Нова анализа фосила баца сенку на оно што смо знали о појави Хомо еректуса /фото/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Нова анализа фосила из Јужноафричке Републике помера појаву нашег древног претка, Хомо еректуса (Homo erectusa), за готово 200.000 година у прошлост.
Према истраживању, ова врста, позната као први хоминин који се прилагодио животу на тлу захваљујући дужим ногама и краћим рукама, постојала је већ пре два милиона година. Откриће се заснива на анализи фосила са налазишта Дримолен, дела комплекса познатог као „Колевка човечанства“.
Потврда старости врсте
Међународни тим истраживача у часопису The Annals of Human Biology описао је нови фосил одрасле јединке Homo erectusa, означен као DNH 127. „Овај рад додатно потврђује да се врста први пут појавила у јужној Африци пре два милиона година“, појаснио је археолог Џеси Мартин са Универзитета Ла Троб у Аустралији.
Иако ово није први пут да се старост врсте помера толико уназад, претходни доказ био је фрагмент лобање детета (DNH 134), што је отежавало поређења са одраслим јединкама. Нови фосил одраслог примерка стога пружа знатно чвршћу подлогу за ову теорију.
Истраживачи су на налазишту Дримолен Мејн Квари пронашли више од 100 фосилних фрагмената.
Суживот са другом врстом хоминина
Истраживањем је анализирано укупно 18 фосила са налазишта Дримолен. Научници су физичким карактеристикама костију идентификовали врсте, а геолошким техникама, укључујући радиометријско датирање, одредили су њихову старост. Уз фосил DNH 127, тим је још 14 фрагмената приписао другој врсти хоминина, Paranthropus robustus.
18 nuevos fósiles de homininos publicados de Drimolen (Martin et al., 2026), de los que uno se asigna a Homo erectus, 14 a Paranthropus robustus y tres sin asignación específica. https://t.co/MXl0rqXauF
— Roberto Sáez (@robertosaezm) October 16, 2026
Реч је о даљем људском сроднику кога су карактерисале снажне чељусти и велики зуби прилагођени жвакању тврде хране. Док се код Homo erectusa развијао већи мозак и мањи зуби, P. robustus је еволуирао у смеру још јачих мишића за жвакање и већих зуба.
Еволуцијска утрка за опстанак
Обе врсте делиле су исти окружење, а њихови остаци пронађени су заједно у пећини Дримолен. „Иако знамо да је лоза Homo erectusa, која води до нас, на крају била успешна, пре два милиона година у Дримолену је било десет пута више јединки врсте P. robustus“, рекао је Мартин. Налази фосила P. robustusa такође потврђују тезу да се и та врста с временом мењала.
У поређењу са примерцима са других локалитета, ови су били крупнији и снажнији, а откривене су и досад непознате варијације у структури чељусти. „Велик број фосила из Дримолена даје нам јединствен увид у микроеволуцијске промене које су обликовале људске претке“, истакао је Мартин.
Студија додатно потврђује да је порекло човека било сложено и да су различите врсте хоминина живеле истовремено на истим подручјима, уместо да су се једноставно смењивале једна за другом. Истраживачи напомињу да се ради о релативно малим фрагментима костију и да ће бити потребна даља истраживања како би се налази потврдили.
С обзиром на богатство налазишта, научници се надају новим открићима која би могла објаснити зашто је еволуцијска линија P. robustusa изумрла, док је Homo erectus преживео и вероватно довео до појаве модерног човека. „У том се раздобљу чинило да наши преци имају најмање шансе за преживљавање“, закључио је Мартин.
Погледајте и:
