https://sputnikportal.rs/20261024/sajam-knjiga-izmedju-kulture-i-profita-reci-koje-grade-ili-reci-koje-razgradjuju-1204863429.html

Сајам књига између културе и профита: „Речи које граде“ или речи које разграђују?

Сајам књига између културе и профита: „Речи које граде“ или речи које разграђују?

Sputnik Србија

Људи не могу да једу књиге, али оне их свакако чине другачијима, бољима, употпуњавају их и обогаћују. Књиге не хране тело, али хране дух, а људи не желе да се... 24.10.2026, Sputnik Србија

2026-10-24T11:51+0200

2026-10-24T11:51+0200

2026-10-24T11:51+0200

култура

култура

култура – интервјуи и аналитика

међународни сајам књига у београду

петар арбутина

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/15/1162704732_0:48:1156:698_1920x0_80_0_0_c21705dbd0e38960c4b241f080a58428.jpg

Шездесет девети Међународни београдски сајам књига одржава се од 23. до 31. октобра, под слоганом „Речи граде свет“, а његов почасни гост је Тунис. На манифестацији учествује више од 300 директних излагача, али је ове године она обележена и изостанком више десетина домаћих издавача, незадовољних условима учешћа.Петар Арбутина сматра да се проблеми те манифестације не могу посматрати изоловано од економских и културних прилика у којима настају. Иза сајамске гужве, сусрета с писцима и радости читалаца због нових књига налази се, како каже наш саговорник, сложен ланац пословних односа.Према његовим речима, надлежне институције већ деценијама не препознају у довољној мери културни и културолошки значај Сајма књига у Београду, због чега се не стварају ни услови да се интерес читалаца не претвори само у питање традиције и личног ентузијазма.Манифестација која превазилази тржиштеПетар Арбутина наглашава да одлуке издавача треба разумети као пословне одлуке, донете у околностима у којима је економска одрживост сајамског наступа све неизвеснија: Београдски сајам, као приватна компанија, настоји да приходе оствари кроз ограничен број великих манифестација, док издавачи сносе трошкове закупа, припреме и штампања нових наслова.„У последњих седам, осам година учествујем у разговорима ове врсте и причам једну те исту причу, која у принципу никога не обавезује. Било би боље да слоган Сајма књига буде ‘Речи које обавезују’, уместо ‘Речи које граде’. Очигледно је да речи које долазе с те стране разграђују манифестацију по којој је Београд познат. Када погледате сајмове у региону, Београдски сајам је највећи после Франкфуртског сајма у Европи“, наглашава Петар Арбутина.Он посебно истиче разлику између Сајма књига као комерцијалног догађаја и Сајма књига као културне манифестације и додаје да се његов значај не може свести на квадратне метре закупљеног простора, број продатих књига или приход организатора.Он подсећа на чињеницу да је Сајам књига некада имао и снажнију међународну и професионалну димензију, те да је био место на којем се нису само куповале књиге, већ су се представљала нова издања, сусретали издавачи и трговало ауторским правима.Од деведесетих година, када су санкције и изолација земље утицале и на долазак страних издавача, његова улога постепено се мењала. Сајам је све више постајао место повољне куповине, а све мање средиште међународне издавачке размене, каже Петар Арбутина, али ипак оцењује да то не значи да је та манифестација изгубила своју вредност, већ да, напротив, интересовање публике показује да је њена културна улога опстала чак и када су слабиле њене друге функције.Зашто људи и даље долазе по књигеЈедан од најзанимљивијих феномена Београдског сајма књига јесте управо публика. На њега долазе и они који редовно прате издавачку продукцију и читаоци који током године можда ређе купују књиге. За многе је посета Сајму догађај који се подразумева, део годишњег ритма и прилика да се на једном месту сусретну с књигама које су чекали.