https://sputnikportal.rs/20261023/sastanak-putina-sija-i-tramp-treba-da-spreci-pakao-ali-nije-obavezno---jalta-rusija-olivera-ikodinovic-1204863701.html
Састанак Путина, Сија и Трампа треба да спречи пакао, али то не мора да буде - Јалта
Састанак Путина, Сија и Трампа треба да спречи пакао, али то не мора да буде - Јалта
Sputnik Србија
Могући сусрет лидера Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава у кинеском граду Шенжену има велики геополитички значај у контексту све израженијих... 23.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-23T22:28+0200
2026-10-23T22:28+0200
2026-10-23T22:28+0200
русија
русија
русија – политика
анализе и мишљења
свет
сад
кина
владимир путин
си ђинпинг
доналд трамп
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112282/13/1122821340_0:138:3151:1910_1920x0_80_0_0_258be599106271489b29e97ecca327ae.jpg
Док су тадашњи савезници - Стаљин, Черчил и Рузвелт - заједнички обликовали послератни поредак, три савремене силе немају заједнички стратешки циљ нити темељ за сличан договор.Могући сусрет Владимира Путина, Си Ђингпинга и Доналда Трампа на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у Шенжену би пре представљао покушај да се усагласе правила међусобних односа, очува равнотежа моћи и спречи директан сукоб који би могао да доведе до нуклеарног рата. Његов значај огледа се пре свега у могућности да се, у условима дубоких геополитичких подела, отвори простор за дијалог и смањење ризика од глобалне кризе, оцењује руски експерт Станислав Ткаченко.Руски експерти истичу да данашња „велика тројка“ нема заједнички стратешки циљ какав су имали савезници на Јалти. Односи Москве и Пекинга заснивају се на партнерству, а не на војно-политичком савезу усмереном против треће силе, док су односи са Вашингтоном додатно оптерећени супротстављеним интересима.„Зато је поређење са Јалтом могуће само у том смислу што се и тада и сада састају три највеће државе свог времена. Међутим, предмет преговора на Јалти био је позитиван - како уредити нови свет? Знамо да је резултат био оснивање организације Уједињених нација. Овде би предмет преговора могле да буду промене у деловању или овлашћењима Организације уједињених нација, али мислим да ће главна тема ипак бити утврђивање правила односа између три државе, која би искључила могућност или претњу нуклеарног рата“, каже Ткаченко.Дакле, овај сусрет донекле би се могао сматрати историјским, јер би за истим столом први пут били лидери три велике светске силе — Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава — чије одлуке имају значајан утицај на глобалне политичке, економске и безбедносне односе.Од Украјине до нуклеарног разоружањаОрганизација састанка у Шенжену је и даље у току, због чега званичан дневни ред још није утврђен, а међу учесницима постоје и неслагања око питања која ће бити у средишту разговора. Трамп сматра да би сусрет лидера требало да буде посвећен пре свега нуклеарном разоружању.Русија се, међутим, залаже за шири дневни ред који би обухватио више кључних међународних питања, уместо да разговори буду ограничени на једну тему.Када је реч о Кини, аналитичари оцењују да ће Пекингу приоритет бити питања царина, санкција и трговинских ратова. Кина, такође, сматра да њен нуклеарни арсенал није упоредив са америчким и руским, због чега сматра „неправедним и неразумним“ да учествује у преговорима о разоружању под истим условима као две највеће нуклеарне силе.„Ја даље нисам сигуран да ће ово бити свеобухватни преговори. Можда ће то бити само кратак сусрет организован ради заједничког фотографисања, након чега ће се све завршити. За сада видимо само да Сједињене Америчке Државе веома желе да главна тема ових преговора буде нуклеарни програм Русије и Кине. Другим речима, желе да постигну ограничење, а још боље и потпуно уништење нуклеарног оружја“, наводи експерт.Ткаченко сматра да се Русија и Кина слажу да би предмет преговора требало да буду правила међународних односа која би важила најмање једну до две генерације. Како је додао, реч је о неповредивости међународног права, отказа од санкција и других нелегитимних мера економског притиска.Кина ће 18. и 19. новембра у Шенжену бити домаћин 33. неформалног састанка лидера економија Азијско-пацифичке економске сарадње. Тако ће по трећи пут бити домаћин овог значајног међународног скупа и први пут након 12 година.Главна тема овогодишњег кинеског председавања АПЕК-ом јесте „Изградња азијско-пацифичке заједнице заједничког просперитета“, а током ове године широм те земље планирано је око 300 догађаја.
https://sputnikportal.rs/20261022/rusija-i-sad-traze-izlaz-evropa-sabotira-da-li-je-ovo-poslednja-ratna-zima-olivera-ikodinovic-1204833043.html
сад
кина
јалта
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, сад, кина, владимир путин, си ђинпинг, доналд трамп, преговори, апек, јалта
русија, русија – политика, анализе и мишљења, свет, сад, кина, владимир путин, си ђинпинг, доналд трамп, преговори, апек, јалта
Састанак Путина, Сија и Трампа треба да спречи пакао, али то не мора да буде - Јалта
Могући сусрет лидера Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава у кинеском граду Шенжену има велики геополитички значај у контексту све израженијих међународних тензија и нарушене глобалне безбедности, али не би имао историјску тежину Јалтинске конференције из 1945. године.
Док су тадашњи савезници - Стаљин, Черчил и Рузвелт - заједнички обликовали послератни поредак, три савремене силе немају заједнички стратешки циљ нити темељ за сличан договор.
Могући сусрет Владимира Путина, Си Ђингпинга и Доналда Трампа на маргинама самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК) у Шенжену би пре представљао покушај да се усагласе правила међусобних односа, очува равнотежа моћи и спречи
директан сукоб који би могао да доведе до нуклеарног рата. Његов значај огледа се пре свега у могућности да се, у условима дубоких геополитичких подела, отвори простор за дијалог и смањење ризика од глобалне кризе, оцењује руски експерт Станислав Ткаченко.
„Ово поређење је у великој мери преувеличано, јер се на Јалти радило о сусрету савезника који су већ побеђивали у рату и који су разговарали о уређењу света након завршетка рата. Данас Кина, Русија и Сједињене Америчке Државе нису савезници, већ противници. Зато предмет овог састанка није одређивање начина на који ће ове три државе заједно управљати новим светом, већ утврђивање правила која ће им омогућити да избегну разоран сукоб, који би могао би да има негативне последице по њих саме и њихове економије, али и страшне последице по читаву планету у виду нуклеарног рата. Зато је важно истаћи да ће се у Шенжену на овом самиту састати три једине суверене силе на планети тј. три државе које имају све могућности да самостално формулишу своју спољну политику и остварују своје циљеве. Свака од њих може да спречава деловање друге уколико се оно покаже као претња њеним интересима. То смо видели на примеру притиска Сједињених Америчких Држава на Руску Федерацију, уз помоћ Европе и Украјине“, каже Ткаченко.
Руски експерти истичу да данашња „велика тројка“ нема заједнички стратешки циљ какав су имали савезници на Јалти. Односи Москве и Пекинга заснивају се на партнерству, а не на војно-политичком савезу усмереном против треће силе, док су односи са Вашингтоном додатно оптерећени супротстављеним интересима.
„Зато је поређење са Јалтом могуће само у том смислу што се и тада и сада састају три највеће државе свог времена. Међутим, предмет преговора на Јалти био је позитиван - како уредити нови свет? Знамо да је резултат био оснивање организације Уједињених нација. Овде би предмет преговора могле да буду промене у деловању или овлашћењима Организације уједињених нација, али мислим да ће главна тема ипак бити утврђивање правила односа између три државе, која би искључила могућност или претњу нуклеарног рата“, каже Ткаченко.
Дакле, овај сусрет донекле би се могао сматрати историјским, јер би за истим столом први пут били лидери три велике светске силе — Русије, Кине и Сједињених Америчких Држава — чије одлуке имају значајан утицај на глобалне политичке, економске и безбедносне односе.
Од Украјине до нуклеарног разоружања
Организација састанка у Шенжену је и даље у току, због чега званичан дневни ред још није утврђен, а међу учесницима постоје и неслагања око питања која ће бити у средишту разговора.
Трамп сматра да би сусрет лидера требало да буде посвећен пре свега нуклеарном разоружању.
Русија се, међутим, залаже за шири дневни ред који би обухватио више кључних међународних питања, уместо да разговори буду ограничени на једну тему.
Када је реч о Кини, аналитичари оцењују да ће Пекингу приоритет бити питања царина, санкција и трговинских ратова. Кина, такође, сматра да њен нуклеарни арсенал није упоредив са америчким и руским, због чега сматра „неправедним и неразумним“ да учествује у преговорима о разоружању под истим условима као две највеће нуклеарне силе.
„Ја даље нисам сигуран да ће ово бити свеобухватни преговори. Можда ће то бити само кратак сусрет организован ради заједничког фотографисања, након чега ће се све завршити. За сада видимо само да Сједињене Америчке Државе веома желе да главна тема ових преговора буде нуклеарни програм Русије и Кине. Другим речима, желе да постигну ограничење, а још боље и потпуно уништење нуклеарног оружја“, наводи експерт.
Ткаченко сматра да се Русија и Кина слажу да би предмет преговора требало да буду правила међународних односа која би важила најмање једну до две генерације. Како је додао, реч је о неповредивости међународног права, отказа од санкција и других нелегитимних мера економског притиска.
„Руска Федерација види у каквој се дубокој кризи налази Европска унија. Са интересовањем пратимо да ли ће се она ускоро распасти. Уколико се то догоди, онда би сценарио у којем три државе разговарају о својој одговорности за Европу, Азију и западну хемисферу апсолутно могао да постане централна тема преговора“, сматра саговорник Спутњика.
Кина ће 18. и 19. новембра у Шенжену бити домаћин 33. неформалног састанка лидера економија Азијско-пацифичке економске сарадње. Тако ће по трећи пут бити домаћин овог значајног међународног скупа и први пут након 12 година.
Главна тема овогодишњег кинеског председавања АПЕК-ом јесте „Изградња азијско-пацифичке заједнице заједничког просперитета“, а током ове године широм те земље планирано је око 300 догађаја.
