Дубока дестабилизација Албаније: Да ли је од Раме и Брисел дигао руке
© AP Photo / Hameraldi Agolli
Пратите нас
Оптужујући Русију и Иран да стоје иза масовних демонстрација у Албанији Еди Рама је покушао да прибегне манипулацији јер је најлакше за све данас окривити Русију. Међутим, изненадио га је хладан туш из ЕУ која није стала иза тог његовог става, оцена је политичког аналитичара Никоса Арванитиса поводом дешавања у Албанији.
Масовне демонстрације које су започели студенти већ данима потресају Албанију а придружили су им се и универзитетски професори, са једним те истим захтевом - да премијер Еди Рама поднесе оставку пре свега због, како кажу, корупције у земљи.
Албанија улази у опасну дестабилизацију
Рама ове прозивке упорно одбацује и тврди да иза протеста стоје Русија и Иран. С друге стране, демонстранти су одбацили премијеров позив на дијалог. Европска комисија и Делегација ЕУ у Тирани осудиле су насиље и позвале учеснике у протестима на уздржаност и поштовање закона, а албанске власти на заштиту права на миран протест и решавање кризе кроз конструктиван дијалог, уз поруку да је насиље неспојиво са европским вредностима.
Због овако благе осуде Брисела на рачун протеста који су све само не мирни поједини аналитичари сматрају Рама нема више тако јаку подршку из ЕУ.
Грчки новинар и аналитичар Никос Арванитис, одличан познавалац политичких прилика у Албанији, сматра да је рано о томе говорити али напомиње да Албанија улази у фазу дубоке и опасне дестабилизације.
„Оно чему сведочимо на улицама Тиране и других великих градова није само ерупција младалачког гнева, већ системска криза врха власти која тестира границе свемоћи Едија Раме, разоткрива илузије Брисела и избацује на површину међусобно сукобљене интересе организованог криминала на Западном Балкану. Режим у Тирани налази се под опсадом. Премијер категорички одбија да напусти власт, истичући наратив да свако његово свргавање представља торпедовање европског пута земље. Земље која је чланица НАТО-а још од 2009. године, статус кандидата за чланство у Европској унији стекла је 2014, а приступне преговоре званично отворила у јулу 2022. Међутим, стабилност на коју се западни савезници позивају показује се као стаклена, јер почива на крхким демократским институцијама, генерализованој корупцији, колапсу образовног система и ограниченим професионалним могућностима за млађе генерације,“ наводи наш саговорник.
Шта је запалило фитиљ
Арванитис подсећа да је искра која је запалила фитиљ била планирана фараонска туристичка инвестиција у лагуни Нарта и у Звернецу, на југозападној обали.
„Реч је о амбициозном пројекту који се директно повезује са инвестиционим капиталом Џареда Кушнера, зета Доналда Трампа. Слоган „Албанија није на продају“ и симбол фламингоса из лагуне претворили су се у барјаке ширег антивладиног окупљања. Док влада покушава да представи ову инвестицију као врхунску развојну прилику за економију, друштво у њој препознаје скандалозну распродају јавног земљишта и природних ресурса без трунке транспарентности, уз нетранспарентне уговоре и нулту корист за грађане.“
Веома брзо, студентски захтеви добили су облик лавине, каже наш саговорник.
„Од несносних трошкова живота и немаштине захтеви су прерасли у директну осуду владине ароганције. Демонстрације су прешле границе престонице и прошириле се на Скадар, Елбасан и Корчу. Ескалација је била муњевита. Барикаде, молотовљеви коктели, каменице и пиротехника наишли су на оштар одговор специјалних полицијских снага уз масовну употребу сузавца, водених топова и бруталне репресије. Трагичан биланс који је саопштило Министарство унутрашњих послова преко Ервина Дема забележио је 295 повређених у само шест дана — међу којима су демонстранти, полицајци и новинари — док је седам полицијских званичника суспендовано због прекорачења овлашћења,“ подсећа Арванитис.
Према његовим речима, масовни излазак стотина универзитетских професора на улице у знак подршке студентима дао је покрету снажно политичко и академско упориште, уз директан захтев за оставку Раме.
