Чекајући самит у Кини: Могу ли лидери три силе постићи компромис
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Различита агенда разговора лидера Кине, Америке и Русије који би требало да се деси на маргинама самита АПЕК-а у Кини идућег месеца не би требало да буде препрека за овај сусрет који би показао пре свега да су сва три лидера више него одговорна за дешавања на светској геополитичкој сцени, сматра професор Драгана Митровић.
На трилатералном сусрету у Шенжену у новембру који се очекује на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК), лидери Русије, Кине и САД иду сваки са својом агендом и са разликама у ставовима малтене по сваком питању.
Свест о одговорности
На питање да ли је компромис ипак могућ професор Факултета политичких наука Драгана Митровић каже да би сусрет три лидера, без обзира на непоклапање ставова, био пре свега показатељ одговорности.
„Да ли ће доћи до сусрета тројице председника током самита АПЕК-а у Шенжену остаје отворено питање због тога они што имају различите амбиције у смислу да ли је потребно и да ли је нужно да се тамо појаве са становишта тренутних, акутних интереса њихових земаља, онога што се дешава, па на крају и са становишта тога какви би требало да буду исходи тог сусрета,“ каже Митровићева.
Она додаје да би кинески председник као домаћин, заједно са кинеским дипломатским апаратом, свакако требало да координира и припреми тај састанак и да га договори са Москвом и Вашингтоном.
Русија мудро одмерава
„Три земље имају нешто другачија и очекивања и ставове о томе о чему би требало да се говори. С једне стране, наравно, светски медији су препуни нагађања да ли ће то бити неки нови састанак на коме ће се извршити нека нова подела сфера утицаја и слично. Међутим, чини ми се да ту три стране стоје доста различито. Наравно, Америка себе види као глобалног хегемона, и увек, као што њихова безбедносна стратегија и говори и као што се они и понашају, они желе да продуже, остваре глобалну доминацију, да је стекну тамо где је немају на упоришним тачкама, где нису имали, а да постојеће обнове, заправо појачају. Али без обзира на то могу се договорити, јер Кина и Русија нису на челу никаквог блока и нису на челу никаквог војног савеза који је под своју контролу ставио све оне бројне земље, заправо ту светску већину, која са њима сарађује кроз различите формате или билатерално, већ се они базирају на неким потпуно друкчијим принципима, а када су у питању БРИКС+. Ту су доста и лабави принципи, све се договара и потребно је да постоји консензус и око завршних декларација и конкретних мера и одлука,“ наводи она.
Митровићева каже да Русија веома мудро одмерава у актуалном стању ствари, где је паметно да попусти, где треба да се тренутно повуче, а где је нужно да се појави, и није уопште оријентисана ка томе да своје капацитете уложи у то да сада брани некакве договоре, замишљене црвене линије и линије подела сфера утицаја, поготово у ситуацији када се са Западом.
Тема денуклеаризације неприхватљива за Кину
„Наравно, Република Кина пак себе у својој званичној спољнополитичкој оријентацији представља и у стратешким документима као водећу земљу трећег света, као земљу која предводи у борби за праведност, за хумане и, како они кажу, демократске међународне односе, у борби за остварење те њихове четири стратегије које је лансирао Си Ђинпинг - заједничке судбине човечанства, заједничке безбедности, развоја и заједничког глобалног управљања. Дакле, њој тек не пада напамет да са било ким, па и са америчким председником, разговара на такав начин. У том смислу посматрати овај самит као некакав историјски сусрет, где ће се сада они договорити о будућим поделама сфера утицаја широм света - мислим да су такве претпоставке потпуно неосноване. Са друге стране, помињу се теме нуклеарног наоружања и заиста је америчка страна више пута помињала ову идеју. Међутим, кинеска страна је увек, а ја очекујем да ће то бити и убудуће, одбацивала ову америчку идеју, говорећи да они што се тиче поседовања нуклеарних глава, изузетно много заостају за Руском Федерацијом и Америком. Наравно, с друге стране морамо се сетити да су Американци једнострано иступили из стратешког договора са Русијом која је онда рекла да такав договор више ни њу не интересује и да су чак иступили и из формата отвореног неба. А сада Америка хоће да увуче у Кину ово али то сигурно неће успети јер за Кину чак више није прихватљива ни тема денуклеаризација Корејског полуострва у смислу денуклеаризације Северне Кореје. То више није тема, то више званични кинески став, Кинези то не говоре,“ подсећа она.
Украјина није главна тема
Митровићева каже да има много других актуелних тема попут Украјине, али ту исто не види Кину осим да говори о актуалним сукобима на нивоу неких општих начела и позивања на мир, преговоре, разговоре као пут до остварења мира.
„Могли би да разговарају и о Ормуском мореузу, о нападу на Иран, али опет свакако више на нивоу неког општег места, с тим што знамо да је Москва понудила Вашингтону помоћ око разрешења ове кризе и изласка из ње. Међутим, то није тема, односно, то је билатерална тема. Наравно Кина се може придружити, али опет то би био рогобатан и асиметричан формат. Друге теме везано за вештачку интелигенцију, прописе око употребе вештачке интелигенције, разне безбедносне изазове, енергетску глобалну кризу, то јесте тема и то би се вероватно нашло на дневном реду, као и неке друге актуелне, ситније или крупније. Међутим, врло је компликовано припремити такав неки самит у овом временском року, у моменту да би он заправо имао некакав толико битан садржај који ће остати уписан у историји и који ће оправдати барем делимично овакве помпезне најаве,“ верује наша саговорница.
Важан и билатерални формат
Са друге стране, додаје Митровићева, опет је битно да се истакне да ако би до састанка дошло, било би занимљиво шта би се десило.
„Али то су опет сада билатерални формати и некакви билатерални садржаји разговора, а не тројни самит. Али ако би се такав састанак десио онда би свакако он показао да све три стране као велике силе поклањају велики значај својој одговорности као великих држава од којих многи очекују одговоре, очекују понашања које треба да допринесе светском миру и решавању глобалних проблема који свима јесу битни и које могу дати неке конструктивне и одговорне одговоре,“ сматра она.
Из тог разлога, истиче Митровићева, увек је боље да до сусрета дође јер се показује добра воља великих држава.
„Показује се да оне имају међусобне конструктивне односе и то би сигурно била оптимистична порука упућена ка читавом свету. Дакле, свакако је позитивно да се тако нешто деси, јер би показало њихову политичку вољу и спремност да се у мору изузетно негативних и опасних дешавања пошаље једна другачија порука, да прво треба да се разговара, а да је онда могуће кроз разговор покренути и канале решавања многих питања која се тичу свих,“ каже она.
Све зависи од добре воље
Што се тиче Украјине наша саговорница каже да је могуће да се деси неки разговор током сусрета америчког и руског председника на ту тему али то не би значило да се нешто ради иза леђа Украјини.
Дневни ред могућег састанка лидера Русије, Кине и САД, Владимира Путина, Си Ђинпинга и Доналда Трампа, на маргинама самита АПЕK-а, не би требало да буде ограничен на једну тему, изјавио је за Спутњик заменик министра спољних послова Русије Андреј Руденко. Док са друге стране Америка сматра да се разговор треба водити око нуклеарног наоружања. Кина је неутрална по овим питањима.
Припремама се бави Кина као земља домаћин, али Пекинг још није званично потврдио састанак, док је Кремљ раније нагласио да сусрет за сада није планиран.
Чак и уз политичку вољу, све зависи од усаглашавања протокола, термина и заједничке формулације тема о којима би се разговарало.
