Срби претрпели три геноцида, Запад би сад да их оптужи да су геноцидни – и да их избрише са Космета
19:01 22.10.2026 (Освежено: 19:37 22.10.2026)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Запад покушава да оптужи српски народ, који је тешко страдао од геноцида у Европи, да је и сам геноцидан, што представља велику неправду и парадокс. Срби су у 20. веку претрпели три геноцида – у I и II светском рату и током ратова у Југославији, док су данас на Косову и Метохији изложени притисцима чији је циљ брисање трагова њиховог постојања.
Ове оцене изнете су на другој међународној конференцији под називом „Геноцид над словенским народима у двадесетом веку“, која је одржана у Руском дому у Београду у организацији непрофитног Центра за јавну и медијску сарадњу „Европа“ из Москве, руског часописа „Међународни живот“, као и Одбора за заштиту Косова и Метохије.
Амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко указао је на потребу да се страдање словенских народа проучава не само у контексту два светска рата већ и кроз ширу историјску перспективу. Посебну пажњу посветио је страдању Срба, оценама о дешавањима у Донбасу и, како је рекао, настојањима Запада да прикрије сопствену одговорност за злочине над словенским становништвом.
Проширити историјски оквир истраживања
Према амбасадоровим речима, истраживања геноцида над Словенима не би требало да се зауставе на XX веку, већ би требало да обухвате и раније периоде, будући да, како је оценио, притисци и прогони словенских народа имају дубље историјске корене.
„Много тога још треба да се размотри када је реч о Првом светском рату и његовим последицама, о страдању Срба и других словенских народа. Треба говорити и о првим концентрационим логорима који су стварани за словенско становништво, као и о Другом светском рату и блокади Лењинграда, што представља примере отвореног геноцида или злочина са јасним геноцидним обележјима“, рекао је Боцан-Харченко.
Он је додао да би будуће конференције требало да прошире временски оквир истраживања и на периоде пре XX века.
„Надам се да ћемо у будућности успети да проширимо хронологију ових истраживања, јер притисци на словенске народе нису почели у XXвеку. Та историја сеже и даље у прошлост, а, нажалост, ни у XXI веку нисмо сведоци њеног окончања“, поручио је руски амбасадор.
Донбас и опасност од дехуманизације становништва
Говорећи о савременим сукобима, Боцан-Харченко је оценио и да поједини догађаји у Донбасу имају обележја геноцида и посебно је указао на изјаве којима се прави разлика између народа и појединаца који му припадају. Таква реторика, каже он, опасан је почетак дехуманизације.
„Када се говори о томе да постоји украјински народ, али да истовремено постоје и некакве ‘јединке’, то није само питање формулације. Такве изјаве, по мом мишљењу, представљају почетак процеса у којем се људи лишавају свог идентитета и посматрају као нешто што се може издвојити из заједнице“, рекао је Боцан-Харченко.
Он је оценио да се управо таквим поступцима стварају предуслови за оправдавање насиља над одређеним становништвом.
„Дехуманизација је почетна тачка. Најпре се одређена група људи представља као нешто што није равноправно са осталима, као нешто што не припада заједници. После тога могу да уследе поступци усмерени на уништавање становништва и његовог идентитета. Зато је важно да се о таквим појавама говори и да се оне проучавају“, истакао је руски амбасадор.
Галузин: Запад жели да сачува доминацију и избрише идентитете
У писаној поруци коју је прочитао Боцан-Харченко, заменик шефа руске дипломатије Михаил Галузин подсетио је да су словенски народи више пута били жртве спољне агресије, издвајајући Србију током Првог светског рата.
„Посебно тешко је било Србији током Првог светског рата, када се нашла на ивици опстанка“, наведено је у Галузиновој поруци.
Он је указао на мисли руског филозофа Николаја Данилевског који је писао о томе да Европа Русију и Словене не доживљава као део сопственог света, већ као туђе и несводиве на њене обрасце.
„Западне земље и данас покушавају да сачувају своју доминацију, униште независне центре моћи и избришу идентитете под заставом такозваних европских вредности“, наводи се у поруци.
Парадоксалне западне оптужбе против Срба
Боцан-Харченко се сагласио с оценом да су Срби током више векова били изложени притисцима и поступцима који су, како је навео, у својој суштини имали обележја геноцида. Као посебно тешке периоде издвојио је Први и Други светски рат.
