https://sputnikportal.rs/20261025/interesi-iznad-blokova-velike-sile-idu-ka-partnerstvu--ima-li-tu-mesta-za-evropu-1204905026.html
Интереси изнад блокова: Велике силе иду ка партнерству – има ли ту места за Европу
Интереси изнад блокова: Велике силе иду ка партнерству – има ли ту места за Европу
Sputnik Србија
Међународни односи налазе се у периоду дубоких промена, у којем традиционална подела света на супротстављене блокове све више губи значај, док економски... 25.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-25T20:23+0100
2026-10-25T20:23+0100
2026-10-25T20:23+0100
свет
свет
свет – политика
русија
сад
кина
украјина
од четвртка до четвртка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/09/1a/1203772117_0:0:1673:941_1920x0_80_0_0_6aaa57ee8c32d9e4c06ef13994bfe013.png
Свет се удаљава од некадашње геометријске поделе на јасно одређене политичке и идеолошке блокове. Говорећи о могућности обнове преговора о Украјини и потенцијалној сарадњи Доналда Трампа, Владимира Путина и Си Ђинпинга, наш саговорник сматра да савремену геополитику све више одређују међусобна повезаност држава, економска сарадња и преплитање различитих интереса.„Геополитика је наука о политичкој вредности простора. До сада је простор углавном гледан географски, као одређена подела на западни либерално-демократски капитализам и комунизам. Ипак, моја идеја је да покушамо да направимо нову дефиницију геополитике на основу свега што се догађа у свету. То је хемијски облик геополитике, интерактиван, помешан. Дакле, данас не можете да узмете геополитику као да је сатаром пресечен свет на пола или на три дела. Овде се сада ради о интеракцијама, у зависности од других политичких субјеката“, навео је Којчић.Сарадња великих у предности над конфронтацијомОн сматра да би управо такав приступ могао да допринесе стварању новог међународног поретка, у којем би сарадња великих сила имала предност над дуготрајном конфронтацијом.„Бизнис се клони те геометријске поделе. Њему је много важније да продре у друге просторе, зато што, ако има профита и користи, онда је то подељено. Они су као вода, наћи ће пут и пробити се кроз врлети“.Према његовој оцени, амерички председник Доналд Трамп разуме да се дугорочни интереси Сједињених Држава не могу остваривати искључиво војним притисцима и интервенцијама, већ и преговорима са конкурентима.НАТО постао вишакГоворећи о рату у Украјини, наш саговорник сумња у могућност трајног мира уколико се не узму у обзир интереси свих релевантних страна. Оценио је да би наставак политике конфронтације могао додатно да закомпликује европску безбедносну ситуацију, док би промена приступа великих сила отворила простор за другачије односе. Посебно критички говори о улози НАТО-а, оцењујући да би та организација могла да постане препрека успостављању новог модела међународних односа.„Време НАТО-а је истекло и постаје вишак у свим тим покушајима да се пронађу нови модалитети међународних односа који би водили ка миру и успостављању поретка који је изгубљен падом Берлинског зида. С друге стране, Алијанса се довољно осамосталила те морамо да схватимо да тамо седе људи који имају огромне плате и који морају да оправдају своје постојање. Они ће притискати да НАТО задржи своју агресивну, офанзивну, војну страну, али ће због тога бити у сукобу са онима који желе нормално разрешење“, истакао је Којчић.ЕУ нема конзистентну политикуОсврћући се на покушаје Европске уније да обезбеди своје место у будућим преговорима великих сила, оценио је да Унија нема довољно јединствену и доследну спољну политику да би наступала као потпуно хомогена политичка целина.„Европска унија нема ни конфигурисану ни конзистентну политику. То може да се види на сваком ћошку. Између осталог, пет држава чланица до сада није признало независност самопроглашене државе Косово, док се у другим земљама размишља о другачијем приступу. То је шаренолико питање“, рекао је он, додајући да се европске државе међусобно разликују и по политичким циљевима и по односу према Русији.Када је реч о Србији, Којчић сматра да европске интеграције треба посматрати прагматично, без идеализовања Европске уније, али и без одрицања од сопствених националних интереса.„Јесам за Европску унију, али на врло критички начин. Не бих тамо ишао ни да се клањам ни да кунем, него просто зато што је она наше географско окружење, а у крајњем случају и економско. Највећа заблуда и материјална грешка политичара била би да Европску унију доживљавају као хомогену, јединствену целину. У њој постоје различите политичке снаге и долази до великих промена“, навео је наш саговорник.Држава мора да антиципира догађајеШто се тиче протеста широм Европе наш саговорник, указује на сложеност узрока друштвеног незадовољства, издвајајући економске проблеме, миграције, верске разлике и осећај маргинализованости појединих заједница. Према његовим речима, савремене кризе захтевају политичко руководство које може да разуме њихове различите узроке, али и да предвиди последице одлука.Коментаришући положај Србије и Републике Српске, упозорења о формирању војних структура на Балкану и примену Дејтонског споразума, Којчић је оценио да су за стабилност региона неопходни поштовање међународних споразума, равноправност политичких субјеката и могућност да народи самостално одлучују о својој будућности. Посебно је критиковао улогу високих представника у Босни и Херцеговини, тврдећи да су њихове интервенције потискивале демократске институције и домаће политичко одлучивање.Погледајте и:
сад
кина
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, свет – политика, русија, сад, кина, украјина, од четвртка до четвртка
свет, свет – политика, русија, сад, кина, украјина, од четвртка до четвртка
Интереси изнад блокова: Велике силе иду ка партнерству – има ли ту места за Европу
Међународни односи налазе се у периоду дубоких промена, у којем традиционална подела света на супротстављене блокове све више губи значај, док економски интереси, безбедност, религија и национални идентитет постају кључни фактори у обликовању нове геополитичке стварности, оцењује политички филозоф Драгољуб Којчић.
