00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ВЕСТИ
Русија пружа руку Србији – потез је на Београду
13:30
29 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Џалто: Православље не може да буде оправдање за апсолутну власт, капитализам је антидемократски
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Стојковић: Пењароја знао шта је дерби, Наваро је сада научио
17:00
60 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Коме су словенски народи камен у ципели
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

„Лебац сутра немојте послати“ — први роман о крагујевачкој трагедији написан на енглеском језику

© Tanjug / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PAVLE ИAJETINACШумарице
Шумарице - Sputnik Србија, 1920, 26.10.2026
Пратите нас
Књига „Лебац сутра немојте послати“ америчке књижевнице српског порекла Миле Ивановић доноси причу о крагујевачкој трагедији и судбини породица чији су најмилији стрељани у Шумарицама. Роман је најпре објављен на енглеском језику у Сједињеним Америчким Државама, а потом преведен на српски у издању крагујевачких „Корака“.
„Лебац сутра немојте послати“ — дрхтавом руком на карираном папиру — порука за незаборав, Јакова Медине. Пред стрељање у Шумарицама, брига о најмилијима и драгоценом парчету хлеба. Свака мрвица, значила је живот. Баш та реченица одредила је списатељски пут Миле Ивановић, Американке српског порекла.
„Пре 12 година, први пут сам чула за стрељање цивила Крагујевцу. Знала сам да о томе морам да пишем, да упознам своје сународнике у расејању, америчку и светску јавност са страдањима људи широм бивше Југославије у Другом светском рату“, објашњава Мила Ивановић, ауторка романа.
Одлучна у својој мисији, долазила је у Србију, обилазила стратишта, трагала по архивима, читала. Вишегодишња истраживања уобличила је у роман који прати ратну судбину крагујевачких сестара Николић.
„Као мајка, могла сам да осетим њихову бол. Не можемо ни да замислимо колику су тугу носиле те жене чији су синови, браћа, мужеви стрељани у Крагујевцу“, наглашава ауторка.
„Знамо да је око хиљаду мушкараца који су овде стрељани било ожењено. Дакле, имамо аутоматски скоро хиљаду удовица, а преко две хиљаде деце је остало без својих очева“, истиче историчарка Кристина Јопрић Степановић.
Земља црних марама, сви ужаси рата, логори, избеглиштво кроз које су прошли и Милини преци из Книнске Крајине, за Американце, али и друге народе су непознаница. Зато њен роман на енглеском језику, награђен међународним признањем, изазива велику пажњу.
„Људи широм света, преко филмова и литературе знају за страдања других народа, али не и за страхоте у бившој Југославији. Зато морамо да пишемо и говоримо. Да причу о масовним злочинима преносимо новим генерацијама, да никада не заборавимо страдале“, истиче ауторка Мила Ивановић.
„Будући да је ово први роман написан о крагујевачкој трагедији на енглеском језику, ја сам сматрао да је она учинила велику ствар и за наш народ и за наш град и онда сам покренуо ту причу превода на српски језик и промоцију овде“, каже Ненад Карамијалковић, уредник српског издања књиге „Лебац сутра немојте послати“.
Рођена и одрасла у Америци, у име живих, клања се мртвима — на месту „свевидом“ — у Шумарицама. Роман је, каже, дар њеном народу и Крагујевцу — граду страдалнику, преноси РТС.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала