https://sputnikportal.rs/20261021/zelenski-treba-da-dodje-u-moskvu-i-potpise-kapitulaciju-rusija-olivera-ikodinovic-1204756913.html
Зеленски треба да дође у Москву и потпише капитулацију
Зеленски треба да дође у Москву и потпише капитулацију
Sputnik Србија
Састанак Владимира Зеленског са представницима САД, Норвешке и Финске не представља корак ка миру, оцењује руски политиколог Јуриј Светов, указујући да се, док... 21.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-21T18:02+0200
2026-10-21T18:02+0200
2026-10-21T18:02+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
специјална војна операција у украјини – вести
свет
сад
украјина
стивен виткоф
владимир зеленски
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/15/1204768085_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ec73ced5a9dd6f361b037424bd181257.jpg
Састанак украјинског лидера са специјалним изаслаником америчког председника Стивом Виткофом у Ослу, уз учешће норвешког премијера Јонаса Гара Стереа и финског председника Александра Стуба, одржан је у тренутку све израженијих несугласица између Зеленског и Доналда Трампа око услова за окончање рата у Украјини.После разговора у Ослу са Зеленским и европским званичницима, специјални изасланик америчког председника Стив Виткоф наставља дипломатске активности у Русији, где је планиран његов сусрет са Владимиром Путином, у настојању да се приближе ставови о окончању рата у Украјини.„Зато је Виткоф сада допутовао у Санкт Петербург Мислим да ће се тај састанак завршити онако како смо већ говорили, пре свега да Зеленски треба да дође у Москву ако жели да се састане са Путином, и друго - треба размислити о чему уопште разговарати. Другим речима, по нашем мишљењу, он треба да дође и потпише капитулацију. Он то не жели да уради“, оцењује експерт.Светов наводи да Европа разматра два могућа сценарија за окончање рата у Украјини. Први подразумева замрзавање сукоба дуж постојеће линије фронта, уз гаранције да Украјина неће постати чланица НАТО-а, док би према другом Кијев препустио Русији цео Донбас, а заузврат добио могућност уласка у Алијансу.„Дакле, или се Украјина одриче Донбаса, а затим улази у НАТО, или се не одриче Донбаса, па јој се у том случају дају неке друге безбедносне гаранције. Дакле, поново се уопште не говори о томе да треба узети у обзир став Русије. Играју неке друге игре“, каже Светов.Гаранције по узору на члан 5 НАТО-аСветов оцењује да Украјина није спремна на конкретне уступке ради окончања рата, већ да Кијев и његови западни савезници настављају да постављају услове Русији. Према његовим речима, такав приступ води у ћорсокак, јер се од Русије очекују конкретни потези, док су уступци украјинске стране и даље неизвесни.„Трамп то у одређеној мери и сам признаје када каже да Зеленски мора да прихвати постојеће реалности. Да је Зеленски пре две године пристао на оно што му је Путин предлагао имао би далеко мање губитке. Али, он на то не пристаје. Зато од овог састанка у Ослу не очекујем никакве резултате“, истиче Светов.На питање о предлозима које је Зеленски изнео током састанка, Светов је оценио да он није понудио ништа ново, већ је поновио раније ставове.Зеленски је изјавио да су током разговора са специјалним изаслаником америчког председника Стивом Виткофом у Ослу разматрани предлози за различите формате прекида ватре, безбедносне гаранције за Украјину и питања територија. Рекао да је Украјина спремна за преговоре и да је важно показати знаке деескалације.Зеленски је рекао да су са америчком страном разматране безбедносне гаранције по узору на члан 5 НАТО-а о колективној одбрани, као и могућност такозваног модела „члан 5 лајт“. Према његовим речима, документ са различитим предлозима безбедносних гаранција Виткоф би требало да преда руској страни, а одговор се очекује у року од једног дана.Говорећи о територијалним питањима, Зеленски је нагласио да се о њима мора разговарати на највишем нивоу. Поновио је да је спреман за трилатерални састанак са руским и америчким председником, истичући да се ниједно питање које се тиче Украјине не може решавати без њеног учешћа.Светов, међутим, оштро доводи у питање могуће безбедносне гаранције за Украјину по узору на члан 5 НАТО-а, истичући да се западни преговарачи усредсређују искључиво на заштиту Кијева, док руски безбедносни интереси остају у другом плану.