https://sputnikportal.rs/20261025/nezaustavljiv-haos-sirom-evrope-kroz-vatru-i-dim-im-se-u-ludilu-i-bunilu-pricinjavaju---tramp-i-putin-1204929235.html
Незаустављив хаос широм Европе: Кроз ватру и дим им се у лудилу и бунилу причињавају - Трамп и Путин
Незаустављив хаос широм Европе: Кроз ватру и дим им се у лудилу и бунилу причињавају - Трамп и Путин
Sputnik Србија
Оптужбе да Русија подстиче протесте широм Европе још су један од покушаја европских политичара да избегну одговорност за кризу у сопственим земљама. Талас... 25.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-25T23:08+0100
2026-10-25T23:08+0100
2026-10-25T23:08+0100
свет
свет
свет – политика
шпанија
италија
албанија
русија
протести у француској
протести
владимир путин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/13/1204635716_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_543f8a06bf793c7b8dfe6cbf722b8c9e.jpg
Ово за Спутњик, коментаришући талас протеста који су изазвали хаос на улицама широм Европе, каже новинар и колумниста Небојша Малић:Талас незадовољства почео је у септембру у Француској, због реформи образовања и социјалних тензија, и Албанији, где антивладини протести против дугогодишње власти Едија Раме трају месецима.Хаос на улицама европских градоваПротести су се прелили на Белгију, Италију, Шпанију, Грчку и Португал, а поводи су незадовољство омладине, високи трошкови живота и стамбена криза.Улице неколико европских градова синоћ су поново биле поприште масовних окупљања и сукоба са полицијом. У Француској је изашло стотине хиљада, а широм земље приведено је скоро 1.000 људи.Полиција је одговорила употребом водених топова и сузавца и у Риму, где је приведено више од 200 младих. У Барселони су демонстрације ескалирале у жестоке нереде уз око 100 ухапшених, више од 30 подметнутих пожара и уништене и опљачкане радње. У Тирани су хиљаде људи протестовале уз бацање Молотовљевих коктела и интервенцију полиције сузавцем.Одговор Москве на лажи из БриселаПротеклих дана поједини европски званичници демонстрације и незадовољство су покушали да припишу спољном утицају, Русима пред вратима Париза.Тим поводом огласио се председник Русије Владимир Путин који каже да је реч о претеривању које је очигледно и грађанима европских земаља.Он је приметио да су се они који су у почетку покушавали да за нереде у својим земљама оптуже Сједињене Америчке Државе, брзо предомислили и вратили традиционалним оптужбама на рачун Русије.Наслеђе западних фондација и обојених револуцијаГоворећи о позадини организације оваквих протеста, он скреће пажњу на добро познату инфраструктуру западних фондација чије смо усавршавање видели 2011. године по арапском свету:„Видели смо и колику ту улогу играју америчке невладине организације, њихов НЕД и УСАИД. Све су то тактике које је амерички империјални естаблишмент градио, злу не требало. Некада је пројекат Гладио био оружана побуна и тероризам, па ме не би чудило да је у неком моменту ажуриран за обојене револуције, јер је то једноставније и са далеко мањим крвопролићем. Међутим, када су затворили радњу, све те алате и своје кућне љубимце, издресиране кадрове су оставили да их неко преузме или да се снађу сами. И сад имамо ситуацију у којој су људе које су обучавале америчке НВО, уз помоћ ЕУ, преузеле европске фондације и глобалисти типа Сороша за неке своје циљеве".Различити поводи - иста тактика и заразаИако су поводи за излазак на улице од државе до државе другачији, Малић указује на јасно сусретање тактика у једној тачки, односно феномен такозване друштвене заразе.„У Албанији протести трају месецима и почели су наводно због плана о изградњи Кушнеровог хотела код Валоне, па су се опозиционари прикључили да руше Раму. У Шпанији имамо социјални протест због деложације бакице у чију су кућу усељени мигранти. У Француској је почело легитимним бунатом студената због лоше реформе уписа, да би се прикључила стандардна екипа из северне Африке. Није неко притиснуо дугме да активира спавачке ћелије, већ људи опонашају оно што виде на друштвеним мрежама и питају се, што не бисмо и ми“.Прекомпоновање ЕвропеУпитан о дометима протеста и евентуалном сценарију завршетка протеста који су, поред материјалне штете, изазвали и застој у систему образовања појединих земаља, наш саговорник истиче важност тренутка у коме нереди губе привлачност:Коментаришући коначни политички епилог и утицај немира на власти широм континента, Малић закључује да европски естаблишмент повлачи погрешне потезе:„Неки политичари желе да ово користе као полугу за забрану опција попут Ле Пенове или Меланшона, али то само додатно делегитимише постојећу администрацију. У Француској и Немачкој на делу је снажна поларизација, где центристичке партије сваког дана губе гласаче који беже ка левици или десници. Нико више неће да гласа за досадне, стандардне политичаре који не нуде никаква решења, осим још више прописа. Ови немири ће само убрзати дубоко политичко прекомпоновање Европе, закључује Малић.
шпанија
италија
албанија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, шпанија, италија, албанија, русија, протести у француској, протести, владимир путин, небојша малић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, шпанија, италија, албанија, русија, протести у француској, протести, владимир путин, небојша малић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
Незаустављив хаос широм Европе: Кроз ватру и дим им се у лудилу и бунилу причињавају - Трамп и Путин
Оптужбе да Русија подстиче протесте широм Европе још су један од покушаја европских политичара да избегну одговорност за кризу у сопственим земљама. Талас незадовољства који се шири од Француске до Албаније има сличне методе, али и инфраструктуру која је годинама грађена за обарање непослушних власти.
