https://sputnikportal.rs/20261026/studija-pokazala-da-vrane-donose-odluke-duplo-brze-od-ljudi-i-majmuna-1204959171.html
Студија показала да вране доносе одлуке дупло брже од људи и мајмуна
Студија показала да вране доносе одлуке дупло брже од људи и мајмуна
Sputnik Србија
Вране могу да доносе визуелне одлуке двоструко брже од људи и мајмуна, уз висок ниво прецизности, показало је ново истраживање. У експерименту су две црне... 26.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-26T22:34+0100
2026-10-26T22:34+0100
2026-10-26T22:34+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
живи свет и генетика
вране
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/11/1155817165_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_ed3539372be470a5a21e396fb3494e10.jpg
Филип Шмидбауер и професор Андреас Нидер са Института за неуробиологију овог универзитета показали су да се ова изванредна брзина огледа и у активности неурона у мозгу врана.Студија је објављена у часопису Сајенс.Задатак је био да птице одлуче да ли се тачке на екрану крећу углавном налево или надесно. Вране су показивале своју одлуку кљуцањем мете лево или десно од тачака.Како би истражили ову способност, истраживачи су бележили активност неурона у „nidopallium caudolaterale“, кључном асоцијативном региону птичјег мозга који је упоредив са префронталним кортексом код људи.Већ 70 милисекунди након појаве визуелног стимулуса, неуронски сигнали за различите правце кретања почели су да се разликују у мозгу врана, знатно пре него што су птице могле да реагују. Неуронска активност постепено је расла како се одлука формирала, све док није достигла праг одлучивања, након чега је врана показала свој избор. Неурони су одражавали и јачину доступних визуелних информација и одабрани правац.Иако птице немају слојевити мождани кортекс, чини се да њихови другачије организовани мозгови примењују упоредиве основне принципе доношења одлука, и то двоструко брже него код примата.Ова изузетна брзина може бити повезана са еволутивним захтевима за брзом визуелном обрадом информација и моторичким реакцијама код птица, објаснио је Нидер.„Птице се ослањају на вид како би изводиле прецизне, брзе маневре током лета и усмеравале кљун ка објектима приликом потраге за храном“, рекао је он, додајући да ће бити потребна даља истраживања како би се тачно утврдило који механизми омогућавају ову временску предност.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, вране
наука и технологија, друштво, живи свет и генетика, вране
Студија показала да вране доносе одлуке дупло брже од људи и мајмуна
Вране могу да доносе визуелне одлуке двоструко брже од људи и мајмуна, уз висок ниво прецизности, показало је ново истраживање. У експерименту су две црне вране у просеку за само 235 милисекунди препознавале правац кретања обрасца тачака и доносиле одлуку, саопштио је Универзитет у Тибингену.
Филип Шмидбауер и професор Андреас Нидер са Института за неуробиологију овог универзитета показали су да се ова изванредна брзина огледа и у активности неурона у мозгу врана.
Студија је
објављена у часопису Сајенс.
Задатак је био да птице одлуче да ли се тачке на екрану крећу углавном налево или надесно. Вране су показивале своју одлуку кљуцањем мете лево или десно од тачака.
„Чак и када је обрасце било тешко препознати, одлуке врана биле су боље од насумичних избора, а са јасним сигналима постизале су прецизност од скоро 100 одсто“, рекао је Шмидбауер.
Како би истражили ову способност, истраживачи су бележили активност неурона у „nidopallium caudolaterale“, кључном асоцијативном региону птичјег мозга који је упоредив са префронталним кортексом код људи.
Већ 70 милисекунди након појаве визуелног стимулуса, неуронски сигнали за различите правце кретања почели су да се разликују у мозгу врана, знатно пре него што су птице могле да реагују. Неуронска активност постепено је расла како се одлука формирала, све док није достигла праг одлучивања, након чега је врана показала свој избор. Неурони су одражавали и јачину доступних визуелних информација и одабрани правац.
„Ови налази показују да је неуронска динамика у мозгу птица у складу са утврђеним моделима доношења одлука код људи и других примата“, рекао је Андреас Нидер.
Иако птице немају слојевити мождани кортекс, чини се да њихови другачије организовани мозгови примењују упоредиве основне принципе доношења одлука, и то двоструко брже него код примата.
Ова изузетна брзина може бити повезана са еволутивним захтевима за брзом визуелном обрадом информација и моторичким реакцијама код птица, објаснио је Нидер.
„Птице се ослањају на вид како би изводиле прецизне, брзе маневре током лета и усмеравале кљун ка објектима приликом потраге за храном“, рекао је он, додајући да ће бити потребна даља истраживања како би се тачно утврдило који механизми омогућавају ову временску предност.
