Шта се иза брда ваља? Трампови потези према Русији и Украјини – део ширег плана /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Захлађење односа лидера САД Доналда Трампа према шефу кијевског режима Владимиру Зеленском уз истовремено одустајање од „паклених антируских санкција“ може бити део неког ширег геополитичког плана али није искључено ни да је то тек његова игра куповине времена на коју Русија пристаје јер и сама купује време док „кува жабу“ у Украјини и на Западу.
Новинар и уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија овако коментарише последње Трампове потезе, од договора о испоруци руског дизела преко порука да Зеленски није човек за споразум до одлуке о суспензији санкција против Русије предложених од већ покојног антируског јастреба Линџија Грема, уз оцену да то тек указује да се „нешто иза неких брда ваља“.
Шта хоће Трамп
Није ни чудо, додаје наш саговорник, што је Кирил Дмитријев, специјални представник руског председника за инвестициону сарадњу, ту Трампову одлуку назвао историјским тренутком и тачно објаснио да то није само договор о дизелу, већ и заједнички велики пројекти на Арктику и другде.
„Руски експерти кажу да Трампа интересује да Русију покуша да одвоји од Кине или да је барем у том надгорњавању учини неутралном, а треба му и Северни морски пут, и осланац на руске енергенте и ретке метале. А све милијарде које он може да добије на Украјини - то је ситниш.“
Билбија зато не искључује да је све, како сматра и амерички професор Џон Миршајмер, први знак да почиње реализација великог тајног геополитичког плана Трампа и Путина.
„С обзиром да се види ко негде тамо кмечи и ко је незадовољан поводом тога можда у томе и реално нечег има“, примећује новинар а стање у табору незадовољних објашњава формулом руског политиколога Ростислава Ишченка:
„Што Украјина више тежи на Запад, у ЕУ и НАТО, то је у убрзанијем процесу сопствене деградације а што више Европа и онај део Запада који је мимо Трампа помажу Украјину, то сами више улазе у процес деградације.“
На питање да ли су, како тврде и поједини западни медији, односи Трампа и Зеленског никад гори, Билбија каже да је ту тешко дати једнозначан одговор јер остаје чињеница да Украјина у најбитнијим стварима за вођење рата потпуно зависи од Америке.
„То је тако независно од тога да ли америчко оружје плаћа Европа или Америка даје гратис, на кредит, на почек… Није ту само Старлинк Илона Маска. То је Старшилд и ту је Палантир који на основу података пројектује трасе за нападе на циљеве у дубини Русије“, објашњава он.
Трампу такође одговара, уверен је Билбија, да се наставља игра са америчком улогом коју плаћају Европљани у Украјини, да се Русија преко тога слаби, да се украјински пројекат одржава и да што више украјинске територије остане под контролом Запада кад се све упакује у неке мировне целофане.
„И он то ради врло сурово. Ја претпостављам да Москва пристаје на ту његову игру и не смета му у томе јер јој то омогућава време да се Специјална војна операција настави онолико дуго колико је Русији потребно да оствари своје циљеве… Могу Руси сад да Трампу учине неки плезир и да отворе неке преговоре поводом Украјине. Али Лавров говори јавно: буду ли преговори, Специјална операција ће трајати до завршетка преговора.“
Европа не може без тврде моћи Америке
Политиколог Михајло Савић објашњава бурно негодовање Европе на Трампове последње одлуке, подсећајући да је ово већ трећа таква ситуација: прва је свађа Трампа и Зеленског у Белој кући у фебруару 2025, други пут се то десило након састанка Путина и Трампа у Енкориџу и сад трећи пут.
„Што се тиче критика из Европе, то често звучи полунеразумно, често апсолутно русофобно, често чак и контрадикторно по интересе њихових држава. Али морамо да разумемо да они функционишу у моделу где сматрају да је једини начин да њихов систем преживи, не они као индивидуе, већ они као одређена елитна политичка група у Европи, да САД и даље инвестирају велики део своје меке и тврде моћи у Европу. Зато је њима битно да по сваку цену задрже што већи утицај Америке“, наводи наш саговорник.
За ту групу европских лидера, према мишљењу Савића, то је и питање преживљавања - и њих лично, и центристичког неолибераног система који је заоставштина постхладноратовског униполарног света када је Америка доминирала и када су те квазитехнократе успеле да наметну мишљење да су они једини могући избор, чак и на моранном плану.
Као један од проблема он види помоћ коју у ометању Трампових мировних планова ти европски кругови имају унутар Америке, не само од демократа већ и у републиканским редовима, укључујући државног секретара Марка Рубија.
„У томе и јесте проблем. Не ради се само о неком делу дубоке државе, па ми не знамо ко су ти људи. Доскора смо имали њиховог примарног представника Линџија Грема, који је рекао 2016. да буде ли Трамп постао председник уништиће Републиканску странку, али 2025. и 2026. смо могли константно да их видимо заједно… То што је он преминуо ништа суштински не решава. Зато што је шеф америчке спољне политике Марко Рубио из истог ешалона људи“, констатује Савић.
Кување западне жабе
Билбија оцењује као апсурдно понашање Европљана који улажу огромну енергију у ометање Трампових мировних напора у тренутку кад низ европских земаља потреса талас насилних протеста и додаје:
„Нека се они у томе запетљавају и на тој својој ватри на којој су мислили да су је потпалили под ногама својих противника вани, нека сад сами горе. Не мислим да то треба да буду инквизицијске ломаче, али сами су све то замесили, па нек се сами у том свом котлу и кувају.“
С друге стране, како примећује новинар, Путин и са Трампом и са Европљанима игра игру кувања жабе.
„За Путина је у овом случају и Европа, и НАТО, и Америка жаба коју он кува. Он им каже, обуставите сваку војну помоћ и подршку Украјини, па онда можемо да преговорамо. И тако им полако откида комад по комад хегемоније, а Америку доводи у ситуацију да се мора вратити на свој континент, у своју хемисферу и да на крају мора да пристане да се оно што Русија уради са Украјином, у Украјини и поводом Украјине, међународно легализује – дакле, кроз одлуку УН и потписане споразуме“, верује наш саговорник.
Шансе за Јалту-2
На питање да ли је могућ неки договор о Украјини кад се Путин и Трамп у новембру састану на самиту АПЕК-а у Шангају чији ће домаћин бити Си Ђинпинг или на састанку Г20 у децембру у Мајамију Билбија каже да су шансе за то мршаве.
„Прво није сигурно да ће Путин ићи у Мајами и не видим никакав посебан разлог да он на тај скуп иде. А ниједан велики шпил карата још увек није отворен. Трамп чак и кад би нешто искрено хтео што не би било по вољи Кијеву, Зеленском, онима из Европе који га подржавају, па и из Америке, он нема ни времена, ни снаге да то изведе. Не говори се случајно да треба Европа да буде спремна да ли за рат или у сваком случају, да се до тада наоружава 2029-2030. Зашто тада? Па нови председник Америке преузима власт у јануару 2029. а Владимиру Путину садашњи мандат истиче 2030. Зато не верујем да је ишта зрело за рецимо макар неко предворје Јалте два.“
Савић каже да све директно зависи од шанси да се заустави рат:
„Уколико се Трамп заиста уплаши и заиста дозволи себи да каже - ја ћу озбиљно изгубити следеће изборе и брзо морам да урадим нешто популарно, можда ће му пасти на памет, а шансе за то су неких пет одсто, да каже Украјинцима: ја знам да технички као председник Америке имам способност да вас натерам да пристанете на руске захтеве. Ја ћу сада да престанем да вам помажем, забранићу да оружје из Америке стиже до вас, забранићу да било како користите Старшилд и зауставићу било какво пребацивање информација. У том тренутку, а Зеленски је буквално то рекао, уколико Трамп то уради, Украјина ће капитулирати.“
Погледајте и:
