https://sputnikportal.rs/20261026/zoran-stojiljkovic-za-sputnjik-uvodjenje-sankcija-rusiji-bilo-bi-kao-da-45-odemo-u-cetnike-1204961074.html
Зоран Стојиљковић за Спутњик: Увођење санкција Русији било би као да ’45 одемо у четнике
Зоран Стојиљковић за Спутњик: Увођење санкција Русији било би као да ’45 одемо у четнике
Sputnik Србија
Нова политичка снага произашла из студентског покрета, која је однела победу на парламентарним изборима у Србији, представља део глобалног тренда рушења... 26.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-26T21:20+0100
2026-10-26T21:20+0100
2026-10-26T21:20+0100
србија
срб
србија – политика
русија
избори 2026
санкције русији
студентска листа
зоран стојиљковић
коментари и аналитика
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1a/1204961350_0:135:1448:950_1920x0_80_0_0_fa9a00be9edb839aac381e58fe2a4b45.png
Ово за Спутњик каже проф. др Зоран Стојиљковић, будући народни посланик са Студентске листе која је однела убедљиву победу на тек одржаним парламентарним изборима:Стојиљковић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду, где је, до пензије, радио као редовни професор. У објављеним књигама и научним радовима бави се политичком социологијом савременог друштва, теоријом савремене државе, партијама и партијским системима, корупцијом и антикоруптивним стратегијама, као и проблемским истраживањем синдиката и цивилног друштва.Поред академског рада, обављао је функцију председника Уједињених гранских синдиката „Независност”, а у два мандата био је и члан Одбора Агенције за спречавање корупције.На студентској листи је на 121 месту, па је извесно да ће седети у клупи Скупштине Србије.Глобални распад старих политичких системаКоментаришући резултате избора Стојиљковић пре свега наводи примере Француске и Немачке у којима су традиционалне центристичке снаге показале немоћ пред новим проблемима.„Када погледате европско тло, видите да је уназад десет година дошло до разних потреса, од мигрантске и климатске кризе, до кризе традиционалних економија и увођења вештачке интелигенције. Центристичке снаге, да ли са левице или деснице, немају одговоре, а показало се и после извесног врема да та популистичка варијанта исто тако покаже неку врсту немоћи. То се десило и са Трампом у Америци. Дошло је до распада политичких система на које смо се навикли“, каже Стојиљковић.Он додаје да иза „америчке револуције“ стоје озлојеђени доњи и средњи слојеви радништва по забитима Америке који су деиндустријализовани, као и да је охрабрујуће што се промена у Србији није завршила насиљем:Власт неће потрајати четири годинеКоментаришући политичку будућност и динамику промена у земљи, Стојиљковић процењује да актуелна структура неће дуго опстати и да улазимо у тежак, неизвестан период.„Није за очекивати да ће ова власт потрајати некакве четири године, то је готово немогуће, зато што се ради о специфичном покрету. Кључно је овде обезбедити владавину права, минималне демократске стандарде, извући се из унижења и понижења у које је уведено друштво, јер смо престали да будемо пристојно друштво“, објашњава додајући да је за повратак у нормалност и вредности типичне за пристојан живот потребан период од годину и по до две дана.Специфична свест Срба о РусијиОдговарајући на питање Спутњика о ставу Студентске листе према санкцијама Русији и статусу Косова и Метохије, Стојиљковић каже:Да не говоримо о врсти свести код Срба. Ако погледате, ко нас није једини нападао и бомбардовао, шта је одговор? Па Русија“, поручује Стојиљковић.Европа је подељена и на периферијиОн указује на специфичност српског друштва у којем се већина грађана противи санкцијама Русији и не пристаје на улазак НАТО-у, а са друге стране постоји и геостратешка, пре свега економска тежња ка Европској унији:„Тако да је нека врста политике која се гради, на основу неког уског маневарског простора, нека врста излаза. Европа је у кризи. Она је нама најпотребнија са становишта појединих економских, социјалних и вредносних карактеристика. Али Европа је, руку на срце, дубоко подељена и постала је на планетарном нивоу нека врста периферије. Морамо имати свест о томе. Гради се некакав мултиполаризам у којем се тражи специфична позиција. Тако да, ако мене питате о политици Студентске листе, она неће бити антируска“, истиче Стојиљковић.Према његовим речима, кључне одлуке у овако сложеном амбијенту доносиће се на демократски начин, кроз јавну расправу и процену ситуације:„Ако нећемо да слажемо људе, морамо остати при томе да ће се, уз сву расправу, процену ситуације, одлуке доносити на некаквом референдуму“, закључује Стојиљковић.Погледајте и:
срб
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сенка Милош
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
срб, србија – политика, русија, избори 2026, санкције русији, студентска листа, зоран стојиљковић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
срб, србија – политика, русија, избори 2026, санкције русији, студентска листа, зоран стојиљковић, коментари и аналитика, анализе и мишљења
Зоран Стојиљковић за Спутњик: Увођење санкција Русији било би као да ’45 одемо у четнике
Нова политичка снага произашла из студентског покрета, која је однела победу на парламентарним изборима у Србији, представља део глобалног тренда рушења традиционалних партијских система. Њена спољнополитичка позиција биће јасна - Србија неће уводити санкције Русији. То би било као да 1945. одемо у четнике.
