https://sputnikportal.rs/20261024/kako-cemo-znjeti-ako-kasno-sejemo-video-1204871819.html

Како ћемо жњети ако касно сејeмо /видео/

Како ћемо жњети ако касно сејeмо /видео/

Sputnik Србија

Одлагање сетве пшенице чак и до средине новембра, како би уз још коју кишу могла да буде обављена што боље, неће јој касније нашкодити. То кашњење ће... 24.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-24T13:03+0200

2026-10-24T13:03+0200

2026-10-24T13:03+0200

економија

економија

србија – економија

ратарство

анализе и мишљења

енергија спутњика

жито

жетва

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/16/1188106490_0:154:2428:1520_1920x0_80_0_0_e9619d2c72c7f551e9f53f6f9a200984.jpg

На то је у емисији Енергија Спутњика указао заменик шефа катедре за ратарство и повртарство на Пољопривредном факултету у Београду, професор др Љубиша Коларић.Уместо 200 пало 20 литараОн напомиње да је у нормалним условима очекивано да током два летња месеца падне од 200 до 250 литара кише по метру квадратном, а да је то овог лета било сведено на пар десетина литара, а негде ни толико. У таквим условима земља је малтене претворена у бетон и прва киша у септембру која је дала је максимално 15 милилитара по квадратном метру била је недовољна за почетак сетве.Сетва озимих стрних жита је у неким деловима Војводине већ почела, а јужно од Саве и Дунава она и иначе, у „редовним“ условима, обично креће две недеље касније. Нeдавне падавине ће, свакако, олакшати припрему земље за сетву не само пшенице него и јечма, ражи, овса, а да ли ће бити и довољне за „нормалну“ сетву зависиће од краја до краја и распореда количине падавина којих је ових дана негде било и потребних 20 литара по метру квадратном.Сачекаћемо последњу декаду октобра која ће дати одговор на многа питања, каже Коларић.Снаћиће се пшеница„Сви они који су последњих година сејали пшеницу, чак и до средине новембра, су се хвалили релативно добрим и солидним приносима, то је у неком интервалу од шест, седам, па чак и до осам тона по хектару. Пшеница и свака друга биљна врста не зна да прича, али она се снађе на себи својствен начин. Она ће надокнадити то кашњење у времену сетве за тих неких 10 до 15 дана, да би се то све лепо поорало или потањирало до неке дубине макар до 15 - 20 центиметара, да би било услова за стварање тврде постељице, меког растреситог покривача, и да би, наравно, сама сетва била омогућена на што бољи начин“, истиче стручњак за ратарство.Онима који не буду чекали остаје могућност редуковане обраде земље на дубини мањој од 15 центиметара где се, како каже, пшеница сеје на дубини од три до пет центиметара највише, уз повећану количину засејаног семена.Више семена на плиће орање„То више није 220, ни 250 килограма по хектару, већ је то неких до 300 килограма по хектара. После тога се иде дрљачама такозвана инкорпорација семена на дубину од два, евентуално до три центиметра. Житним сејалицама то је лако оствариво, подесиво”, објашњава Коларић.Повећање количине семена се, како каже, нарочито односи на наше домаће сорте које немају тако добар коефицијент бокорења као иностране сорте. Наш домаћи сортимент је, истиче он, јако квалитетан, јер је зрно богато протеинима, много богатије у односу на инострани сортимент. Мана наших сорти је што имају мало мањи коефицијент бокорења што се касније одражава на мањи принос од оног који даје увозно семе.Газда к'о бразда„Наравно, увек је дебата да ли поорати или урадити редуковану обраду. Ја сам становишта да нема газде без дубоке бразде. Дакле, чак и за пшеницу на тим лошим типовима земљишта, мислим да је за сада краткорочније и квалитетније боље урадити превртање слоја земље и после тога једну предсетвену припрему земљишта. То ће много више бенефита дати будућем семену и будућој младој биљци да изникне како треба, да усев буде униформан и на тај начин да већ од почетка вегетационог периода можемо да планирамо и да очекујемо један добар и стабилан принос“, истиче стручњак.Заменик шефа Катедре за за ратарство и повртарство притом истиче да кад причамо о пшеници ту немамо неких великих проблема, чак и ако закаснимо са сетвом.Кукуруз је другоПо питању времена сетве сада су, додаје он, велике дебате код летњих ратарских усева- кукуруза, сунцокрета, соје на чије смањење приноса се у највећој мери одразила суша у претходне три године. Под кукурузом је површина од милион хектара од око 3,5 милиона хектара укупних обрадивих површина у Србији и то и даље представља нашу стратешки најбитнију биљну врсту и највећу извозну ставку нашег аграра.У овој години принос кукуруза ће бити од три до пет тона по хектару у већини крајева. Ретки су произвођачи који се могу похвалити са приносом од седам до осам тона, истиче он.Пољопривредним произвођачима препоручујемо да га не сеју између десетог и двадесетог априла, зато што се у гро случајева у много година он доказао као најмање продуктиван период, напомиње саговорник Спутњика.То би, каже, требало да ураде до 5. априла, или крајем априла, па чак и у мају, подсећајући да је мајска сетва прошле године била много продуктивнија.Он се, нада да нема логике да бисмо после три сушне године имали још једну такву. У емисији Енергија Спутњика стручњак за ратарство подсећа да смо после 1991. године, која је важила за најроднију годину у претходних пола века, имали заредом три сушне. То су биле '92, '93. и '94. које сасвим личе на овај сад период, напоменуо је Коларић.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

економија, србија – економија, ратарство, анализе и мишљења, енергија спутњика, жито, жетва