Уједињене нације у ишчекивању новог мултиполарног модела
© AP Photo / Heather Khalifa
Пратите нас
Реформе су Уједињеним нацијама потребне, али за сада ова организација нема алтернативу јер је једина која може да окупи све под један кров у дијалогу, каже дипломата Зоран Миливојевић.
Осамдесет једну годину од оснивања Уједињене нације суочавају се данас са бројним изазовима, међу којима је можда највећа онај који се тиче опстанка ове организације и могућности да се она реформише за потребе новог/старог мултилатерализма.
Дипломата и бивши амбасадор Зоран Миливојевић сматра ипак да УН још увек немају конкуренцију.
Кућа за све
„Све је већи број држава које се залажу се за очување Повеље УН и принципа међународног права, јер би одсуство заједничког система могло да доведе до још већег хаоса у међународним односима. Тако да за сада не постоји ниједан важећи међународни поредак који би могао да буде и легалан и легитиман и са механизмима који би могли да делују,“ наводи Миливојевић.
Према његовим речима, Србија је нама најближи пример, то јест, Резолуција 12 44 о Косову и Метохији да су се УН и даље уважава, јер може неко да се слаже или не са том резолуцијом али је нико не оспорава.
„За све ове године чињеница је да није могуће да се самопроглашена независност тзв. Косова верификује без УН. Без обзира и на чињеницу да су западне силе признали Косово, да хоће да га укључе у НАТО, у Европску унију, у ово или оно, просто, то је немогуће, зато што није држава, јер држава може бити само ако буде призната и ако буде верификована и кад добије међународно правни субјективитет на основу чланства у УН. Према томе, тај систем ипак функције. И друго, сви аранжмани који се догађају на овај или онај начин, морају да буду покривени принципима међународног права. Нема међународног уговора који на овај или онај начин није усклађен са међународним правом,“ каже Миливојевић.
Наш саговорник истиче да УН у последње време често наилазио на покушаје оспоравања од стране великих сила, пре свега са Запада али да је ипак, међународно правно и правно-политички важећи систем и да још увек функционише уз све мањкавости које има.
„УН су оспорене, и то треба рећи, пре свега оног тренутка кад је нестало равнотеже снага, кад је пао Берлински зид и кад смо дошли у позицију да имамо униполарни свет, и тада се може рећи да је дошло до игнорисање УН на свим могућим принципима. Србија је и ту нама најближи пример, односно, НАТО агресија која је извршена на нас без одобрења СБ УН. Уједно то је и тренутак када је НАТО из одбрамбеног савеза прерастао у офанзивни,“ подсећа Миливојевић.
Ушли смо у мултиполарни свет
Од тада, наводи он, ствари су се промениле: ушли смо сада у мултиполарни свет, има више полова а треба рећи да је на овом другом полу, који доминира бар трећина човечанства.
„Дакле, овај други пол у коме, на неки начин, главну реч воде Кина, Руска Федерација и још неке земље, које су превсходно на колективном југу, они управо инсистирају на томе да се сачува Повеља и да се у недостатку другог овај систем на неки начин очува, а на њему изгради један нови, односно да се овај реформише у складу са реал- политиком и потребама које налажу нови међународни односи и нови свет у условима мултиполарности. И мислим да су у томе Кина и Руска Федерација су изричите. Подсетићу само на њихову декларацију из последњег сусрета председника Сија и Путина у Пекингу у првој половини ове године. Дакле, то је потпуно јасно и јасно је да добар део света стоји на тој позицији. А кад помињем добар део света, треба укључити и Брикс, треба укључити на неки начин и ШОС, и несврстане који и даље живе, и који имају 120 чланица. Просто постоји потреба да постоји неки механизма, јер свет се ипак у већини опредељује за мир, стабилност, сигурност, сарадњу и неку равноправност, а не за рат. И то је нешто што је гаранција да ће УН и даље имати могућност да кроз реформу чувају постојећи међународни поредак и да остану на сцени,“ оцењује он.
Када је реч о реформама, каже Миливојевић, оне треба да иду у правцу који обезбеђује реал- политику и оно што је стварно стање.
„Прво кад је реч о реформама на првом месту и прва тема је Савет безбедности, право вета. Савет безбедности у сваком случају мора да одсликава реал-политику и у Савету безбедности морају бити укључене и неке друге земље и неке друге државе, на пример, Индија, Бразил, исламски свет, рецимо један Египат, Јужна Африка, можда чак и једна Индонезија, као најмногољуднија земља и тако даље. Дакле, мора да осликава и тај амбијент, оно што представља данас свет и управо тај свет који представља већину у залагању да се обнове УН, да се реформишу и да то буде основа на овог међународног поредак. То је суштина,“ сматра Миливојевић.
Реформе потребне
Кај реч о праву вета, додаје он, право вета сад у последње време и последњих деценија је углавном служило интересима земаља које уводе вето.
„Вето би морао да буде у функцији општег интереса, у функцији очувања мира, стабилности и безбедности и да увођење вета подразумева већински став и већински интерес. И у том смислу кориговати право вета и успоставити правила кад је могуће повући га и кад не. Дакле, право вета мора бити у складу са принципима међународног права и са Повељом УН и то да буде основ за коришћење тог права“, истиче Миливојевић.
Што се тиче других неких реформи, он сматра да су оне потребне многим организацијама у систему УН где треба видети шта је захтев времена, шта треба ојачати а шта евентуално елиминисати.
„И то треба да буде један процес. Постоји добра полазна основа и то су управо ове УН које данас постоје. То је једина платформа на којој могу сви да се сретну и на којој може да се поведе дијалог. Јер увек је горе кад немате ништа него кад имате нешто. Ми ипак имамо УН, какве су, такве су. Кад немате ништа, онда је то хаос и ми видимо да полако тежимо неком хаосу и да полако идемо у сусрет у томе. Тако да се с правом треба осврнути на УН и подсетити на чињеницу да је то нешто важно јер не постоји други поредак, не постоји други систем. Не постоји друга организација која може све да сведе на једно место и која може да поведе један озбиљан дијалог,“ верује наш саговорник.
С друге стране, наводи он, време није довело у питање принципе међународног права.
„Суверенитет, територијални интегритет, немешање, равноправна сарадња, мир… То су принципи који немају алтернативу, без обзира имали или немали УН, или било шта. То су принципи који се не могу заменити другим принципима. То су принципи који имају трајну вредност и трајни значај. Тако да не видим други начин да се отвори уопште некаква прича о новом међународном поретку, а да основа не буде у УН и њена Повеља,“ уверен је Миливојевић.
