Шта повезује Николу Теслу и гусле? Одговор је одјекнуо у срцу Београда! /фото/
Шта повезује Николу Теслу и гусле? Одговор је одјекнуо у срцу Београда! /фото/
Sputnik Србија
Поводом обележавања 170 година од рођења једног од највећих српских и светских умова Николе Тесле, у срцу Београда одржано је спектакуларно гусларско вече, на... 24.10.2026, Sputnik Србија
Поводом обележавања 170 година од рођења једног од највећих српских и светских умова Николе Тесле, у срцу Београда одржано је спектакуларно гусларско вече, на којем су наши најпознатији гуслари, још једном показали да су гусле, и гусларска традиција уткане у бит српског народа.
Спектакуларно гусларско вече под називом „Гусле и Тесла — Светлосни Донебесник" приређено у част српског великана Николе Тесле, одржано је протеклог викенда у великој сали МТС Дворане у Београду
Тесла је још као дечак у Лици радо слушао гусларе и њихово приповедање о јунаштву и чојству свог народа. Одлазак за Америку и живот далеко од домовине, љубав према гуслама и звуцима који су му обликовали дух у њему није угасио
О томе сведоче његове речи: "Гусле лече организам, снаже тело, јачају вољу, одгоне чини, оплемњују душу, буде дубоке мисли и подстичу на подвиге. Гусле су најјача сила да освоји душу Србинову"
Колико се наш великан дивио јуначким делима народа коме је припадао, сведочи портрет Луке Филипова (који је у бици на Вучјем Долу 1876 заробио турског војсковођу Осман-пашу), a који је пронађен у заоставштини Николе Тесле.
Иако имају само једну жицу и производе свега пет тонова, гусле су својеврсна библиотека препуна српских народних јуначких песама. Вековима се уз звуке гудала певало о српским јунацима и славним биткама. Певало се о Косовском боју, Бановић Страхињи, Женидби Душановој, боју на Мишару....
У тешким временима ропства, гуслар је био тај који је окупљао српски народ. Певајући о јуначким подвизима наших предака, гуслари су били светионик вере и наде у коначно ослобођење.
„Кад је Србин највише стрепио, гуслар га је надом кријепио“, речи песме гуслара Радована Бећировића најбоље описују јунаштво, судбину и страдање српског народа кроз векове
Гусле су данас важан део традиционалне музике које ни време, а ни модерни утицаји нису успели да замене и потисну. Част да отворе гусларско вече имале су младе наде из школе гусала "Сандић"
Вече посвећено нашем великану улепшали су и "Србски православни појци", који су из свог богатог репертора отпевали неколико песама уз бурне аплаузе публике
Идејни творац и оснивач овог састава је Марко Качаревић. Србски православни појци се више од 15 година баве очувањем традиционалне музике негујући у свом репортару песме духовног, националног и етно карактера
Још један етно славуј је улепшао гусларско вече: Етно појац Марија Сандић се публици представила изводећи песме на српском и руском језуку, па је тако у великој сали МТС Дворане публика заједно са њом отпевала чувену руску песму "Каћуша"
Круна вечери био је наступ чувених гуслара: Бошка Вујачића, Марка Шћепановића, Миломира Требјешанина и Горана Перовића Цуце који уживају велики углед у свету епске поезије и традиционалне гусларске музике
На самом крају вечери, спектакуларним извођењем црногорских игара, чланови Фолклорног уметничког друштва "Младост" су разгалили срца публике и угрејали дланове
Кроз векове, гусле су просто срасле са бићем српскога народа. О њиховом значају за српски род, најбоље сведоче речи песме Радована Бећировића: „Манастири и свето гудало, то је српску вјеру сачувало"
Посебност певања уз гусле препознала је и светска културна заједница оличена у Унеску, која је певање уз гусле уврстила на листу Унеска као нематеријално културно наслеђе човечанства
Након трочасовног спектакла, публика је громогласним аплаузом наградила учеснике гусларске вечери, који су поручили, да гусле и гуслање представљају велико културно богатство, са којим се као народ, требамо поносити.
Приступ ћаскању је блокиран због нарушавања правила.
Поново можете да учествујете за:∞.
Ако се не слажете са блокирањем, користите формулар за повратне информације
Разговор је завршен. У дискусији можете учествовати 24 сата од објављивања чланка.