„Српски народ заслужује посебну пажњу, јер се током више векова суочавао са притисцима и поступцима који су, у суштини, представљали геноцид. Говоримо о томе као о де факто геноциду, како у Првом, тако и у Другом светском рату. То страдање мора да буде предмет озбиљног историјског проучавања“, рекао је амбасадор.
Он је указао и на парадокс да на Западу покушавају да српски народ, који је у новијој историји био жртва тешких злочина представе као геноцидан.
„Постоји велика неправда и парадокс у томе што Запад покушава да оптужи српски народ, који је у Европи тешко страдао од геноцида, да је и сам геноцидан. То је, по мом мишљењу, покушај да се прикрије геноцидни карактер поступака Запада и његово деловање против словенског становништва“, рекао је руски амбасадор.
Три геноцида над Србима у XX веку
Према речима историчара и члана Одбора за одбрану Косова и Метохије, др Милоша Ковића, Срби су у XX веку претрпели три геноцида: током Првог светског рата, у Другом светском рату и у ратовима током разбијања Југославије. Према његовој оцени, последице тих процеса присутне су и данас, нарочито на Косову и Метохији, али и у положају српског становништва у другим деловима региона.
Ковић је узроке историјског непријатељства према Србима и другим словенским народима тражио у процесима који су се развијали вековима. Као важне чиниоце издвојио је етничке и расне предрасуде, верску нетрпељивост и русофобију.
„Да бисмо одговорили на питање порекла и узрока геноцида над Словенима и Србима, треба се вратити у Средњи век, у време немачког уништавања и асимилације Полапских Словена. Ту се виде два фактора који остају присутни све до данашњих дана: етнички и расни презир Германа према Словенима и верска мржња према онима који су сматрани припадницима погрешне вере“, рекао је Ковић.
Он је оценио да су расне теорије XIX века дале идеолошко оправдање хијерархијском схватању народа и тежњама појединих европских сила ка политичкој доминацији. Посебно је говорио о томе како су Срби због православне вере, словенског порекла и веза са Русијом посматрани у европским престоницама.
„Србе су због вере, словенства и помоћи коју им је пружала Русија у борби за стварање сопствене државе и национално ослобођење, у Лондону, Паризу, Бечу и Берлину видели као „мале Русе“, као вечите претходнице руских козака у њиховом походу ка јужним морима. Све што нису смели или могли да ураде Русима, радили су Србима“, рекао је Ковић.
Косово и Метохија: место где геноцид над Србима и даље траје
Говорећи о Првом и Другом светском рату, Ковић истиче масовне злочине аустроугарских снага над српским цивилима и заробљеницима, као и злочине усташког режима у НДХ, посебно у логорима Јасеновац и Јадовно. Према његовим речима, страдања су пратили прогони и покушаји уништавања српског националног и верског идентитета.
Што се положаја Срба на Косову и Метохији тиче, Ковић је указао на хапшења, притиске на српске институције, безбедносне проблеме и угрожавање културног и верског наслеђа.
„Данас Србе на Косову и Метохији готово свакодневно хапсе, осуђују у судским процесима које сматрамо монтираним, приводе и понижавају, укидају им националне установе и основне услове за живот. Они живе у гету, у свакодневној бризи за физичку безбедност своје деце“, рекао је Ковић.
Он је упозорио и на угроженост српских светиња и гробаља.
„Оне српске светиње и споменици културе који нису уништени проглашавају се за албанско наслеђе. На Косову и Метохији готово да нема српског гробља које није оштећено или уништено. Циљ је избрисати све трагове постојања српског становништва на Косову и Метохији“, истакао је он.
Проблеми са асимилацијом и остваривањем права Срба јављају се и у Хрватској, Црној Гори и Северној Македонији, додао је Ковић.
Према његовим речима, проучавање историјских страдања не сме да подстиче мржњу према другим народима, већ да допринесе разумевању прошлости и спречавању нових злочина.
„Проучавање ове теме нема само академски значај. Неопходно је да народ који је претрпео геноцид постане свестан онога што се догодило. Циљ не сме бити мржња, нити ударање жига колективним припадницима других народа. Зло се мора познати и зауставити, јер Срби, као и други народи, имају право да се од њега одбране и сачувају“, закључио је Ковић.
На другој међународној конференцији посвећеној питању геноцида над словенским народима у двадесетом веку, која се одржава у Руском дому, учествују политичари и научници из Србије, Русије, Црне Горе, Републике Српске, Белорусије, Словачке, Чешке, Румуније и Бугарске.