Арбутина примећује да се та навика није битније променила ни у последњих пет година, упркос инфлацији и паду куповне моћи. Људи и даље планирају куповину за сајамске дане, очекујући попусте и шири избор наслова. Долазе и посетиоци из региона, који на Београдском сајму траже издања до којих у својим срединама теже долазе или их овде могу купити повољније.„Људи купују књиге. Као што је Сајам књига једна врста културне или културолошке рефлексне реакције, тако је и та некако подразумевана куповина књига на Сајму реакција која се врло тешко или готово никако не може рационално објаснити. Ја сам то гледао свакодневно бавећи се овим послом. Већ фактички од половине августа, или почетка септембра, све нове књиге које се појављују – људи долазе у књижаре, а има таквих који прате шта се све дешава на издавачком тржишту, поготово ако је реч о скупљим књигама - и онда они кажу да ће сачекати Сајам књига да их купе“, сведочи наш саговорник.Он, међутим, упозорава да комерцијализација не сме да постане једино мерило успеха и додаје да, ако се вредност манифестације сведе на продају, губи се простор за програме, разговоре и представљање књижевности. Због тога је, како каже, важно да Сајам књига не буде само место на којем се нова издања могу купити јефтиније него током године, већ и место на којем се открива зашто је вредно читати.Књига као храна за духГоворећи о будућности Сајма књига у Београду, Петар Арбутина посебно издваја шири културни контекст и истиче да у друштву, у којем су јавни простор и медији све више обележени површним садржајима, књига остаје један од начина да се негују и развијају писменост, култура изражавања и способност мењања света.„Има много људи којима је култура веома важна јер људи нису идиоти. Не желе да се одрекну културе. Не могу да детерминишу и објасне своју егзистенцију без тих ствари. А када би мени неко сада, уз моје искуство и живот на који сам навикао, одузео књигу, мој живот би био врло сиромашан. Независно од тога што се професионално бавим њоме. Ишао сам у школу у којој су се читале лектире, где су писменост, лепота и култура изражавања биле подразумевајуће. Тога данас нема ни у медијима“, упозорава Петар Арбутина.Одговорност за традицију и будуће генерацијеНаш саговорник сматра да се питање будућности Сајма књига у Београду не може решити без јасније одговорности институција. Ако је реч о манифестацији од културног значаја за Београд и Србију, онда њено функционисање не би требало да зависи искључиво од комерцијалне рачунице организатора и способности издавача да покрију све трошкове.Као пример наводи Франкфуртски сајам књига, чији значај превазилази директне приходе од продаје и закупа. Од манифестације корист имају и други делови града, укључујући хотеле и ресторане, па се подршка Сајму посматра и као улагање у културни и економски живот шире заједнице.По Арбутинином мишљењу, слично размишљање потребно је и у Србији: Сајам би требало препознати као манифестацију од националног значаја, уз подршку државе, града и надлежних институција.Важан део тог решења било би и равноправније учешће издавача у одлучивању. Они, према мишљењу нашег саговорника, не морају нужно да очекују надокнаду сваког пословног ризика, али је разумљиво да траже услове у којима ће њихови интереси бити уважени, а трошкови наступа одрживи.„Мислим да се издавачи не би толико бунили ни када им неко не би надокнађивао пропуштене зараде које су мање од очекиваних, али мислим да би били задовољни тиме да их неко третира као равноправне у тој причи, а не да доноси одлуке у њихово име“, каже Петар Арбутина.Посебан изазов представља и очување традиције у времену технолошких промена. Млађе генерације ће, вероватно, Сајам доживљавати другачије од оних који памте његове некадашње просторе и атмосферу. Али управо зато, сматра Петар Арбутина, важно је сачувати места која носе заједничко искуство и културно памћење. Нове генерације треба да добију прилику да створе сопствене успомене, уместо да им се унапред одузима могућност да нешто заволе и прихвате као део свог живота.

2026

Вести

sr_RS

култура, култура – интервјуи и аналитика, међународни сајам књига у београду, петар арбутина