Спречен сценарио промене спољне политике: Победом Луле на добитку Бразил, Латинска Америка - и БРИКС
© Sputnik / Grigory Sysoev
/ Пратите нас
Победа Луле да Силве у другом кругу председничких избора у Бразилу није значајна само за Бразил, јер је спречен сценарио у којем би Бразил променио досадашњи правац спољне политике. Лулин избор олакшаће латиноамеричким државама да наставе да бране своје интересе и развијају економске односе са партнерима изван америчке интересне сфере.
Након Лулиног избора за председника Бразила, ова држава ће наставити сарадњу са Москвом и Пекингом и другим чланицама БРИКС-а, а сарадња са афричким државама би могла да буде продубљена, оцењује др Душан Васић, некадашњи југословенски амбасадор у државама Латинске Америке.
Према његовим речима, исход избора истовремено је важан за односе снага у Латинској Америци, где су покушаји Вашингтона да прошири свој утицај повезани и са безбедносним иницијативама и са економским притисцима.
Лулина победа гарант опстанка БРИКС-а
За Москву и Пекинг најважнија последица Лулине победе јесте очување континуитета бразилске сарадње са чланицама БРИКС-а. Он сматра да би Болсонаро, да је победио, преиспитао постојеће трговинске и економске споразуме, док Лула има интерес да их сачува и прошири.
Према његовим речима, Лула је у свом програму од десет тачака предвидео наставак сарадње не само са државама које су чланице БРИКС-а, већ и са ширим кругом земаља глобалног југа, нарочито у Африци и Азији. Васић очекује да ће Бразил настојати да унапреди економске односе са афричким државама, по узору на иницијативе које већ спроводе Русија и Кина.
„Дакле, Бразил сада креће у правцу у коме су прво кренули Кина и Русија: Кина је направила свој Пут свиле, Русија је направила свој концепт сарадње са земљама Африке, већ је склопила неке економске уговоре, а сада је на Бразилу да своју економску сарадњу са афричким земљама значајно унапреди и то је Лула управо најавио, да ће се ускоро одржати конференција Бразил-Африка. Тако нешто већ ради Русија, а ради и Кина“, наглашава Васић.
Он указује да је Лула да Силва успео да преокрене резултат из првог круга, али и да је кампања његовог противника Флавија Болсонара отворила питања која су допринела мобилизацији бирача против деснице.
Велики преокрет – како је Болсонаро изгубио
Васић наводи да је Лула у кратком периоду успео да промени однос снага између два изборна круга – Болсонаро је у првом кругу имао предност од око два милиона гласова, док је Лула у другом победио са разликом од приближно три милиона.
„Дакле, направио је велики преокрет. Болсонаро је знао да ће велика излазност у другом кругу њему представљати тешкоћу зато што је врхунац замаха у својој политичкој активности и десничарских снага постигао у првом кругу. И врхунац је био тај резултат њему у корист. То је у процентима 1,8 одсто, али то је два милиона гласова. Знао је да ту енергију неће моћи поново да пробуди“, објашњава Васић.
Болсонаро је, додаје Васић, повукао неколико контрапродуктивних потеза. Један од њих био је, када је, током телевизијског дуела са Лулом на руци написао реч „корумпиран“, што је требало да се односи на Лулу. Међутим, грађани су то другачије схватили, па су на тај гест одговорили тако што су на својим рукама исписивали своја занимања, као што су лекар, музичар или инжењер, чиме су преокренули Болсонарову поруку.
Такође, то што је у највећем бразилском граду и Лулиној централи, Сао Паулу, на дан избора био отежан, грађани су такође приписали Болсонаровом утицају и жељи да смањи излазност на биралиштима.
Социјална политика против неолиберализма
Као један од разлога Лулиног успеха, Васић издваја социјалне мере које су биле у средишту његове кампање. Међу њима наводи олакшице за сиромашне грађане који су од државе добили кредите, предлог бесплатног јавног превоза у већим градовима и повећање социјалних давања за становништво са најнижим примањима.
Такве поруке биле су непосредно важне за бираче који се суочавају са економским тешкоћама. Насупрот томе, Болсонаро је, сматра Васић, заступао неолиберални економски правац и снажније ослањање на сарадњу са САД.
„Друго, то што је Болсонаро плашио противнике тиме да је ово последњи трзај левице, да више никада неће доћи на власт, што је обећавао да ће чим победи на изборима свог оца ослободити дугогодишњег затвора (он је осуђен на 27 година затвора због покушаја пуча) и чак га поставити за министра, било је контрапродуктивно, као што је била контрапродуктивна и чињеница да је шесторо чланова породице Болсонаро, укључујући и самог Флавија, ушли у врхове власти у Бразилу на разним нивоима“, истиче Васић.
Васић сматра да је део бирача могао то да доживи као покушај стварања политичке династије која би могла да, попут монарха овлада Бразилом.
Охрабрење другим латиноамеричким земљама
У случају Болсонарове победе, сматра Васић, Бразил би се приближио америчкој безбедносној политици и иницијативама које предвиђају снажније ангажовање америчких снага у борби против криминалних група. Према његовом тумачењу, такав приступ отворио би питање поштовања суверенитета латиноамеричких држава.
Васић наводи да је Болсонаро заговарао проглашавање појединих бразилских криминалних организација међународним терористичким групама, што би, према његовој оцени, могло да послужи као основа за америчко војно и полицијско ангажовање у региону.
„Бразил би постао 19. држава која је потписала Трампов споразум о увођењу „Штита Америке“, једног паравојног и параполицијског механизма за интервенцију у оним земљама у којима евентуално наркогрупе које су проглашене за међународне терористе треба да буду похватане, убијене или изведене на суд“, наводи Васић.
Наш саговорник такву могућност види као део настојања Вашингтона да прошири безбедносни утицај у Латинској Америци. Лулин останак на власти значи да Бразил неће кренути тим путем, већ ће задржати могућност да самостално одређује безбедносне и економске приоритете. Лулина победа могла би да охрабри државе попут Мексика или Кубе да наставе да бране самосталност у одлучивању, уз истовремено развијање економских односа са другим партнерима, поручује Васић.
Погледајте и:
