https://sputnikportal.rs/20261025/nezaustavljivo-vrzino-kolo-sunovrat-nemacke-ekonomije-osetice-i-radnici-iz-srbije--1204672511.html
Незаустављиво врзино коло: Суноврат немачке економије осетиће и радници из Србије
Незаустављиво врзино коло: Суноврат немачке економије осетиће и радници из Србије
Sputnik Србија
План Немачке да преполови квоту за запошљавање радника са Балкана везан је за кризу, не само у тој земљи, већ у целој Европској унији. Привреда слаби, али чак... 25.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-25T09:11+0100
2026-10-25T09:11+0100
2026-10-25T09:11+0100
свет
свет – политика
свет – економија
немачка
русија
регион
регион – друштво
радници
увоз
квоте
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/17/1204866316_0:3:1122:634_1920x0_80_0_0_2f8f62e7cc802b0cec44d56bf5c3afc0.jpg
Овако одлуку Немачке да од 1. јануара 2027. године преполови годишњу квоту запошљавања радника са Западног Балкана, са 50.000 на 25.000, за Спутњик комантарише проф. др Мирослав Јовановић са Универзитета у Женеви:Немачка привреда се налази у озбиљној рецесији, а посебно је погођен сектор грађевинарства, грана у којој традиционално ради највећи број људи из нашег региона.Привредници желе да Балканци остануЗбог високе инфлације, раста каматних стопа и кризе у станоградњи, многа градилишта широм Немачке су затворена.Немачка влада смањује квоте за раднике са Балкана, јер је реална потражња за неквалификованом и полуквалификованом радном снагом у привреди тренутно опала.Међутим, немачки привредници су очајни због ове одлуке. Главни аргумент Немачке асоцијације привредних комора (ДИХК) и Савезне агенције за рад је хронични дефицит радника. Немачкој је, према званичним проценама, из иностранства и даље потребно око 400.000 нових радника годишње, како би одржала привредни, али и пензиони систем.Коморе упозоравају да ће смањење квота највише погодити занатске делатности, грађевинарство, логистику, транспорт, али и угоститељство у коме „Немци не желе да раде“. Привредници истичу да је „правило за Западни Балкан“, био најефикаснији и најбржи легални канал запошљавања.Професор Јовановић каже да је ова одлука један од сигнала из Берлина да је немачка локомотива изузетно успорила и да немачка грађевинска индустрија доживљава слом:„Све је повезано са санкцијама према Русији и куповином гаса и нафте по многоструко вишим ценама из других извора. Оно повећава и трошкове и цену завршних, готових производа из Немачке и смањује њихову конкурентност. Енергија је изузетно скупа, два, три или четири пута скупља него у Сједињеним Државама. Фирме које користе велике количине енергије, у алуминијумској, хемијској и аутомобилској индустрији, све се селе, ако већ и нису отишле, или у САД или у Кину. Нема потребе за новом радном снагом, нема економског замаха, нема раста, па се то рефлектује и на тражњу за радницима“, каже овај економиста.Немци неће да раде - за понуђену платуКоментаришући реаговање Немачке привредне коморе на одлуку да се од 1. јануара следеће године преполови број радника који у Немачку долазе из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније, професор Јовановић каже да треба објаснити формулацију да Немци не желе да раде у угоститељству:Наш саговорник додаје да су кола у Немачкој кренула низбрдо по још једном путу, а то је демографија. Он подсећа да је, уз Италију, Немачка земља која има најмањи наталитет. Постоји и демографска рупа која треба да се попуни.„Попуњавала се избеглицама из Украјине, а раније је Ангела Меркел позвала Сиријце, Авганистанце и остале да дођу. Али они су неквалификовани. Треба видети колико је од њих запослено и запошљиво. Вероватно половина њих није запошљива и они представљају терет за социјална издвајања. Али одакле се пуни буџет? Пуни се од пореза на економску активност, а она се смањује. Тако да је то једно велико врзино коло, не само у Немачкој, него и у целој ЕУ“.Сви губе у трци са КиномЈовановић подвлачи да је главни разлог свих проблема немачке економије енергија, јер је остала без јефтине, руске. А други разлог је, како каже, експанзија кинеске привреде и технологије:„Према истраживању Аустралијског института за нове технологије, Кинези су водећи у преко 90 одсто свих нових технологија. Тако да, ако дође до затварања немачког тржишта, то ће пружити одређену шансу да се домаћа индустрија опорави. Али ако се сетимо добровољног ограничавања увоза јапанских аутомобила из седамдесетих година и споразума о текстилу, који је исто ограничавао увоз, никакав резултат није постигнут. Једино решење је да раде у сарадњи са њима. Али, с обзиром на то каква је државна управа у Немачкој, тако нешто није на видику. Видећемо после избора да ли ће се нешто променити. Слика је далеко од ружичасте“.