„Питање је зашто се све време говори о безбедносним гаранцијама за Украјину, а шта је са безбедносним гаранцијама за Русију? Како ће оне бити обезбеђене?! Из тога произлази да безбедност Русије можемо да осигурамо искључиво сами. Те гаранције видимо у томе да Украјина неће постати чланица НАТО-а и да се европске оружане снаге ни на који начин неће мешати у ситуацију у Украјини“, нагласио је Светов.Путин, Трамп и Си пред тешким разговоримаСветов оцењује да састанак у Ослу није представљао корак ка миру, а „да ли нас је удаљио од мира или не, тек ће се видети“. Као показатељ да мир није близу, навео је да се и даље разматра европска војна помоћ Кијеву.Говорећи о даљем развоју догађаја, Светов издваја три кључне тачке које би могле да утичу на наредну фазу дипломатских активности - исход разговора Владимира Путина са америчким изаслаником Стивом Виткофом, изборе у САД заказане за 3. новембар и могући трилатерални састанак у Кини 18. и 19. новембра. Према његовој оцени, управо ће ти догађаји показати у ком правцу ће се даље развијати преговори о окончању рата у Украјини.Говорећи о могућем трилатералном састанку у Кини, Светов је навео да се ставови учесника разликују у погледу тема о којима би требало разговарати.„Ми смо предложили да се разговара о Украјини и међусобној сарадњи. Кинези кажу да треба разговарати о избегавању царина и санкција, a Трамп каже: ‘Хајде да разговарамо о томе како да смањимо количину нуклеарног наоружања'. Ми одговарамо да та тема није на дневном реду. Кинези кажу да немају толико нуклеарног оружја да би га смањивали. Зато ћемо за сада сачекати и видети шта ће се догодити. Можда ће већ само одржавање састанка бити значајно, али тешко да ће он донети неке конкретне резултате. Они који ово називају ‘Јалта 2’ дубоко греше“, закључио је Светов.
https://sputnikportal.rs/20261021/kremlj-rusiji-potreban-trajan-mir-u-ukrajini-a-ne-primirje--stav-moskve-ostaje-nepromenjen-1204744285.html
сад
украјина
норвешка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, сад, украјина, стивен виткоф, владимир зеленски, норвешка, финска, мировни преговори, владимир путин
русија, русија – политика, анализе и мишљења, специјална војна операција у украјини – вести, свет, сад, украјина, стивен виткоф, владимир зеленски, норвешка, финска, мировни преговори, владимир путин
Зеленски треба да дође у Москву и потпише капитулацију
Састанак Владимира Зеленског са представницима САД, Норвешке и Финске не представља корак ка миру, оцењује руски политиколог Јуриј Светов, указујући да се, док се говори о условима за окончање рата и безбедносним гаранцијама за Украјину, истовремено тражи додатних 70 милијарди долара за њено наоружавање.
Састанак украјинског лидера са специјалним изаслаником америчког председника Стивом Виткофом у Ослу, уз учешће норвешког премијера Јонаса Гара Стереа и финског председника Александра Стуба, одржан је у тренутку све израженијих несугласица између Зеленског и Доналда Трампа око услова за окончање рата у Украјини.
„Пре свега, оно што је важно у вези са овим састанком јесте да се одржао у Европи и да су се појавили Европљани. Дакле, нису се састали само Зеленски и Виткоф. Они све време настоје да утичу на ове преговоре. Рекли су да су солидарни са Украјином и инсистирају на трилатералном састанку Путина, Трампа и Зеленског. У суштини, они се не слажу са предлозима Русије, већ ситуацију тумаче на следећи начин - Зеленски је на нешто пристао и сада га у томе треба подржати. Ми смо на то одговорили, Лавров је рекао: ‘Саслушаћемо све што имају да кажу, али са наше стране неће бити никаквих политичких уступака’“, каже Светов.
После разговора у Ослу са Зеленским и европским званичницима, специјални изасланик америчког председника Стив Виткоф наставља дипломатске активности у Русији, где је планиран његов сусрет са Владимиром Путином, у настојању да се приближе ставови о окончању рата у Украјини.
„
Зато је Виткоф сада допутовао у Санкт Петербург Мислим да ће се тај састанак завршити онако како смо већ говорили, пре свега да Зеленски треба да дође у Москву ако жели да се састане са Путином, и друго - треба размислити о чему уопште разговарати. Другим речима, по нашем мишљењу, он
треба да дође и потпише капитулацију. Он то не жели да уради“, оцењује експерт.
Светов наводи да Европа разматра два могућа сценарија за окончање рата у Украјини. Први подразумева замрзавање сукоба дуж постојеће линије фронта, уз гаранције да Украјина неће постати чланица НАТО-а, док би према другом Кијев препустио Русији цео Донбас, а заузврат добио могућност уласка у Алијансу.