„Албански премијер, неприкосновени владар политичке сцене од 2013. године, истиче „чист мандат“ који је добио четврти узастопни пут на изборима у мају 2025. Ипак, извештај међународних посматрача ОЕБС/ОДИХР за те изборе разбио је сваки привид нормалности: неједнаки услови политичке утакмице, систематско расипање јавног новца, уцене и притисци на државне службенике, масовна куповина гласова и нарушавање тајности гласања. Рамина власт почива на дубоко корумпираном изборном процесу. Међутим, иза видљиве површине друштвене побуне одвија се немилосрдан подземни рат. Значајну улогу у овим дешавањима има албанска мафија, јер се у овом тренутку за преговарачким столом налази перспектива померања традиционалних центара моћи организованог криминала,“ каже он.
Рат у подземљу
У круговима подземља, открива Арванитис, букти оштар сукоб: један моћан део тежи да тежиште активности премести у Приштину, док се друге, супарничке фракције боре да задрже апсолутну контролу над стратешком луком и чвориштем у Драчу.
„Величина и финансијски отисак албанских криминалних мрежа су огромни, што се огледа у профитима од међународног шверца и прекограничним операцијама — илустративан пример је недавна међународна акција под окриљем Еуројуста, која је резултирала са 24 хапшења и запленом имовине и готовине у вредности од три милиона евра. Истовремено, институционална рањивост земље јасно је документована па се тако Албанија на индексу перцепције корупције за 2025. годину, налази на 91. месту међу 182 земље, са оценом од свега 39/100 (при чему индекс мери перцепцију корупције у јавном сектору, а не сам обим нелегалног новца у оптицају).
Мафија безобзирно експлоатише тешке друштвене прилике. Према званичним подацима албанског завода за статистику (ИНСТАТ) за 2025. годину, 19 одсто становништва налази се у ризику од сиромаштва, док 31,2 одсто трпи тешку материјалну и социјалну депривацију. Иако је просечна месечна бруто плата у другом кварталу 2026. износила 92.150 лека, реална куповна моћ и свакодневни безизлазна пружају криминалним организацијама плодно тло за регрутацију. Друштвена цена се увећава услед ескалације насиља, „уговора о ликвидацији“ и крвавих међусобних обрачуна за контролу територија,“ каже он.
Најлакше окривити Русију
Арванитис каже да је Рама притиснут демонстрацијама и потресима у подземљу, прибегао класичној манипулацији тако што је унапред пласирао теорије о „спољној завери“.
„Пред врхом полиције изјавио је да је земља изложена асиметричном хибридном рату од стране Русије и Ирана, говорећи о десетинама хиљада лажних дигиталних профила који се представљају као еколози, као и о подземном деловању страних тајних служби и мреже АНТИФА. Москва је, преко Марије Захарове, одмах демантовала ове тврдње, истичући да се на улицама налазе гневни албански грађани и позивајући Тирану да се суочи са сопственим унутрашњим ћорсокацима.“
Како каже наш саговорник, Рамина тактика је јасна: настоји да кризу управљања и социјалног расула претвори у питање националне безбедности и геополитичког опстанка, како би изнудио подршку Запада.
„Међутим, његове оптужбе висе у ваздуху, будући да јавности није предочен ниједан опипљив технички доказ, ниједан траг прљавог новца нити било какав доказ оперативног навођења. Чак је и он сам био принуђен да призна да наводни хибридни рат проналази плодно тло на реалним друштвеним ранама: скупоћи, стамбеном проблему и недостатку перспективе,“ навео је наш саговорник.
Арванитис додаје да Европска унија све ово посматра са нелагодом.
Отворена рана на Балкану
„Тек 13. октобра привремено је затворено преговарачко поглавље о индустријској политици — чиме су отворена сва 33 поглавља, а привремено затворена четири — што потврђује журбу Брисела да прикаже вештачки напредак. Саопштење Европске комисије, иако осуђује насиље и нападе на јавне институције, задржало је опрезну дистанцу: затражило је пропорционалност у примени полицијске силе, поштовање мирних протеста, дијалог, и пажљиво избегло прихватање Раминих сценарија о руској или иранској умешаности,“ закључује саговорник Спутњика.
Арванитис сматра да ће се овако нестабилно стање наставити све док влада одбија да положи рачуне. И док се илегални центри моћи насилно прерасподељују између Приштине и Драча, криза у Тирани неће бити само обична унутрашња политичка епизода, већ отворена рана у безбедносној архитектури целог Балканског полуострва.