Политичка кампања или економски законУпитан у којој мери је ова одлука изнуђена унутрашњим политичким хаосом у Берлину, где владајућа коалиција покушава да се додвори бирачима и заустави пад рејтинга пред налетом десног АфД-а, који инсистира на антиимигрантској политици, наш саговорник каже:„Врло је могуће да и то игра улогу. Али, главна ствар која утиче на примање и омогућавање доласка страних радника јесте домаћа економска активност. Ако је она у узлету, тада постоји тражња. Чак и садашњи ниво индустријске производње и производње у услугама, да би се задржао, захтева одређени ниво радне снаге. Из Србије одлазе неговатељице, јер нема оних који би такву услугу могли да пруже. А што се тиче неке велике тражње за производним делатностима или градњом, док не дође до промене, поготово смањења трошкова енергије, не видим побољшање“, каже старији научни сарадник Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.Нова квота од 25.000 радника годишње важи збирно за цео Западни Балкан, званичне подквоте по појединачним државама нису обелодањене.Највећи удар претрпеће грађевински сектор и нерегулисана индустријска занимања, где је до сада одлазила трећина радника и где се запошљавање обављало без формално признатих стручних квалификација.Немачка граница остаје и даље отворена за квалификовану радну снагу са званично признатим дипломама и високим образовањем, дефицитарна регулисана занимања попут медицинских радника и неговатеља, али и професионалне возаче и посебне програме краткотрајног квотираног запошљавања.Погледајте и:
немачка
западни балкан
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
свет, свет – политика, свет – економија, немачка, русија, регион, регион – друштво, радници, увоз, квоте, западни балкан, мирослав јовановић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
свет, свет – политика, свет – економија, немачка, русија, регион, регион – друштво, радници, увоз, квоте, западни балкан, мирослав јовановић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
Незаустављиво врзино коло: Суноврат немачке економије осетиће и радници из Србије
План Немачке да преполови квоту за запошљавање радника са Балкана везан је за кризу, не само у тој земљи, већ у целој Европској унији. Привреда слаби, али чак и таква захтева одређени ниво радне снаге. Одлука је повезана са санкцијама Русији. Ако не дође до промене политике, врзино коло у Немачкој и целој Европској унији, неће моћи да се заустави.
Овако одлуку Немачке да од 1. јануара 2027. године преполови годишњу квоту запошљавања радника са Западног Балкана, са 50.000 на 25.000, за Спутњик комантарише проф. др Мирослав Јовановић са Универзитета у Женеви:
„Не искључујем могућност да је одлука донета како би се владајућа партија додворила бирачима, али главни параметар који утиче на долазак страних радника је економска активност, а она је у озбиљном паду“.
Немачка привреда се налази у озбиљној рецесији, а посебно је погођен сектор грађевинарства, грана у којој традиционално ради највећи број људи из нашег региона.
Привредници желе да Балканци остану
Због високе инфлације, раста каматних стопа и кризе у станоградњи, многа градилишта широм Немачке су затворена.
Немачка влада смањује квоте за раднике са Балкана, јер је реална потражња за неквалификованом и полуквалификованом радном снагом у привреди тренутно опала.
Међутим, немачки привредници су очајни због ове одлуке. Главни аргумент Немачке асоцијације привредних комора (ДИХК) и Савезне агенције за рад је хронични дефицит радника. Немачкој је, према званичним проценама, из иностранства и даље потребно око 400.000 нових радника годишње, како би одржала привредни, али и пензиони систем.
Коморе упозоравају да ће смањење квота највише погодити занатске делатности, грађевинарство, логистику, транспорт, али и угоститељство у коме „Немци не желе да раде“. Привредници истичу да је „правило за Западни Балкан“, био најефикаснији и најбржи легални канал запошљавања.
