https://sputnikportal.rs/20261027/izlozba-dela-ruskog-slikarstva-19-i-20-veka-iz-zbirke-vladimira-pesica-u-briselu-1204997720.html
Изложба дела руског сликарства 19. и 20. века из Збирке Владимира Пешића у Бриселу
Изложба дела руског сликарства 19. и 20. века из Збирке Владимира Пешића у Бриселу
Sputnik Србија
Изложба „Висови руског сликарства 19. и 20. века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића“ од 30. октобра до 14. децембра биће отворена у Руском дому у Београду. 27.10.2026, Sputnik Србија
2026-10-27T15:45+0100
2026-10-27T15:45+0100
2026-10-27T15:45+0100
култура
култура
култура – вести
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/0a/1b/1204997558_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_d53964d19114358746bfbdde7386d520.jpg
Након великог успеха у Паризу, где је изложба била представљена током лета 2026. године у Руском духовно-културном православном центру, сада ће моћи да је погледа и белгијска публика, саопштили су организатори.Изложба у Бриселу осмишљена је као визуелно путовање кроз 150 година историје руске уметности. На њој ће бити приказано 18 дела која обухватају 12 праваца руске уметности 19. и 20. века: реализам, импресионизам, постимпресионизам, руску модерну, неоруски стил, кубизам, кубофутуризам, супрематизам, конструктивизам, социјалистички реализам, нонконформизам и експресионизам.Симбол изложбе су „Сијајуће куполе“ (1920) – најзначајније дело велике кнегиње Олге Романове, сестре руског цара Николаја Другог. Једна од најпознатијих руских сликарки, Романова је приказала зимски пејзаж са црквом и плавим куполама које се пресијавају на сунцу.Историју и карактер руског народа одражавају реалистичне слике В. Е. Маковског – „Малорyс“ (почетак осамдесетих година 19. вeкa), као и акварел „Портрет руског сељака“ (1885) Н. П. Загорског, које су прожете пажњом према човеку и његовом достојанству.Једно од централних места на изложби заузима дело од светског значаја – „Борба идеологија“ В. Е. Татлина, утемељивача конструктивизма. Слика припада периоду руске авангарде (1910-1920) и показује синтезу кубофутуризма и конструктивистичких стремљења уметника. Тему конструктивизма наставља рад Татлиновог ученика Ј. М. Гуминера „Револуција у целом свету“ (1919. или 1920).Поред конструктивизма, Русија је колевка још једног авангардног правца – супрематизма, чији је утемељивач светски познати Казимир Маљевич. У поставци је представљена „Супрематистичка композиција“ (1920) С. Ј. Сењкина, једног од најталентованијих Маљевичевих ученика.У истом периоду, али у потпуно другом духу, настала је „Мртва п рирода с погледом на Исакијевски сабор“ (1920) В. В. Пакулина, у стилу сезанизма са елементима кубизма. Слика је посвећена чувеном руском песнику Сергеју Јесењину и приказује део собе хотела „Англетер“ у којој је песник провео последње дане живота.Посебну целину чини руска модерна, представљен портретима: „Портрет девојчице“ (1929) М. Н. Јаковљева и „Аутопортрет С. В. Мaљутина“ (1921), творца чувене руске матрјошке.Руски импресионизам присутан је у лирским пејзажима Н. П. Богданова-Бељског – „Процветала башта“ и „Летње цвеће у парку“ (1930), испуњеним светлошћу и ваздухом. У неоруском стилу, инспирисаном епским и бајковитим мотивима, стварао је Ф. Ф. Федоровски – један од кључних сценских уметника и главни сликар Бољшој театра. Изложен је његова скица за сценографију за оперу „Садко“ (1934).Изложбу допуњују морски пејзажи. Акварел „Црноморски пејзаж“ (1929) једног од најзначајнијих мајстора руске и совјетске уметности прве половине XX века – П. П. Кончаловског, приказује сунчану обалу Гурзуфа на Криму. Кримска тема наставља се у „Кримском пејзажу“ (1897) М. С. Ткаченка, уметника који је живео у Паризу, али је сваке године путовао на Крим рада у природи.Потом следи „Јадрански пејзаж“ (1966) Н. П. Глушченка – познатог совјетског сликара и обавештајца, који је међу првима (јануара 1940) обавестио совјетску владу о предстојећем нападу фашистичке Немачке.Социјалистички реализам представљен је делом Б. Н. Јермолајева „Урбанистички ритмови социјализма“ (1937), које одсликава елан индустријске епохе. Познијем совјетском периоду припада „Регата једрилица на мору“ (1960) Г. Ј. Донцова, у стилу постимпресионизма, с богатом палетом и динамиком.Поставку закључује „Свети Георгије и аждаја“ (1982) А. Т. Зверева, једног од водећих представника совјетског нонконформизма, којег је Пабло Пикасо називао „најбољим руским цртачем“.Тридесет и седам година колекционарског искуства и рада, као и брижљив одабир дела руских мајстора сликарства, уврстили су Владимира Пешића у једног од најзначајнијих колекционара руске уметности ван граница Русије. За појединим делима и њиховим ауторима Владимир Пешић стрпљиво је трагао годинама, чак и деценијама.Збирку Владимира Пешића чини више од 330 слика и дела примењене уметности руских и страних аутора, икона и јединствених антикварних предмета од слоноваче. Збирка је више пута представљана јавности на престижним уметничким изложбама, као и на шест самосталних изложби у Србији и Паризу.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести
Изложба дела руског сликарства 19. и 20. века из Збирке Владимира Пешића у Бриселу
Изложба „Висови руског сликарства 19. и 20. века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића“ од 30. октобра до 14. децембра биће отворена у Руском дому у Београду.