Свет се удаљава од некадашње геометријске поделе на јасно одређене политичке и идеолошке блокове. Говорећи о могућности обнове преговора о Украјини и потенцијалној сарадњи Доналда Трампа, Владимира Путина и Си Ђинпинга, наш саговорник сматра да савремену геополитику све више одређују међусобна повезаност држава, економска сарадња и преплитање различитих интереса.
„Геополитика је наука о политичкој вредности простора. До сада је простор углавном гледан географски, као одређена подела на западни либерално-демократски капитализам и комунизам. Ипак, моја идеја је да покушамо да направимо нову дефиницију геополитике на основу свега што се догађа у свету. То је хемијски облик геополитике, интерактиван, помешан. Дакле, данас не можете да узмете геополитику као да је сатаром пресечен свет на пола или на три дела. Овде се сада ради о интеракцијама, у зависности од других политичких субјеката“, навео је Којчић.
Сарадња великих у предности над конфронтацијом
Он сматра да би управо такав приступ могао да допринесе стварању новог међународног поретка, у којем би
сарадња великих сила имала предност над дуготрајном конфронтацијом.
„Бизнис се клони те геометријске поделе. Њему је много важније да продре у друге просторе, зато што, ако има профита и користи, онда је то подељено. Они су као вода, наћи ће пут и пробити се кроз врлети“.
Према његовој оцени, амерички председник Доналд Трамп разуме да се дугорочни интереси Сједињених Држава не могу остваривати искључиво војним притисцима и интервенцијама, већ и преговорима са конкурентима.
„Он је свестан да тиме може да добије много више него конфронтацијом, јер је конфронтација бумеранг-ефекат: увек може да те клепи по зубима. Зашто би то радио? Чини ми се да је Трамп схватио нешто што глобалисти и они који су водили политику за време Џоа Бајдена нису – да је боље правити пријатељства у свету и добре пословне контакте него некоме наметати демократију и либерализам, отимати ресурсе, а онда, када се појаве национални покрети за еманципацију од страног колонијализма, ратовати против њих“, оценио је Којчић.
Говорећи о рату у Украјини, наш саговорник сумња у могућност трајног мира уколико се не узму у обзир интереси свих релевантних страна. Оценио је да би наставак политике конфронтације могао додатно да закомпликује европску безбедносну ситуацију, док би промена приступа великих сила отворила простор за другачије односе. Посебно критички говори о улози НАТО-а, оцењујући да би та организација могла да постане препрека успостављању новог модела међународних односа.
„Време НАТО-а је истекло и постаје вишак у свим тим покушајима да се пронађу
нови модалитети међународних односа који би водили ка миру и успостављању поретка који је изгубљен падом Берлинског зида. С друге стране,
Алијанса се довољно осамосталила те морамо да схватимо да тамо седе људи који имају огромне плате и који морају да оправдају своје постојање. Они ће притискати да НАТО задржи своју агресивну, офанзивну, војну страну, али ће због тога бити у сукобу са онима који желе нормално разрешење“, истакао је Којчић.
ЕУ нема конзистентну политику
Осврћући се на покушаје Европске уније да обезбеди своје место у будућим преговорима великих сила, оценио је да Унија нема довољно јединствену и доследну спољну политику да би наступала као потпуно хомогена политичка целина.
„Европска унија нема ни конфигурисану ни конзистентну политику. То може да се види на сваком ћошку. Између осталог, пет држава чланица до сада није признало независност самопроглашене државе Косово, док се у другим земљама размишља о другачијем приступу. То је шаренолико питање“, рекао је он, додајући да се европске државе међусобно разликују и по политичким циљевима и по односу према Русији.
Када је реч о Србији, Којчић сматра да европске интеграције треба посматрати прагматично, без идеализовања Европске уније, али и без одрицања од сопствених националних интереса.
„Јесам за Европску унију, али на врло критички начин. Не бих тамо ишао ни да се клањам ни да кунем, него просто зато што је она наше географско окружење, а у крајњем случају и економско. Највећа заблуда и материјална грешка политичара била би да Европску унију доживљавају као хомогену, јединствену целину. У њој постоје различите политичке снаге и долази до великих промена“, навео је наш саговорник.
Држава мора да антиципира догађаје
Што се тиче протеста широм Европе наш саговорник, указује на
сложеност узрока друштвеног незадовољства, издвајајући економске проблеме, миграције, верске разлике и осећај маргинализованости појединих заједница. Према његовим речима, савремене кризе захтевају политичко руководство које може да разуме њихове различите узроке, али и да предвиди последице одлука.
„Данас не живимо у једноставном свету, ако је он икада и био такав. Најважније је да земља има снажно и способно руководство које може не само да разуме све појаве у танчине, него и да антиципира шта ће се десити. Политичар разуме оно што се догађа данас и овде, а државник увек размишља о томе шта ће бити сутра“, рекао је Којчић.
Коментаришући положај Србије и Републике Српске, упозорења о формирању војних структура на Балкану и примену Дејтонског споразума, Којчић је оценио да су за стабилност региона неопходни поштовање међународних споразума, равноправност политичких субјеката и могућност да народи самостално одлучују о својој будућности. Посебно је критиковао улогу високих представника у Босни и Херцеговини, тврдећи да су њихове интервенције потискивале демократске институције и домаће политичко одлучивање.