Ово за Спутњик каже
проф. др Зоран Стојиљковић, будући народни
посланик са Студентске листе која је однела
убедљиву победу на тек одржаним парламентарним изборима:
„Долазак нове енергије на политичку сцену је потпуно очекиван преокрет. Реч је о природном процесу и делу општег тренда који потреса Европу и свет“.
Стојиљковић је дипломирао, магистрирао и докторирао на Факултету политичких наука у Београду, где је, до пензије, радио као редовни професор. У објављеним књигама и научним радовима бави се политичком социологијом савременог друштва, теоријом савремене државе, партијама и партијским системима, корупцијом и антикоруптивним стратегијама, као и проблемским истраживањем синдиката и цивилног друштва.
Поред академског рада, обављао је функцију председника Уједињених гранских синдиката „Независност”, а у два мандата био је и члан Одбора Агенције за спречавање корупције.
На студентској листи је на 121 месту, па је извесно да ће седети у клупи Скупштине Србије.
Глобални распад старих политичких система
Коментаришући резултате избора Стојиљковић пре свега наводи примере Француске и Немачке у којима су традиционалне центристичке снаге показале немоћ пред новим проблемима.
„Када погледате европско тло, видите да је уназад десет година дошло до разних потреса, од мигрантске и климатске кризе, до кризе традиционалних економија и увођења вештачке интелигенције. Центристичке снаге, да ли са левице или деснице, немају одговоре, а показало се и после извесног врема да та популистичка варијанта исто тако покаже неку врсту немоћи. То се десило и са Трампом у Америци. Дошло је до распада политичких система на које смо се навикли“, каже Стојиљковић.
Он додаје да иза „америчке револуције“ стоје озлојеђени доњи и средњи слојеви радништва по забитима Америке који су деиндустријализовани, као и да је охрабрујуће што се промена у Србији није завршила насиљем:
„Народ је показао једну огромну обједињујућу енергију“, истиче.
Власт неће потрајати четири године
Коментаришући политичку будућност и динамику промена у земљи, Стојиљковић процењује да актуелна структура неће дуго опстати и да улазимо у тежак, неизвестан период.
„Није за очекивати да ће ова власт потрајати некакве четири године, то је готово немогуће, зато што се ради о специфичном покрету. Кључно је овде обезбедити владавину права, минималне демократске стандарде, извући се из унижења и понижења у које је уведено друштво, јер смо престали да будемо пристојно друштво“, објашњава додајући да је за повратак у нормалност и вредности типичне за пристојан живот потребан период од годину и по до две дана.
Специфична свест Срба о Русији
Одговарајући на питање Спутњика о ставу Студентске листе према санкцијама Русији и статусу Косова и Метохије, Стојиљковић каже:
„Србија нема никакав интерес да сад, када су наговештени мировни преговори, уведе санкције Русији и да се враћамо у четрдесет пету. Као да одлазимо у четнике 1945. Потпуно нелогично.
Да не говоримо о врсти свести код Срба. Ако погледате, ко нас није једини нападао и бомбардовао, шта је одговор? Па Русија“, поручује Стојиљковић.
Европа је подељена и на периферији
Он указује на специфичност српског друштва у којем се већина грађана противи санкцијама Русији и не пристаје на улазак НАТО-у, а са друге стране постоји и геостратешка, пре свега економска тежња ка Европској унији:
„Тако да је нека врста политике која се гради, на основу неког уског маневарског простора, нека врста излаза. Европа је у кризи. Она је нама најпотребнија са становишта појединих економских, социјалних и вредносних карактеристика. Али Европа је, руку на срце, дубоко подељена и постала је на планетарном нивоу нека врста периферије. Морамо имати свест о томе. Гради се некакав мултиполаризам у којем се тражи специфична позиција. Тако да, ако мене питате о политици Студентске листе, она неће бити антируска“, истиче Стојиљковић.
Према његовим речима, кључне одлуке у овако сложеном амбијенту доносиће се на демократски начин, кроз јавну расправу и процену ситуације:
„Ако нећемо да слажемо људе, морамо остати при томе да ће се, уз сву расправу, процену ситуације, одлуке доносити на некаквом референдуму“, закључује Стојиљковић.