Професор Јовановић каже да је ова одлука један од сигнала из Берлина да је немачка локомотива изузетно успорила и да немачка грађевинска индустрија доживљава слом:
„Све је повезано са санкцијама према Русији и куповином гаса и нафте по многоструко вишим ценама из других извора. Оно повећава и трошкове и цену завршних, готових производа из Немачке и смањује њихову конкурентност. Енергија је изузетно скупа, два, три или четири пута скупља него у Сједињеним Државама. Фирме које користе велике количине енергије, у алуминијумској, хемијској и аутомобилској индустрији, све се селе, ако већ и нису отишле, или у САД или у Кину. Нема потребе за новом радном снагом, нема економског замаха, нема раста, па се то рефлектује и на тражњу за радницима“, каже овај економиста.
Немци неће да раде - за понуђену плату
Коментаришући реаговање Немачке привредне коморе на одлуку да се од 1. јануара следеће године преполови број радника који у Немачку долазе из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније и Албаније, професор Јовановић каже да треба објаснити формулацију да Немци не желе да раде у угоститељству:
„Економисти кажу, неће да раде - за плату која је понуђена. Трошкови живота су високи, поготово сада трошкови грејања. Немци, који су навикли на одређени стандард живота и зараде, свој кућни буџет прераспоређују. Сада, у новим околностима, мање остаје за ресторане, забаву, па отуд и мања потражња за радницима који су перачи судова, кувари, конобари“.
Наш саговорник додаје да су кола у Немачкој кренула низбрдо по још једном путу, а то је демографија. Он подсећа да је, уз Италију, Немачка земља која има најмањи наталитет. Постоји и демографска рупа која треба да се попуни.
„Попуњавала се избеглицама из Украјине, а раније је Ангела Меркел позвала Сиријце, Авганистанце и остале да дођу. Али они су неквалификовани. Треба видети колико је од њих запослено и запошљиво. Вероватно половина њих није запошљива и они представљају терет за социјална издвајања. Али одакле се пуни буџет? Пуни се од пореза на економску активност, а она се смањује. Тако да је то једно велико врзино коло, не само у Немачкој, него и у целој ЕУ“.
Јовановић подвлачи да је главни разлог свих проблема немачке економије енергија, јер је остала без јефтине, руске. А други разлог је, како каже, експанзија кинеске привреде и технологије:
„Према истраживању Аустралијског института за нове технологије, Кинези су водећи у преко 90 одсто свих нових технологија. Тако да, ако дође до затварања немачког тржишта, то ће пружити одређену шансу да се домаћа индустрија опорави. Али ако се сетимо добровољног ограничавања увоза јапанских аутомобила из седамдесетих година и споразума о текстилу, који је исто ограничавао увоз, никакав резултат није постигнут. Једино решење је да раде у сарадњи са њима. Али, с обзиром на то каква је државна управа у Немачкој, тако нешто није на видику. Видећемо после избора да ли ће се нешто променити. Слика је далеко од ружичасте“.
Политичка кампања или економски закон
Упитан у којој мери је ова одлука изнуђена унутрашњим политичким хаосом у Берлину, где владајућа коалиција покушава да се додвори бирачима и заустави пад рејтинга пред налетом десног АфД-а, који инсистира на антиимигрантској политици, наш саговорник каже:
„Врло је могуће да и то игра улогу. Али, главна ствар која утиче на примање и омогућавање доласка страних радника јесте домаћа економска активност. Ако је она у узлету, тада постоји тражња. Чак и садашњи ниво индустријске производње и производње у услугама, да би се задржао, захтева одређени ниво радне снаге. Из Србије одлазе неговатељице, јер нема оних који би такву услугу могли да пруже. А што се тиче неке велике тражње за производним делатностима или градњом, док не дође до промене, поготово смањења трошкова енергије, не видим побољшање“, каже старији научни сарадник Института за глобалне студије Универзитета у Женеви.
Нова квота од 25.000 радника годишње важи збирно за цео Западни Балкан, званичне подквоте по појединачним државама нису обелодањене.
Највећи удар претрпеће грађевински сектор и нерегулисана индустријска занимања, где је до сада одлазила трећина радника и где се запошљавање обављало без формално признатих стручних квалификација.
Немачка граница остаје и даље отворена за квалификовану радну снагу са званично признатим дипломама и високим образовањем, дефицитарна регулисана занимања попут медицинских радника и неговатеља, али и професионалне возаче и посебне програме краткотрајног квотираног запошљавања.
