјутерски модели показали су да су повреде највероватније настале услед притиска усмереног укосо одозго. Будући да су зарасле преломе углавном имале одрасле јединке, истраживачи сматрају да је могуће да су настали током парења.Симоне Конти, један од аутора студије објављене у научном часопису „Спектрум“, навео је да је истраживачки тим разматрао различита могућа објашњења, али да се хипотеза о повредама насталим током парења најбоље уклопила у добијене резултате.Ипак, научници наглашавају да ова претпоставка још није коначно потврђена. Ако се покаже тачном, повреде на репним пршљеновима могле би да помогну и у утврђивању пола појединих диносауруса, што је на основу фосилних остатака иначе могуће само у ретким случајевима.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, палеонтологија
наука и технологија, друштво, палеонтологија
Научници пронашли трагове који би могли да открију тајну размножавања диносауруса
Научници и даље покушавају да утврде како су се диносауруси парили и размножавали, а фосилни остаци, трагови у стенама и повреде на костима пружају нове назнаке о њиховом репродуктивном понашању.
Познато је да су диносауруси полагали јаја из којих се излегао њихов подмладак, али детаљи самог процеса парења и даље представљају велику научну непознаницу. Главни проблем је то што кости и зуби могу да се очувају милионима година, док се мека ткива готово никада не фосилизују.
Један од ретких изузетака пронађен је код пситакосауруса, диносауруса величине лабрадора, старог око 120 милиона година. Код овог фосила очуван је спољашњи део клоаке, телесног отвора који код многих животиња служи за излучивање и размножавање.
Палеонтолог Јакоб Винтер са Универзитета у Бристолу истакао је да је то једини познати фосил диносауруса код којег је очувана ова регија. Истраживачи су приметили и карактеристичну пигментацију, која је можда имала улогу у привлачењу партнера, док се као могућност разматра и постојање мирисних жлезда.
Трагови могућих ритуала удварања пронађени су и на више палеонтолошких налазишта, где су откривене површине са траговима гребања по тлу. Научници сматрају да би они могли да представљају остатке понашања којим су диносауруси привлачили партнере, слично ритуалима који постоје код данашњих птица, њихових најближих живих сродника.
Додатне трагове пружа истраживање хадросауруса, групе биљоједа познате и као диносауруси пачјег кљуна. Међународни тим научника проучавао је око 550 повређених коштаних наставака на репним пршљеновима ових животиња.
Компјутерски модели показали су да су повреде највероватније настале услед притиска усмереног укосо одозго. Будући да су зарасле преломе углавном имале одрасле јединке, истраживачи сматрају да је могуће да су настали током парења.
Симоне Конти, један од аутора студије објављене у научном часопису „Спектрум“, навео је да је истраживачки тим разматрао различита могућа објашњења, али да се хипотеза о повредама насталим током парења најбоље уклопила у добијене резултате.
Ипак, научници наглашавају да ова претпоставка још није коначно потврђена. Ако се покаже тачном, повреде на репним пршљеновима могле би да помогну и у утврђивању пола појединих диносауруса, што је на основу фосилних остатака иначе могуће само у ретким случајевима.