Ово за Спутњик, коментаришући талас протеста који су изазвали хаос на улицама широм Европе, каже новинар и колумниста Небојша Малић:
„Чини се да је инфраструктура, техника организације тих група, можда и производ америчке кухиње. Они су се још од 2000. године хвалили како су направили шему за добијање туђих избора, коју су касније усавршавали кроз обојене револуције и мрежу невладиних организација“.
Талас незадовољства
почео је у септембру у Француској,
због реформи образовања и социјалних тензија, и Албанији, где антивладини протести против дугогодишње власти Едија Раме трају месецима.
Хаос на улицама европских градова
Протести су се прелили на Белгију, Италију, Шпанију, Грчку и Португал, а поводи су незадовољство омладине, високи трошкови живота и стамбена криза.
Улице
неколико европских градова синоћ су поново биле поприште масовних окупљања и сукоба са полицијом. У Француској је изашло стотине хиљада, а широм земље
приведено је скоро
1.000 људи.
Полиција је одговорила употребом водених топова и сузавца и
у Риму, где је приведено више од 200 младих.
У Барселони су демонстрације ескалирале у жестоке нереде уз око 100 ухапшених, више од 30 подметнутих пожара и уништене и
опљачкане радње. У Тирани су хиљаде људи протестовале уз бацање Молотовљевих коктела и интервенцију полиције сузавцем.
Одговор Москве на лажи из Брисела
Протеклих дана поједини европски званичници демонстрације и незадовољство су покушали да припишу спољном утицају, Русима пред вратима Париза.
Тим поводом
огласио се председник Русије Владимир Путин који каже да је
реч о претеривању које је
очигледно и грађанима европских земаља.
Он је приметио да су се они који су у почетку покушавали да за нереде у својим земљама оптуже Сједињене Америчке Државе, брзо предомислили и вратили традиционалним оптужбама на рачун Русије.
„То је стандардна прича политичара из Европске уније који су навикли да ништа није њихова кривица и које нико у суштини није бирао. Већина тих људи седи на 15 одсто популарности и производ су математичких коалиција и разноразних марифетлука. Једноставно, не могу да прихвате да би они могли да буду одговорни за било шта“, каже Малић.
Наслеђе западних фондација и обојених револуција
Говорећи о позадини организације оваквих протеста, он скреће пажњу на добро познату инфраструктуру западних фондација чије смо усавршавање видели 2011. године по арапском свету:
„Видели смо и колику ту улогу играју америчке невладине организације, њихов НЕД и УСАИД. Све су то тактике које је амерички империјални естаблишмент градио, злу не требало. Некада је пројекат Гладио био оружана побуна и тероризам, па ме не би чудило да је у неком моменту ажуриран за обојене револуције, јер је то једноставније и са далеко мањим крвопролићем. Међутим, када су затворили радњу, све те алате и своје кућне љубимце, издресиране кадрове су оставили да их неко преузме или да се снађу сами. И сад имамо ситуацију у којој су људе које су обучавале америчке НВО, уз помоћ ЕУ, преузеле европске фондације и глобалисти типа Сороша за неке своје циљеве".
Различити поводи - иста тактика и зараза
Иако су поводи за излазак на улице од државе до државе другачији, Малић указује на јасно сусретање тактика у једној тачки, односно феномен такозване друштвене заразе.
„У Албанији протести трају месецима и почели су наводно због плана о изградњи Кушнеровог хотела код Валоне, па су се опозиционари прикључили да руше Раму. У Шпанији имамо социјални протест због деложације бакице у чију су кућу усељени мигранти. У Француској је почело легитимним бунатом студената због лоше реформе уписа, да би се прикључила стандардна екипа из северне Африке. Није неко притиснуо дугме да активира спавачке ћелије, већ људи опонашају оно што виде на друштвеним мрежама и питају се, што не бисмо и ми“.
Упитан о дометима протеста и евентуалном сценарију завршетка протеста који су, поред материјалне штете, изазвали и застој у систему образовања појединих земаља, наш саговорник истиче важност тренутка у коме нереди губе привлачност:
„Довољно је да у једној држави ти протести буду сломљени одлучном акцијом, полицијском репресијом. Људи иду на те нереде зато што им је то забавно и осећају се делом нечега већег. Оног момента кад то постане опасно или непријатно, они престају и остају само најокорелији пљачкаши. Њих у ствари штити као живи штит ова популација нормалних људи који изађу на протесте јер имају проблеме са државом, а кад се ти људи повуку кућама, јер сматрају да је ово сад већ превршило меру, онда је полицији лакше да се обрачуна са истински насилним демонстрантима“.
Коментаришући коначни политички епилог и утицај немира на власти широм континента, Малић закључује да европски естаблишмент повлачи погрешне потезе:
„Неки политичари желе да ово користе као полугу за забрану опција попут Ле Пенове или Меланшона, али то само додатно делегитимише постојећу администрацију. У Француској и Немачкој на делу је снажна поларизација, где центристичке партије сваког дана губе гласаче који беже ка левици или десници. Нико више неће да гласа за досадне, стандардне политичаре који не нуде никаква решења, осим још више прописа. Ови немири ће само убрзати дубоко политичко прекомпоновање Европе, закључује Малић.