„Дакле, или се Украјина одриче Донбаса, а затим улази у НАТО, или се не одриче Донбаса, па јој се у том случају дају неке друге безбедносне гаранције. Дакле, поново се уопште не говори о томе да треба узети у обзир став Русије. Играју неке друге игре“, каже Светов.
Гаранције по узору на члан 5 НАТО-а
Светов оцењује да Украјина није спремна на конкретне уступке ради окончања рата, већ да Кијев и његови западни савезници настављају да постављају услове Русији. Према његовим речима, такав приступ води у ћорсокак, јер се од Русије очекују конкретни потези, док су уступци украјинске стране и даље неизвесни.
„Трамп то у одређеној мери и сам признаје када каже да Зеленски мора да прихвати постојеће реалности. Да је Зеленски пре две године пристао на оно што му је Путин предлагао имао би далеко мање губитке. Али, он на то не пристаје. Зато од овог састанка у Ослу не очекујем никакве резултате“, истиче Светов.
На
питање о предлозима које је Зеленски изнео током састанка, Светов је оценио да он није понудио ништа ново, већ је поновио раније ставове.
„Исти су предлози као и раније - рат мора да се заустави, мора да дође до примирја. Американци треба хитно да испоруче ракете Украјини, а Европљани да дају новац. Он је говорио о својим захтевима, а не о миру“, оценио је експерт.
Зеленски је изјавио да су током разговора са специјалним изаслаником америчког председника Стивом Виткофом у Ослу разматрани предлози за различите формате прекида ватре, безбедносне гаранције за Украјину и питања територија. Рекао да је Украјина спремна за преговоре и да је важно показати знаке деескалације.
Зеленски је рекао да су са америчком страном разматране безбедносне гаранције по узору на члан 5 НАТО-а о колективној одбрани, као и могућност такозваног модела „члан 5 лајт“. Према његовим речима, документ са различитим предлозима безбедносних гаранција Виткоф би требало да преда руској страни, а одговор се очекује у року од једног дана.
Говорећи о територијалним питањима, Зеленски је нагласио да се о њима мора разговарати на највишем нивоу. Поновио је да је спреман за трилатерални састанак са руским и америчким председником, истичући да се ниједно питање које се тиче Украјине не може решавати без њеног учешћа.
Светов, међутим, оштро доводи у питање могуће безбедносне гаранције за Украјину по узору на члан 5 НАТО-а, истичући да се западни преговарачи усредсређују искључиво на заштиту Кијева, док руски безбедносни интереси остају у другом плану.
„Питање је зашто се све време говори о безбедносним гаранцијама за Украјину, а шта је са безбедносним гаранцијама за Русију? Како ће оне бити обезбеђене?! Из тога произлази да безбедност Русије можемо да осигурамо искључиво сами. Те гаранције видимо у томе да Украјина неће постати чланица НАТО-а и да се европске оружане снаге ни на који начин неће мешати у ситуацију у Украјини“, нагласио је Светов.
Путин, Трамп и Си пред тешким разговорима
Светов оцењује да састанак у Ослу није представљао корак ка миру, а „да ли нас је удаљио од мира или не, тек ће се видети“. Као показатељ да мир није близу,
навео је да се и даље разматра европска војна помоћ Кијеву.
Говорећи о даљем развоју догађаја, Светов издваја три кључне тачке које би могле да утичу на наредну фазу дипломатских активности - исход разговора Владимира Путина са америчким изаслаником Стивом Виткофом, изборе у САД заказане за 3. новембар и могући трилатерални састанак у Кини 18. и 19. новембра. Према његовој оцени, управо ће ти догађаји показати у ком правцу ће се даље развијати преговори о окончању рата у Украјини.
Говорећи о могућем трилатералном састанку у Кини, Светов је навео да се ставови учесника разликују у погледу тема о којима би требало разговарати.
„Ми смо предложили да се разговара о Украјини и међусобној сарадњи. Кинези кажу да треба разговарати о избегавању царина и санкција, a Трамп каже: ‘Хајде да разговарамо о томе како да смањимо количину нуклеарног наоружања'. Ми одговарамо да та тема није на дневном реду. Кинези кажу да немају толико нуклеарног оружја да би га смањивали. Зато ћемо за сада сачекати и видети шта ће се догодити. Можда ће већ само одржавање састанка бити значајно, али тешко да ће он донети неке конкретне резултате. Они који ово називају ‘Јалта 2’ дубоко греше“, закључио је Светов.