Након великог успеха у Паризу, где је изложба била представљена током лета 2026. године у Руском духовно-културном православном центру, сада ће моћи да је погледа и белгијска публика, саопштили су организатори.
Изложба у Бриселу осмишљена је као визуелно путовање кроз 150 година историје руске уметности. На њој ће бити приказано 18 дела која обухватају 12 праваца руске уметности 19. и 20. века: реализам, импресионизам, постимпресионизам, руску модерну, неоруски стил, кубизам, кубофутуризам, супрематизам, конструктивизам, социјалистички реализам, нонконформизам и експресионизам.
Симбол изложбе су „Сијајуће куполе“ (1920) – најзначајније дело велике кнегиње Олге Романове, сестре руског цара Николаја Другог. Једна од најпознатијих руских сликарки, Романова је приказала зимски пејзаж са црквом и плавим куполама које се пресијавају на сунцу.
Историју и карактер руског народа одражавају реалистичне слике В. Е. Маковског – „Малорyс“ (почетак осамдесетих година 19. вeкa), као и акварел „Портрет руског сељака“ (1885) Н. П. Загорског, које су прожете пажњом према човеку и његовом достојанству.
Једно од централних места на изложби заузима дело од светског значаја – „Борба идеологија“ В. Е. Татлина, утемељивача конструктивизма. Слика припада периоду руске авангарде (1910-1920) и показује синтезу кубофутуризма и конструктивистичких стремљења уметника. Тему конструктивизма наставља рад Татлиновог ученика Ј. М. Гуминера „Револуција у целом свету“ (1919. или 1920).
Поред конструктивизма, Русија је колевка још једног авангардног правца – супрематизма, чији је утемељивач светски познати Казимир Маљевич. У поставци је представљена „Супрематистичка композиција“ (1920) С. Ј. Сењкина, једног од најталентованијих Маљевичевих ученика.
У истом периоду, али у потпуно другом духу, настала је „Мртва п рирода с погледом на Исакијевски сабор“ (1920) В. В. Пакулина, у стилу сезанизма са елементима кубизма. Слика је посвећена чувеном руском песнику Сергеју Јесењину и приказује део собе хотела „Англетер“ у којој је песник провео последње дане живота.
Посебну целину чини руска модерна, представљен портретима: „Портрет девојчице“ (1929) М. Н. Јаковљева и „Аутопортрет С. В. Мaљутина“ (1921), творца чувене руске матрјошке.
Руски импресионизам присутан је у лирским пејзажима Н. П. Богданова-Бељског – „Процветала башта“ и „Летње цвеће у парку“ (1930), испуњеним светлошћу и ваздухом. У неоруском стилу, инспирисаном епским и бајковитим мотивима, стварао је Ф. Ф. Федоровски – један од кључних сценских уметника и главни сликар Бољшој театра. Изложен је његова скица за сценографију за оперу „Садко“ (1934).
Изложбу допуњују морски пејзажи. Акварел „Црноморски пејзаж“ (1929) једног од најзначајнијих мајстора руске и совјетске уметности прве половине XX века – П. П. Кончаловског, приказује сунчану обалу Гурзуфа на Криму. Кримска тема наставља се у „Кримском пејзажу“ (1897) М. С. Ткаченка, уметника који је живео у Паризу, али је сваке године путовао на Крим рада у природи.
Потом следи „Јадрански пејзаж“ (1966) Н. П. Глушченка – познатог совјетског сликара и обавештајца, који је међу првима (јануара 1940) обавестио совјетску владу о предстојећем нападу фашистичке Немачке.
Социјалистички реализам представљен је делом Б. Н. Јермолајева „Урбанистички ритмови социјализма“ (1937), које одсликава елан индустријске епохе. Познијем совјетском периоду припада „Регата једрилица на мору“ (1960) Г. Ј. Донцова, у стилу постимпресионизма, с богатом палетом и динамиком.
Поставку закључује „Свети Георгије и аждаја“ (1982) А. Т. Зверева, једног од водећих представника совјетског нонконформизма, којег је Пабло Пикасо називао „најбољим руским цртачем“.
Тридесет и седам година колекционарског искуства и рада, као и брижљив одабир дела руских мајстора сликарства, уврстили су Владимира Пешића у једног од најзначајнијих колекционара руске уметности ван граница Русије. За појединим делима и њиховим ауторима Владимир Пешић стрпљиво је трагао годинама, чак и деценијама.
Збирку Владимира Пешића чини више од 330 слика и дела примењене уметности руских и страних аутора, икона и јединствених антикварних предмета од слоноваче. Збирка је више пута представљана јавности на престижним уметничким изложбама, као и на шест самосталних изложби у Србији и Паризу.
